А како да се препознајемо, питаће се неко? По плодовима које доносимо и, како апостоли кажу, „разликујући духове“.

Ближе се избори, локални, покрајински, можда и општи, на свим нивоима и све чешће се могу чути питања и размишљања попут: шта вас Дверјане разликује од других, или какав треба да буде представник Двери у скупштинама, на руководећим позицијама у Покрету, како је профилисан и чиме се одликује представник или предводник у Дверима?

Прво питање које је потребно поставити на почетку размишљања о овој теми је: где наш Покрет види суштину проблема данашњег нашег друштва, а могуће је рећи и цивилизацијског модела који живимо, и следеће питање које за њим следи, како је могуће тај проблем превазићи?

Није тајна, нити је потребно посебно познавање деловања Двери да се да одговор на ово питање. Суштину проблема и посрнулости нашег народа и може се рећи целокупне западне цивилизације идеолози Покрета Двери виде готово искључиво у сфери духовних животних вредности, а превазилажење тих проблема виде пре свега у духовном преображају и нашег друштва и наше цивилизације, утемељеног, пре свега, на успостављању хришћанских вредности, не само у традиционалном, идеолошком или манифесном и декларативном смислу, већ управо у суштинском, онтолошком, па и метафизичком, али у сваком случају оживотворујућем смислу, најпре имплементирајући и живећи ове вредности, пре свега у сопственим животима и животима својих породица, а затим сведочећи њих и у свим областима свог животно-пословно-друштвеног и сваког другог ангажмана.

Немати ово у виду, а покушати размишљати и говорити на тему о томе како треба да буде профилисан представник Двери, а пре свега представник на позицијама доношења политичких одлука, значи несхватати суштинску разлику између Српског покрета Двери и осталих, пре свега, национално-патриотских опција, а онда и читавог осталог спектра на политичкој сцени Србије. Могуће је, доказујући ову тезу, наводити бесконачне цитате из шеснаестогодише историје деловања Двери, али ја ћу овом приликом навести само неколико момената из најновије историје која обухвата период уласка Двери у политику и који су на неки начин били кључни и преломни у прерастању Двери у политичку организацију.

Први моменат који бих споменуо јесте излагање Бошка Обрадовића после избора за председника Српског покрета Двери, које је уследило после једног преломног догађаја, који је можда био и најдраматичнији за све време постојања Двери.

Председник Бошко Обрадовић је обраћајући се делегатима Изборног Сабора Српског покрета Двери у свом излагању управо потврдио и јасно указао да пут Двери остаје онај по коме су Двери и до тада биле препознаване, у два наврата у току говора истакавши гласно и недвосмислено да су Двери мотор хришћанског преображаја (христијанизације) Србије. Другим речима, читава идеологија Двери утемељена је на делима и проницљивој анализи Светог владике Николаја, српског Златоуста, и надању на хришћански преображај Србије, а узор, циљ и норма јој је сам Господ и Спаситељ наш Исус Христос.

Он који је Пут, Истина и Живот, Почетак и Крај, Алфа и Омега. И нема за Дверјане прече норме, критеријума, резултата, нити бодовања. Све остало је другоразредно. Ко то не разуме, не схвата и не прихвата, тај ће имати сталан проблем са својим идентитетом и трајањем у Дверима. Јер како ће хришћански преображавати Србију неко ко свој живот не преображава и није ступио или се противи да ступи на хришћански пут спасења?

Други моменат, који желим да опишем, дешавао се непоследно после избора 2012. и такође је у себи носио особине драматичног прелома и односи се на догађај када је група момака из Новог Сада била формално искључена из Покрета, а суштински већ донела одлуку да се одвоји и крене својим путем.

У једном тренутку, тих дана када су њихове активности, нама који смо им били ближи, постале очигледне, поставио сам питање Мирославу Паровићу, који је тада био најекспониранији међу њима и на корак од највиших органа Покрета. Упитао сам га да ли је њихов пут којим су кренули незаустављив и да ли схвата да желе да поделе Покрет по линији по којој нам ломе и државу? Одговорио ми је између осталог: „Знаш брате, није сваком пост најважнија ствар на свету“. Другим речима, и у симболичном смислу рекао је – није свима Христос, Вера и Бог најважнија ствар на свету.

Ту вододелницу, то сито и решето у крајњој линији тај испит који је суштински садржан у Косовском Завету и Лазаревом опредељењу „да је земаљско за малена Царство, а Небеско од сад па до века“ то је врхунски испит и критеријум у Дверима и то сам својим очима видео, не само на примеру момака из Новог Сада, већ на примеру многих који су отпадали од Двери.

А како да се препознајемо, питаће се неко? По плодовима које доносимо и, како апостоли кажу, „разликујући духове“. Ко са собом носи и шири слогу, послушање, мир, скромност, задовољство и прихватање свога места и позиције, поверење у претпостављене и благост и разумевање према потчињенима, ко живи врлинским и непорочним животом, сам ће о себи рећи, и на таквом је благослов да напредује у Дверима.

А где је стална критика, незадовољство, тражење свога дела, роптање – макар и прикривено, осуда, неразумевање и бојкот ближњега, самоистицање и амбиција која је сама себи циљ, такав ма какве таленте и успехе да има у материјалном свету није адекватан да представља и предводи људе у Дверима.

Јер, рече Господ у Беседи на Гори:

„Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
Блажени су тужни, јер ће се они утешити.
Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети.

Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени сте кад вас, Мене ради, руже и прогоне и, лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас.“

И још треба споменути речи великог и светог нашег владике Николаја Жичког, чију годишњицу рођења обележавамо ових дана и који је упутио питање српској елити:

„Где се налазите вас неколико стотина што стојите испред народа српскога: да ли сте са Европом или са својим народом? Ако кажете да сте са Европом, онда се брзо лечите да не би заразили свој народ. Ако ли кажете да сте са својим народом, пазите да се не ухватите у лажи. Јер није лак пут народни. То је узан и тесан пут поста и молитве и милостиње. Али то је једини спасоносни пут.“

Извор: Двери – Миленко Баборац

Ознаке: Дверјани, Миленко Баборац, политичке странке, српски патриоте, Српски покрет Двери