Пре само два месеца, недуго након почетка руске војне интервенције у Сирији, па и још скорије, после масакра који је Исламска држава (ИД) починила у Паризу 13. новембра, немало коментатора је потрчало да процени како се ситуација толико драстично променила да је мирење супротстављених интереса великих сила на Блиском истоку неминовно и да је глобална коалиција за затирање „калифата” на помолу. Али, док се широм света сада стрепи од нових терористичких напада, да се не спомиње око осам милиона људи Сиријаца и Ирачана још од прошлог лета заробљених на територијама које су окупирали борци Абуа Бакра ел Багдадија, велике силе и даље на уму имају и залог који им, у најмању руку, није важан мање од мира: сопствено позиционирање у једној од кључних области света.
Не види се ни да би то могла променити антитерористичка алијанса под вођством Саудијске Арабије, нити како ће она уопште функционисати. Када је њено стварање објавио министар одбране, принц Мухамед бин Салман, најинтересантније је било оно што није прецизирао: подразумева ли она формирање заједничких снага за борбу 34 државе чланице, махом с већински муслиманским становништвом, од Мауританије до Малезије, и улазак тих трупа у директну борбу или пак само размену обавештајних података и интензивирање ваздушних удара које су неке од тих држава и раније изводиле у координацији с Америком. Принчеве речи да не искључује употребу копнених трупа, зависно од потребе, подједнако могу да значе све и ништа.
Упадљиво је било још једно изостављање – у коалицији неће бити Ирана, огорченог ривала Саудијске Арабије, као ни још две државе под Техерану блиским шиитским режимима, Сирије и Ирака, нити је њоме обухваћен Авганистан, у којем је ИД све јача. Упркос томе, принц је најавио да ће се савез усредсредити на борбу против тероризма, осим у Либији, Египту и Авганистану, управо у Сирији и Ираку, за шта сигурно неће добити одобрење тамошњих влада. Ван коалиције, премда је она описана као уједињење исламског света против тероризма, остали су и Алжир, Оман и Еритреја, па и бивше совјетске републике из централне Азије, мада џихадисти и њима прете.
Тако је пропала прилика да се створи, ако глобална, па ни свемуслиманска, још нису могуће, макар регионална коалиција против ИД.
Друго се није ни очекивало. Саудијци и Иранци су на супротним странама у Сирији око судбине председника Башара ел Асада, којег Техеран помаже финансијски и војно, док је Ријад иза неких од група које га настоје срушити. Сунитске земље с Блиског истока често оптужују Иран да подупире „шиитске терористе” који спремају преврате широм тог дела света. Пребацују му и да је подстрекач устанка милиције Хути у Јемену, где је сунитски блок предвођен Саудијском Арабијом против те побуне пролетос покренуо војну интервенцију. Та земља је и даље подељена фронтом, а хаос су за ширење искористиле Ал Каида и ИД.
Не само ту, него и другде, ИД буја управо на раздору шиита и сунита, чијим се јединим правим заштитником проглашава, успевајући понекога и да убеди да је заиста тако. Најављена антитерористичка коалиција Саудијаца пре ће бити – као и њихов рат у Јемену против милиције која ипак представља отприлике трећину становништва – виђена као још један инструмент Ријада за јачање регионалне доминације и сузбијање утицаја Ирана, тог архиспонзора тероризма у његовим очима: уосталом, тешко да је случајно што ће мета те коалиције, уз ИД, како је најављено, бити свака терористичка организација, што би за кућу Сауда, судећи по њеној досадашњој пракси, могло означавати било који шиитски покрет против маргинализације те верске групе у државама под сунитским династијама.
Као калибрирање новог оруђа Саудијске Арабије, која од доласка краља Салмана на престо у јануару води све експанзивнију спољну политику, доживљена је и пролетошња најава Ријада слична последњој – да ће земље Залива формирати заједничке војне снаге за борбу против свих који угрожавају мир региона. Од тога, међутим, није било ништа, нити је то у протеклим деценијама уопште била прва слична најава. Али, увек би се испречили разнородни интереси који постоје и унутар тог блока. За спречавање његове дугорочне војне интеграције, која се не би задржала само на повременим заједничким циљевима какав је нађен у Јемену, довољно је већ и подозрење између Саудијске Арабије и, с друге стране, Турске и Катара.
Пропала је прилика да се створи макар регионална коалиција против ИД, ако глобална ни свемуслиманска – још нису могуће
Расцеп се већ појавио и унутар нове коалиције, пошто се испоставило да су Пакистан и Малезија из медија сазнале да су њене чланице, док је Индонезији барем дојављено да се окупља савез, али не војни, у каквом не жели учествовати. То је подупрло спекулације да је читава прича о антитерористичкој исламској коалицији само параван за планове Ријада и њему најближих држава или пак пука инсценација којом се одговара на замерке Америке, па и Русије и, све чешће, многих других земаља, да не предузимају довољно како би се зауставила ИД и да је успешна пропаганда „калифата” пошаст с којом се једино муслимани – уз помоћ осталих, наравно – могу изборити како се не би повампирила у другом облику.
Имају, истина, Саудијци и озбиљне разлоге да заиста желе затирање ИД, која све чешће организује нападе на њиховој територији. „Калифат” има појединачне финансијере из разних држава, али је непријатељ свим режимима, макар некима од њих био колатерално користан као средство за слабљење шиитског блока. Но, додатни војни трошкови су последње што је сада потребно Ријаду и њиховим савезницима, који се још нису искобељали ни из интервенције у Јемену. Она је само кућу Сауда, према проценама, већ коштала милијарде долара, у тренутку када се моћна петромонархија због пада цена нафте, као и цео регион, суочава с новчаним проблемима. И војни буџети земаља Залива ће наредне године први пут у последњој деценији бити смањени. Саудијска Арабија, међутим, не одустаје од донација суседима како би их на тај начин привила уз себе: управо је најавила да ће наставити да упумпава милијарде долара у привредно посрнули Египат.
Извор: Политика








