Прочитај ми чланак
Томо Ћулафић (Фото: Драгана Удовичић)
Сећате се случаја Миладина Ковачевића? Да то је онај момак који је за време студија у САД претукао њиховог држављанина. Он је тада успео да побегне из САД, а онда је држава морала или да га изручи или да плати одштету од 1.000.000 долара. Држава је платила одштету, а Миладин се извукао од сигурне робије која га је тамо чекала.
Сада је учињено теже кривично дело. Американац Лукас је из чиста мира убо ножем изнад појаса младог кошаркаша Партизана, Ћулафића. Пресуда која је донета је одраз окупације. Лукасу је наложено да се извини младом кошаркашу. Да се извини за покушај убиства, па добро ко је овде луд? У сред Србије, у Београду, Американац је покушао да убије нашег момка и за то мора да се извини. Да ли ово значи да да сваки странац може да нас боде у нашој земљи и да за то прође некажњено? Да је којим случајем Ћулафић одговорио истом мером телевизијски програми и новински чланци би били пуни „српског дивљаштва“, „болесних српских порива“ и сличних ствари. Опет би Срби били сатанизовани али када неко нападне Србина то није ништа страшно.
Народе ми смо окупирани, а ова пресуда је необорив доказ тога. Прво правило окупације је да окупатор не одговара за недела која почини над окупиранима. Окупатор је изнад сваког закона, а окупирани су људи трећег реда. Ти људи трећег реда смо ми и то у сопственој земљи. Зашто ћутиш народе? Сутра на месту Ћулафића може бити баш ваше дете. Када ћеш се тргнути народе, када направе логоре за нас? Када нам буду узимали жене? Има ли људи у вама достојанства или се сви водите логиком: Само да мене нико не дира и да имам шта да поједем? Јесте ли срећни када добијете пуно чанче сплачина од свог газде? Почели су да нас убијају на нашим улицама, само је питање времена када ће нам и у куће ући.
Извор: Илија Вуксановић
