Расправа о судској рехабилитацији генерала Милана Недића добила одјек и у израелским новинама. Одговоран јесте, али нациста и антисемита није био. Истребљење Јевреја у Србији дело окупатора.

Судски процес о рехабилитацији Милана Недића изашао је из оквира правосуђа и прерастао у острашћену полемику у Србији, која се пренела и у иностранство. Израелски „Џерузалем пост“ је објавио текст „Србија почиње рехабилитацију контроверзног вође нацистичке ере“ у коме се наводи да је српски Апелациони суд донео одлуку о почетку процеса рехабилитације Недића, „који је водио марионетску владу нациста током окупације и био оптужен за колаборацију и уништавање локалних Јевреја“.

Овакво писање није злонамерност стране штампе, већ преношење овдашњих непромишљених и политикантских тумачења историје.

Старе и штетне идеолошке тезе коришћене у овдашњој расправи о Недићу сад неправедно Србију и Србе, жртве нациста, стављају на оптуженичку столицу као њихове сараднике, упозорава историчар др Александар Стојановић из Института за новију историју Србије, аутор књиге „Идеје, политички пројекти и пракса владе Милана Недића“.

– Стара идеологизована историографија је без доказа прогласила Недића квислингом који је призивао окупацију, предратним германофилом, нацистичким агентом, антисемитом – наводи др Стојановић. – Проблем је кад те интерпретације у расправи данас користе истакнуте личности иако нису имале потпуни увид у релевантне историјске изворе и литературу. Тиме, између осталог, противрече закључцима најеминентнијих историчара Холокауста који никада нису ни Аћимовићеву Комесарску управу, ни Недићеву владу сматрали одговорном за истребљење српских Јевреја, које су у целости организовали и извели немачка окупациона управа и Вермахт.

Одлуком комунистичких идеолога Недић је у СФРЈ изједначаван с Павелићем, да би се „уравнотежиле кривице“ жртве, окупиране Србије и злочинца, квислиншке Павелићеве НДХ.

Саговорник „Новости“ упозорава да такав идеолошки приступ директно подржава праву злонамерну ревизију која релативизује одговорност нацистичке Немачке.

Недић није био германофил, већ истакнути франкофил, националиста и конзервативац – наводи др Стојановић. – Он је, ипак, прихватио колаборацију и захтев ратних непријатеља Немаца да се бори против оба покрета отпора, Равногорског и нарочито партизанског, јер их је сматрао одговорним за сурове репресалије окупатора у којима су сваког месеца страдале хиљаде људи. То не скида с њега одговорност, али рационално сагледавање чињеница о Недићевој влади спречава злонамерну ревизију историје.

Историчар упозорава да се Недић не може банално упоредити ни с франуским генералом Петеном, такође јунаком Великог рата који је пристао на колаборацију