Протест је имао и своје жртве – активисткиња ДСС Јасмина Јовановић погинула је када је пала под багер, а учесник протеста Момчило Стакић преминуо је од срчаног удара.
Данас се навршава 12 година од масовних демонстрација присталица Демократске опозиције Србије (ДОС) којима је изнуђено повлачење са власти дотадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића.

Петооктобарски протест у центру Београда, испред зграде Дома народне Скупштине, организован је пошто је изборна комисија оспорила победу кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000. године.

Мада су бројни незванични извори утврдили да је Коштуница у првом кругу избора однео убедљиву победу над противкандидатом Милошевићем, изборна комисија је саопштила да је кандидат ДОС-а освојио 49 одсто гласова и најавила нови круг гласања.

Коалиција 18 опозиционих странака је, са друге стране, тврдила да је Коштуница освојио 52,54 одсто гласова и одбацила сваку могућност одржавања другог круга избора.

ДОС је у знак одговора заказао протест под мотом „Србија у Београду“, а Милошевићу дао ултиматум да до 5. октобра у 15 сати призна пораз, а ултимативно су затражене и оставке челних људи Радио-телевизије Србије (РТС).

Процене о броју учесника протеста у центру Београда се разликују, али сигурно је да је то био најмасовнији скуп икада организован против Милошевићеве вишегодишње владавине.

На протесту су, поред Београђана учествовале десетине хиљада грађана из унутрашњости, који су организовано, аутобусима и приватним аутомобилима, стигли до главног града.

Полицијске снаге су током дана безуспешно покушавале да зауставе колону демонстраната на локалним и регионалним правцима у унутрашњости Србије, али и на готово свим прилазима Београду.

Демонстранти су, пошто је време за испуњење ултиматума истекло, упали у зграду Савезне скупштине коју су обезбеђивале малобројне полицијске снаге, а потом су заузели полицијску станицу у Улици мајке Јевросиме и делимично спалили приземље и први спрат зграде РТС.

Током дана је пред демонстранте на платоу испред Савезне скупштине стигао конвој оклопних возила Јединице за специјалне операције Службе државне безбедности, чији су се припадници, под пуном ратном опремом, руковали са окупљеним грађанима.

Милошевић није, како је затражено, изборни пораз признао 5. октобра, али је то учинио наредног дана. После сусрета са Коштуницом 6. октобра у раним вечерњим сатима, Милошевић се око 22 часа преко једне београдске приватне телевизије обратио грађанима и јавно признао пораз на председничким изборима.

Милошевић је тада честитао победу Коштуници и изјавио да ће се по повлачењу са јавне функције посветити породици, нарочито унуку Марку. Милошевић је, међутим, 1. априла идуће године ухапшен, у јуну изручен Хашком трибуналу за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије, у чијој је затворској јединици током суђења и умро у марту 2006. године.

Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ. Према званичним подацима, Коштуница је добио 2.470.304, односно 50,24 одсто гласова, а Милошевић 1.826.799, или 37,15 одсто гласова.

Упоредо са председничким изборима, 24. септембра су одржани и избори за посланике Скупштине СРЈ и Скупштине аутономне покрајине Војводине, на којима је ДОС, такође, однео победу.

Петооктобарски протест је имао и своје жртве – активисткиња Демократске странке Србије (ДСС) Јасмина Јовановић погинула је када је пала под багер, а учесник протеста Момчило Стакић преминуо је од срчаног удара. У сукобима с полицијом повређено је 65 грађана.

Синтагма „петооктобарске промене“ се у савременом политичком жаргону користи као међаш којим се хронолошки раздвајају две ере посткомунистичке историје Србије: недемократска и демократска.

Иако је Србија у демократију формално закорачила заједно са осталим републикама бивше СФРЈ, први демократски избори, по европским стандардима, у њој су одржани 23. децембра 2000, и били су тековина петооктобарских промена.

На тим изборима је, после двомесечне владавине „прелазне владе“, коју су чинили представници ДОС, Српског покрета обнове (СПО) и Социјалистичке партије Србије (СПС), воља грађана изражена у октобру коначно добила своје уобличење у саставу парламента и владе – на чијем челу се нашао први демократски премијер после 1945. године Зоран Ђинђић.

Како је отишао Милошевић – документарни филм

(Курир)

Ознаке: 5 октобар, Јасмина Јовановић, годишњица протеста, Коштуница нови председник, Момчило Стакић, пад Милошевића, положити венац, промена власти у Србији