Прочитај ми чланак

Позив Србима из целог света

0

SRBIJA zastave

Група Срба који живе и раде у Аустрији одлучила је да покрене фонд који би помагао надареним студентима. Они су одлучили да стипендирају надарене студенте на основним и постдипломским студијама. Једини услов за добијање стипендије је да стипендисти после завршеног факултета раде у Србији или на пројектима који су везани за Србију.

Ова група људи позива све Србе у свету и домовини који имају жеље и могућности да помогну стипендирање наше талентоване деце како би она стекла знање са којим би могли да помогну Србији. Позивају се и људи који би могли да својим знањем допринесу раду ове фондације, правници, новинари, водитељи… Сваки човек који би се укључио у рад фондације у сваком тренутку би имао увид у финансије. Свако би могао да види колико је пара скупљено, где су отишле и ко је стипендиран и због чега. 

Сви људи добре воље нека се јаве на мејл [email protected].

Извор: СРБИН.ИНФО

17 коментара “Позив Србима из целог света

  1. Влада каже:

    Немојте ме погрешно разумети. Акција је свакако добра, требало би је подржати.
    Међутим у контексту „Шта учинити“ требало би лечити узроке а не последице.
    Зашто терати децу да остану овде, а не обезбедити им услове да буду адекватно и плаћени и награђени за свој труд и рад?
    Зашто терати девојке, будуће супруге и мајке да остану овде и затрудне када их кажњавају зато што желе да роде децу?
    Опет кажем, немојте ме погрешно разумети.

    1. kosingas каже:

      Немогуће је погрешно те разумети јер си погодио саму срж проблема. Узрок се мора решити и излечити. Можемо ми да финансирамо школовање али ти млади стручни кадрови немају где да се запосле. Уосталом, таквих и данас на бироу има на хиљаде. Полагати наду у младост је кључна ствар за једно друштво, али не искористити старије генерације које сем стручности имају и искуство које је неопходно за руковођење је грех.

    2. Svrljig каже:

      Зависи шта заврши. Правника, економа, филозофа, лингвиста и менаџера има довољно за десет Србија. И већина то и завршава.

      Са друге стране, ја не знам за младог незапосленог физичара, математичара, хемичара, инжењера. Инжењер се можда неки и нађе јер је хиперпродукција истих последњих 5-6 година проузроковала засићење тржишта – отуда и доста страних ИТ компанија које код нас послују.

      Није поента само имати седми степен и да си одмах млади стручни кадар.

      Док се фундаменталне науке „гурају“ у једној згради која има проблема са грејањем сваке зиме, факултети типа филозофије, лингвистике, права, економије и управљања (менаџер није ништа до енглеска реч која представља управника, организатора) имају огромне зграде и на десетине хиљада студената. Критеријуми су ниски да би што већи број био на буџету (не знам јесте ли знали да факултет добија 2-3 пута више новца од државе ако је студент на буџету него што би добио од самофинансирајућег студента?) и то за узрок има хиперпродукцију апсолутно непотребних кадрова.

      Када говоримо о привреди, онда причамо о технологији, неизоставно. Ти старији искусни кадрови који седе по бироима на жалост немају потребно искуство. Данас индустрија нема никакве користи од металостругара који је осамдесетих и раних деведесетих радио на струговима јер новије технологије није ни видео а мани користио јер је индустрија у међувремену пропала. Како је сва та искусна екипа технолошки веома заостала, крајње је нерентабилно њих враћати у производњу.

      Може и треба вратити у управу, јер то су људи који би уз мало помоћи научили како да организују погон и производњу. Али то је јако мали број у односу на онај потребан у производном делу.

      Само индустријско образовање је жестоко застарело. Игром случаја мој стриц који је студирао у позним деведесетим, па баталио, прошле године позван да заврши студије. Отишао човек, ипак боље имати неку диплому него никакву, кад изненађења. И даље се машинцима предаје о глодалицама и струговима из седамдесетих и осамдесетих. Покушао је да нађе слике поменутих машина на интернету, углавном је нашао по старом гвожђу и по којем музеју (ако је нешто битно).

      Србија не може да иде на квантитет, шта год да производи. Само квалитет или ништа. Мали смо. Швајцарци се не труде да праве више сатова од Кине, него квалитетније. А како да направиш било шта са кадром који модерну технологију није ни видео, 10-20 година није ни радио у струци, појма нема шта се дешава у индустрији? Данас у производњи испустиш две године и ћао, више ниси конкурентан. У ИТ сектору испустиш пола године и нема те, пропала ти фирма. Земљорадња и сточарство су нам технолошки на нивоу средине 20. века, катастрофа! Али ‘ајд усуди се ти да сељаку причаш да не треба да баца џак вештачког ђубрива на два квадрата – он баци, има плод као из Чернобиља, на пијаци лепе парице. Брига њега што то не ваља ни свињи а мани човеку.

      А да ти испустиш 20 година индустријског развоја у 20-21 веку? Нема те силе која ће те вратити назад на коња. Барем не један дужи период. Тако да ти искусни који не раде ништа, у најбољем случају могу да буду у менаџерском делу посла, али то је једноцифрени проценат од окупног броја. Шта да радимо са свима осталима? Преквалификација и дошколовавање је једини излаз… али то има да потраје коју деценију и захтева корениту реформу образовног система, дугорочни план запошљавања и економске прогнозе и пре свега смислити начин да људи и држава преживе тај период преоријентације када појединац не привређује.

      Све то је далеко изван могућности групе из дијаспоре, па чак и читаве дијаспоре. То захтева огромну хомогеност у идеји и вољи једног народа који ми на жалост никад у миру нисмо имали за целу своју историју.

      Ја се извињавам за подужи коментар.

    3. Miro Miro каже:

      hvala ti za ovakav komentar.da li bi hteo da pises tekstove sa analizama i predlozima?javi se na [email protected]

    4. kosingas каже:

      Немој да се извињаваш, такви братац требају Србији. Реални и стручни. Само то. Поздрав!!!

    5. Miro Miro каже:

      nije to tako komplikovano kao sto izgleda:austrijanci neka pomazu austriju a mi cemo srbiju.zasto bi neko pomagao ljude da rade za austriju. pa valjda cemo nesto raditi da ta drzava ne bude sirotinja doveka i da ti ljudi nekad rade u srbiji za dobru platu

  2. Исток каже:

    Али шта ће да вам гарантује да ће се они радити у Србији и у корист Србије?

    1. Svrljig каже:

      Уговор. Пракса свуда у свету одавно је да ако те неко стипендира, била то држава, приватник или Душко Дугоушко, ти као корисник потписујеш уговор који твој покровитељ саставља.

      Ако га потпишеш, слажеш се са условима стипендирања. То се после оверава као законски документ и у случају да прекршиш услове постављене у уговору, сносиш последице.

      Згодан пример за то је кредит Републике Србије за студенте. Услов је да на крају године имаш просек преко 8.5 и да освојиш довољно поена за буџет. У току године држава ти исплаћује нешто преко 8000 сваки месец (што је за студента сасвим пристојна цифра која покрива дом, храну и оставља још мало преко). Ако на крају године ниси испунио све услове постављене у уговору, мораш да вратиш сав новац који си примио од Репубике Србије за тај период или ће потраживање решити суд.

      Једноставно.

      Ако ме сећање добро служи Руска Федерација је пре коју годину да ли изгласала или предлагала да свако ко користи државну стипендију (на буџету Руске Федерације) мора одређени број година после завршеног факултета радити за државну службу у својој струци. То се решава на упису. Хоћеш да ти држава плаћа факултет? Уреду, потпиши овде да ћеш се после одужити држави на следећи начин. Ако нећеш, плати школарину и после факултета си слободан као птица на грани – можеш и нуклеарне бомбе за Пакистан да правиш ако хоћеш и умеш.

      Исто тако и покровитељи из Аустрије могу да склопе правно обавезујући уговор за студенте који су сви пунолетни и сносне пуну правну одговорност за своје поступке. Прекршиш и идеш на суд, и то мислим не наш него аустријски али нека ме неки правник исправи ако грешим – о праву немам појма.

    2. Исток каже:

      Тако дакле – онда одлично, надам се да ће бити озбиљних који ће да се пријаве, баш ме интересује колики ће број бити када виде оно „мораш радити или у Србији или за Србију“…

  3. Аца Тодоровић каже:

    Подржавам овакву акцију Срба из Аустрије, слично ради и наш предстолонаследник Александар Карађорђевић и његова супруга Катарина. Њихов фонд већ од 15 година даје најбољим стундентима стипендије и донео је у Србију преко двадесет милона евра кроз хуманитарну помоћ и опреме за болнице, али то медији, како они који су под контролон владајућег режима, тако и они наводно слободни, ретко објављују или не објављају никако, док су сви објавили када је Белом Двору искључена струја.
    Карађорђевићи већ 15 година на овај начин покушавају да покажу народу да им је стало до Србије, надам се да толико неће требати нашој дијаспори да покаже народу у Србији, да је и њима стало до Србије.
    Србија тоне и економски пропада све дубље. У Србији сваке године изумре један град, сваке године умре 35 000, више него што се роди.
    Србији је потребна хитна санација привреде, запошљавање људи, обезбеђивање прихода да породице могу да рађају, гаје и школују децу.
    Да би се зауставило даље пропадање Србије, владајући режим се мора безусловно скинути са власти. Скидање са власти ове издајнике и уништитеље је једино могуће изборима, не сме се узалуд проливати крв и изазвати братоубилачки рат. Међутим у Србији тренутно немамо искрену патриотску опцију за коју би се народ определио и гласао да би владајући режим био побеђен. Зато режим и расписује изборе..Ову ситуацију треба искористити и направити странку у којој би биле сада нестраначке личности, економисти, стручњаци из свих области заједно са нашим људима из дијаспоре.
    Крајње је време да се сложимо и ујединимо или ускоро не ћемо ни имати за шта да се боримо.

    1. kosingas каже:

      Читао сам твоје коментаре последњих дана на тему „Шта чинити“ и морам да кажем да си у праву када си саветовао за медије. Без медија, без јавне подршке, без дела служби власт није могуће освојити, поготово не ненасилно.
      Рецимо, човек који има програм и који је убеђен да је програм добар по Србију нема опцију да то саопшти и прошири идеју до реализације јер је медијски блокиран а самим тим изопштен из јавности. Уколико чак и избије некако из мрака постоји реална опасност да ће га преузети служба и тиме спречити његово даље деловање (а добро знамо како служба то решава ако је неко чист).
      Дакле, медији, подршка јавности и делови службе или њихов пандам су кључ, без тога готово је безумно било шта покушавати.

    2. Miro Miro каже:

      nece ga sluzba pruzeti ako nas bude mnogo.ako ja budem sam,nema od svega nista.prvih par dana je odusevljenje bilo veliko,podrska takodje.evo polako se jedan po jedan gube. al nema veze,meni se danas javilo opet nekoliko ljudi,jedan iz moskve i jedan iz pariza…ja cu raditi dalje.naravno da su mediji vazni i da je i tu nesto u planu

    3. kosingas каже:

      Апсолутно, бројност је кључна ствар за било какву акцију, а за почетну еуфорију ми је све јасно, тако је код нас вековима, након еуфорије увек следи апатија која траје јако дуго… нажалост…

    4. Аца Тодоровић каже:

      Пошто у друштву којем живимо, не постоји систем вредности моћ имају они који имају новац и медије. То знају светски моћници, па својим слугама прво наређују окупирање медија. Дао сам пример Берлусконија, који је успео да заобиће контролу државних медија куповином приватних медија, и за само три месеца од формирања странке успео да преузме власт у Италији.
      Има доста људи који своје програме нуде, али осим интернет страница, њихов програм се не чује. Интернет, нажалост, још увек није довољан да шира јавност чује њихов глас, а слободни локални медији, због свог лошег програма, имају малу гледаност.
      Да не би служба-удба, спречила деловање патриота, предложио сам да се уместо лидерства формоира тим, тако да тај тим не може нико да купи, а куповином једног играча из тог тима не би се ништа променило, а цео ти се не може купити.

    5. Miro Miro каже:

      slazem se. samo to je jako tesko

    6. kosingas каже:

      Није тешко брате, треба воље, само недостаје поверења међу људима. Много пута издан човек изгуби поверење и у своје најближе а камоли у друге. Ја сам свакодневно на овом сајту само из једног разлога – знам да, иако нас деле многе теме и начини размишљања, сви у души желимо добро Србији. Има се шта чути и искористити, баш због те разноликости. Твој гест, колико се сада чинио мали, је огроман искорак. Е, сад, то треба надоградити, то јесте тешко али је достижно. Хвала теби на вољи да урадиш било шта позитивно, када би смо сви тако урадили, по мало, то би била заиста велика ствар за Србију!!!

    7. Miro Miro каже:

      apsolutno se slazem.podrzite ovo ne samo zbog mene.ja ne trazim nikakvu dobit.pricajte o ovome,dajte ideje,povezujte ljude,..ovaj poziv na formiranje fonda nije samo marketing.mi imamo vrlo talentovane mlade ljude koje treba pomoci.ti ljudi treba da budu nosioci promena(ne mislim pricom,vec radom).sledecih dana cu vise o tome

Коментари су затворени.