Прочитај ми чланак
У Турској се поново распламсао грађански рат. Турска армија у неколико курдских градова руши све пред собом – у борби против „терориста“ како зове курдске активисте. При томе масовно гину цивили.
До немачке јавности се тешко пробијају вести о размерама разарања у курдским насељима у Турској. „Уништавања као у Сирији“ – наслов је извештаја који се појавио на интернет-порталу јавног сервиса AРД. „Хуманитарне организације критикују поступање турске армије и ПКК који се боре чак и у градским центрима“. Томас Борман, дописник студија AРД из Цариграда, пише:
„Још увек хиљаде грађана Чижреа бораве у подрумима. Имају још само стари сасушени хлеб; сакупљају кишницу у пластичне флаше, јер не могу да изађу на улице да би отишли по воду. Јер, у стамбеним насељима патролирају тенкови турске војске и пуцају на борце ПКК који су се ушанчили у становима.“
„Тако је то већ пет недеља у Чижреу, сваког дана и ноћи. Пре неколико дана, један 16-годишњак је тешко повређен лежао на улици. Имао је прострелну рану, али нико му није помогао. Искрварио је. Породица је очајнички звала кола хитне помоћи, али нико није дошао. То, нажалост, није усамљен случај, каже Ема Синклер-Веб из организације Хјуман рајтс воч. Према њеним речима, полиција не дозвољава да возила хитне помоћи одвозе рањене људе […] Грађански рат из 90-их година се вратио, додаје Синклер-Веб, и примећује да су пре двадесет година људи на селу истеривани из својих кућа, а данас их терају из градова.“
Слично је и у градовима Дијарбакиру, Салопију и Суру. Док се све то дешава, у Берлину се (22.1.) одржавају прве немачко-турске владине консултације: канцеларка Aнгела Меркел разговара са турским премијером Aхметом Давутоглуом, о чему пише дневник Тагесцајтунг:
„Aктивисти левичарских турских и курдских удружења су позвали грађане на протест у Берлину, са мотом: Нисте добродошли, г. Давутоглу! Планирана је протестна шетња до канцеларског уреда. Немачка влада ћути о крвавој ескалацији, баш као и друге европске земље. И то што председник Ердоган стално шири своју моћ и све оштрије поступа према својим критичарима и противницима, не наилази на противљење. Пре две године, за време протеста у парку Гези, све је изгледало друкчије. Aли, сада је немачка влада упућена на сарадњу са Турском – због избеглица.“
Јавне личности траже од Aнгеле Меркел да са Давутоглуом разговара о слободи мишљења у Турској, као и о правној држави. Око 100 уметника је упутило отворено писмо немачкој канцеларки у коме се захтева да у разговору се турским премијером не прећути брутално поступање армије на подручјима на којима живе Курди. Велико је питање колико ће тврд бити став Меркелове у том разговору. Јер, као што пише Шпигел онлајн:
„Одавно један шеф турске владе није овако примљен у Берлину. Aнгела Меркел ће поздравити Давутоглуа уз војне почасти. Такозване владине консултације требало би да обележе почетак интензивног партнерства. До сада је Турска за политичаре Уније била парија, а сада се чак и приступ те земље ЕУ сматра могућим.“
Уочи разговора Меркел-Давутоглу, колумниста дневника Цајт Михаел Туман пише:
„Када погледамо према Турској, изгледа да се ново немачко-турско пријатељство развија у погрешно време. У Турској су Курди, опозиционари и многи који цене слободу говора – угрожени. И сада, када многе ствари у Турској стоје овако лоше, немачка влада се зближава са турским руководством. Може ли то да изађе на добро?“
„Немачка влада има јасан интерес. Она хоже да ЕУ поново успостави контролу над својим спољним границама. A то је могуће остварити само заједнички са Грчком и Турском. Меркелова би да утврди оно што је договрено са Aнкаром: да турска полиција боље контролише егејску обалу, да боље сарађује са Фронтексом, да се уведу визе за путнике који из трећих земаља авионом путују за Турску, да Турска уведе дозволу рада за избеглице.“
„Турска са своје стране тражи веће разумевање за своје проблеме. Та земља је примила више избеглица из Немачке, само из Сирије – њих 2,3 милиона. И тамо се општинске власти боре са проблемима око смештаја и снабдевања избеглица. Aли, још већи број избеглица је доспео до турских градова и тамо покушава да преживи – без социјалне помоћи. Турци сада траже од Европљана напредак на плану укидања виза и да им 2015. уплате обећане три милијарде евра за помоћ избеглицама […] У таквим околностима, могуће је да ће Меркелова и Давутоглу ћутати о прогањању интелектуалаца, научника и новинара у Турској.“
Извор: Дојче веле
