Мађарски премијер је јавно рекао да Будимпешта никада неће дозволити да ЕУ кажњава Пољску. И то није само гест, већ показатељ политичког курса усвојеног у Будимпешти.

Прошле недеље се мађарски премијер Виктор Орбан у једом дворцу у Јужној Пољској састао са пољским политичким патријархом Јарославом Качинским. Састанак је трајао шест сати, али са њега у јавност није изашао ни један детаљ, па су новинари одмах почели да шпекулишу да два политичара спремају заверу.

У анализи недавно објављеном на сајту независне руске новинске агенције Регнум, новинар Станислава Стремидловски је понудила једну од занимљивијих верзија о томе шта се догађало у пољском дворцу.

„Дана 6. Јануара мађарски премијер Виктор Орбан и лидер пољске водеће странке Право и правда (ПиС) Јарослав Качински – који се сада сматра најмоћнијим човеком у Пољској, одржали су састанак у дворцу у јужном пољском граду Ниџица. Орбан је стигао у приватну посету. Његов разговор са Качињским је трајао скоро 6 сати, а толика дужина сусрета, очигледно, није био планирана унапред. Пољски радио је поводом тога цитирао политичара Јоакима Брудзинског из странке Право и правда, који је на свом Твитер налогу написао да тога јутра нико није очекивао да ће састанак трајати толико дуго2, наводи Стремидловска, и наставља:

„Разговор ове двојице утицајних европских политичара није имао званични статус, због чега су њихове прес службе одбиле да га коментаришу или да открију било какве информације о чему се разговарало. Ова тајновитост је подједнако узбудила и пољску и мађарску и европску штампу. У ваздуху се осећао мирис завере у духу старе добре Европе с почетка 20. века – шта би још медији могли да траже уочи новогодишњих празника ?
Мађарски премијер Орбан лично је додао још мало тајновитости у вези његовог састанка са Качињским рекавши: „Ако се погледају наше биографије, јасно је да смо ја и шеф пољске владајуће странк борци за слободу одређене врсте. Стога, могло би се рећи да смо стари пријатељи, а ја сам био веома срећан што сам посето свог пријатеља“.

Пољска новинарка је прокоментарисала да „мађарски премијер треба да буде похваљен за сарказам”, јер су он и његов “стари пријатељ” Качински сада на мети “демократских снага“ и у својим земљама и у Европи.

„Орбан је наравно дуже под притиском. Већ неколико година се оптужује за ауторитарност, сузбијање слободе у Мађарској, а његов недостатак критичког односа према Русији је почетком прошле године изазиво бес у Пољској.

У фебруару 2015, уочи посете Варшави, мађарски премијер је рекао да је ЕУ снажно подељена када је реч о развијању односа са Русијом. На једној страни су били Мађарска, Чешка Република, Словачка и Аустрија.

„Верујемо да без сарадње са Русијом не можемо остварити наше циљеве“, рекао је тада Орбан. На другој страни су биле балтичке државе, Пољска, и Вашингтон са друге стране океана, који су тврдили да је неопходно да се „Русија снажно одврати од сарадње са Европском унијом“.
Истовремено, Орбан је критиковао председавајућег Европског савета Доналд Туск, штићеника Ангеле Меркел.

Тада је странка Орбановог “старог пријатеља” Качинског оптужила мађарског премијера да „делује против јединства Европе по питању односа са Русијом.

У то време, главни фронт Варшаве је био на Истоку. Данас, нове пољске власти су суочене са чињеницом да ће морати да се бране углавном на Западу. Берлин најављује озбиљне мере и неће ограничити своје тужбе само на странку Право и правда у Бриселу. Као што су немачки медији известили, владајућа коалиција у Бундестагу разматра увођење санкција против „конзервативне владе“ у Пољској, која по њима „наставља да крши принципе владавине права, поделу власти и слободу штампе. „

“Десна рука” Ангеле Меркел, политичар из њене странке Хришћанско-демократске уније Фолкер Каудер је у разговору за Шпигл навео да Брисел мора да „пронађе храброст да примени санкције“ против пркосне Пољске ако „се крше европске вредности.“

Орбан је против тога остворено устао. Мађарски премијер је јавно рекао да Будимпешта никада неће дозволити да ЕУ кажњава Пољску… И то није само гест, већ показатељ политичког курса усвојеног у Будимпешти“.

Како је аустријски лист Дер Штандард приметио, Орбан се тренутно налази на челу „савеза народа у ЕУ „. Према писању тог листа, владе Мађарске, Пољске и Велике Британије покушавају да успоре европске интеграције Будимпешта, Варшава, и друге две земље Вишеградске групе – Чешка и Словачка, се претварају у моћно удружење, чије су активности усмерене на јачање “националне политике” у ЕУ. А њихов главни противник се налази у Берлину.

Пољска новинарка поводом тога пише: „Време је да признамо очигледно: потребна нам је другачија Немачка и различити Немци. Канцеларка Меркел је, нажалост, показала да је Берлину тешко да прати умерени средњи курс. Немачка или клизи према нацизму или ка вулгарном разумевању слободе и толеранције. Европи и свету треба разумнија Немачка, она која је прилагодљива и толерантна, али која је у исто време у стању да чврсто брани европске вредности и интересе грађана ЕУ.“

Та “другачија’ Немачка је Аустрија, сугерише Стремидловска. „Историја је показала да се Аустријско, а касније, Аустро-угарско царство, разликовало по способности да спроводи реформе, али и да се истовремено држи чврсте националне и верске политике, са разумевањем о томе ко је било Отоманско царство“.

„И данас,“ Стремидловски пише, „Аустрија демонстрира завидан разум који наводи централне и европске земље да се окрену у њеном правцу“.

Вреди подсетити да су се прошле године, у чешком дворцу Славков, састали премијери Аустрије, Чешке Републике, и Словачке и објавили оснивање Славков троугла. Његови циљеви укључују промоцију сарадње у вези саобраћајне инфраструктуре, енергетску сигурност, запошљавање младих, прекограничне односа, и социјалне димензије интеграције у ЕУ и суседним земљама ЕУ-

„Како је навео Даријуш каван из пољског Института за међународне односе, Аустрија спроводи доследну политику изградње мостова између ЕУ и Русије. Беч је активно учествовао у раду на [сада напуштеном] гасоводу Јужни ток., који би повећао значај гасног чворишта Баумгартен. Беч сматрају да су санкције против Русије непотребне.“

На крају, Стремидловски примећује: „Док су у Пољској, под претходном владом, следили крути антируски став, то је створило проблеме у Вишеградској групи и у односима Пољске са оним европским земљама које нису сматрале да је неопходно да се испровоцира сукоб са Москвом. Случајност или не, али постоји још један занимљива нијанса: када узимемо у обзир европске доминантне националне религије, католичке земље континента имају тенденцију да буду више пријатељске према Русији него протестантске. До сада је Пољска била изузетак и аномалија овог правила. Сада, Варшава има прилику да преузме своје достојно место у „оси народа у ЕУ“. Помоћ Мађарске и Орбана ће јој користити. Осим тога, развој односа са Бечом преко Будимпеште ће показати да су Пољаци у стању да постигну договор и да сарађују са Немцима, без обзира шта Берлин мисли“.

(Sputnik international)