Прочитај ми чланак

Представљамо вам Слободана Стојичевића

0

Slobodan Sotjicevic

Слободан Стојичевић се дуги низ година бави извозом у Русију и ради као консултант малих и средњих предузећа која желе да извозе у Русију. Стојичевић је аутор књиге „Приручник за извоз у Русију и Евро-азијски  царински савез“.

„Најчешће фирме живе од данас до сутра и зачудо добар део власника фирми има „план“ да се што пре „обогати“ и напусти пословање! На страну колико је овај „пословни план“ реалан или не, али је проблем како онда уопште производе такве производње понудити озбиљном руском купцу који ако нема перспективу дугорочног пословања – неће ни да почиње било какву сарадњу? У данашње време на глобализованом руском тржишту, где је робе много више него купаца, тражење купца је озбиљан, студиозан и скуп процес који захтева немало рада, времена и трошкова, док је већина наших произвођача своје производње стварала у време санкција када је на домаћем тржишту тражња била већа од понуде. Велика већина домаћих бизнисмена чак и не разуме шта „експортни менаџер“ ради. Они тај рад на продаји једноставно и не препознају, тако да и не могу нити да га сами ураде, нити да најме неког ко би требао да га уради, a камоли да га плате“, рекао је једном приликом Стојичевић.

Стојичевић истиче да он по образовању није економиста али да је извозник. Он је извоз учио добрим делом у иностранству у Русији и Израелу на практичним курсевима и из разних књига на разним језицима. Завршио је велики број курсева, а како већ дуго сарађује са Русима његово знање се не може доводити у питање. 

Он често истиче како нису једини градови у Русији Москва и Санкт Петербург већ да шансу за извоз треба дражити широм Русије. 

„Треба бити реалан: руски малопродајни ланци су данас, када је доста европских производа нестало са полица, веома заинтересовани да ширину понуде употпуне српским производима. И то је нормална трговачка логика.

И политички се ово подржава: веома им је важно да купац-потрошач ВИДИ српске производе макар их и не купио. Психолошки је добро јер се појачава уверење потрошача да Русија није под санкцијама и да има увозне робе“, рекао је Стојичевић.

Са Слободаном Стојичевићем можете контактирати путем мејла [email protected].

Извор: СРБИН.ИНФО

20 коментара “Представљамо вам Слободана Стојичевића

  1. Исток каже:

    Зашто неке или све од окупљених на оном скупу за „шта чинити“ не интервјуише Теша?
    Као сад што је интервјуисао „опозицију“ – џаба нам „опозиција“, једино је Мила Алечковић нешто паметно рекла, од њих нема леба – питајте за мишљење и савете неке оне који заправо имају више од 2 грама мозга и интерес народа у глави…

  2. Аца Тодоровић каже:

    Русија има 143 милиона становника, што значи да има толико потрошача, Руско тржиште је најмање двадесет пута веће него србско. Србија и да производи пуним капацитетом не би могла да подмири тржиште Москве која има 12 милона становника, а камоли целе Русије.
    Руско тржиште је отворено за нашу робу, али власти у Србији коче извоз у Русију ппо налогу Кирбија и Брисела.
    И оно што наши тајкуни извозе у Русију је шверцована роба са запада која се продаје Русима, као роба из Србије.
    Путин је био спреман да субвенционише пољопривредну производњу у Србији али издајник и бриселски слуга Вучић није смео да узме тај новац од Путина.
    Да би се извозило у Русију мора да се организује производња, за потребе руског тржишта, али од тога ништа неће нити докле су слуге Запада, на власти у Србији.
    Потзребно је скинути издајничи режим, са власти У Србији и поставит на власт патриоте и стручне људи који би организовали производњу и извоз у Русију,

    1. Svrljig каже:

      Још један дужи коментар, одмах да упозорим на почетку, па ко нема времена или интересовања, нека прескочи.

      Није то довољно. Подсетићу на случај када је српска роба враћена са границе, и пре увођења санкција. Наши сељаци су толико прскали да једноставно није могло да прође царинску контролу. Био је и проблем са малинама и шљивама када су на дно гајбица стављали шљунак како би изгледало да има више воћа.

      Нико не брани Србима данас да се повежу са руским увозницима и да се договоре. Али и они који имају шта да извезу, гледају да заврну купца на сваки могући начин – био тај купац из Русије, Немачке или одакле год. Једноставно нисмо кредибилни као извозници. То нема никакве везе са Владом.

      За стагнацију пољопривреде тј. неулагање у исту Влада јесте крива. И то не само за руске кредите. Огромна количина кредита је узета из европских приступних фондова који само седе, на њих плаћамо пенале. Не користе се јер нико не представља никакав пројекат. Пре нешто мање од годину дана је било 3.5 милијарди (дакле око 10% буџета Републике Србије) неискоришћених кредита, који су узети а неискоришћени јер није било пројеката, али не само да се те паре морају вратити него се сваке године плаћа и камата јер новац само седи (сваки економ зна да пара мора да се врти, што би се рекло).

      Највећи проблеми нису ова или она Влада већ генерално системско уређење и понашање домаћих произвођача. Истина, смењивање ове Владе би помогло али далеко од тога да би решило системски проблем.

      Људи не схватају да у Републици Србији корупција није нуспроизвод неког режима, корупција је постала инстуција сама за себе. Могу сутра ујутру сви да буду смењени и да на власт седну који год људи вашем срцу драги, али основни проблеми остају.

      Зато и јесте читава рубрика „Шта чинити“ и започета. Ове људе мање више баш брига ко је и какав на власти – то су привредници, људи који раде свој посао професионално под ма којим системом. Сваљивање све кривице на ову Владу, или све заједно од 2000, 1989 или 1945 је само гурање проблема под тепих.

      Није нико из Владе крив када се терају шлепери који у гајбицама имају шљунак, воће које је препрскано, нити су криви што се нико не јавља са пројектима па иде камата на камату.

      И ти руски кредити би исто тако седели, као и ови европски. Неће министар да ти дође и каже „Ево ти паре, ‘ајд сади виноград“, него ћеш и за те руске паре отићи и доставити пројекат, краткорочни, средњерочни, дугорочни план, прогнозиране трошкове и добит, тако ће урадити још пар хиљада људи, и онда комисија одређује на основу квалитета пројекта ко ће добити паре из руских кредита.

      А баш ће наш сељак да пише пројекте.

      Кад хоћеш туђе паре, данас се то тако ради. Нисам сигуран како је народ Републике Србије схватио шта значи развојни кредит… или било који кредит који се нуди. Није то само стигле паре, па сад сви који се баве пољопривредом то расподеле, сви срећни и задовољни, пуни возове и терај за Русију.

      Кредити који се дају конкретно Републици су пак трећа ствар. Он се користи за државна предузећа, попут Железница, Електропривреде и сличних. Ту Влада изађе и каже „Пројекат толико и толико километара пруге“ и по правилу расписује тендер не-владиним, дакле приватним компанијама које се такмиче и најбољи понуђач осваја. Ту се дешава највише крађа код нас, тзв. јавне набавке. И то заиста јесте огроман проблем републичког буџета и за то су директно криви политичари и извођачи радова.

      Али то нема никакве везе са развојним кредитима за приватне предузетнике за које у свакој земљи мора прво да се достави пројект. А знате ли људе који су писали озбиљне пројекте? Рецимо неко ко је отишао у владину канцеларију и предао написмено пројекат о подизању винарије, од узгоја грожђа до финалног производа, уз планирани пласман, приход, расход, прогнозу тржишта, планирано проширење, значај за заједницу?

      Ја не знам никог, али сам млад и не бавим се толико тиме. Да ли има неко старији да зна за такав случај?

      Као и код оне приче од пре неки дан са стипендирањем студената. Пара има, али нећеш добити ако се повериоци (кредитори) не увере да ће се то исплатити. Не може он теби да да паре на лепе очи и онда да се нада да ћеш ти после да се вратиш у Србију и радиш за њене интересе.

      Сума сумарум, чини ми се да погрешно схватамо шта значе развојни кредити и субвенције и да су нам радна етика и предузетништво постали страни појмови. И ту ова група предузетника ускаче. Људи који су у свету нешто успели, који знају како се ради и који хоће да помогну људима у Србији да схвате тековине модерног пословања. Ето, тако сам макар ја схватио целу ову причу. Неће они да вам дају паре или да раде за вас него пре свега да вас повежу и науче како да се изборите на данашњем светском тржишту. Приватни предузетник са државом у крајњој инстанци нема ништа, осим да плаћа порез. Ако сам негде погрешио, молим вас исправите ме.

    2. Miro Miro каже:

      dobra analiza.meni je licno gospodin Stojicevic pricao mnogo primera,kako nasi privrednici zamisljaju tu poslovnu saradnju sa rusijom.vise nego smesno.neki kazu da ce oni rusima postaviti uslove kako da se radi. sta je predlog resenja?ja mislim da treba uporno raditi na stvaranju jednog jezgra mudrih i poslovnih ljudi,koji ce svojim znanjem privuci druge ljude koji znaju da rade(ako ovi u srbiji ne znaju ili nece,doci ce nasi ljudi iz rasejanja) koji ce istu organizovati.u srbiji nema poslovnih ljudi-osim casnih izuzetaka.sve neki kalkulanti i secikese.zato nam i jeste tako

    3. Svrljig каже:

      Две добре „анализе“ за редом? Омакло ми се.

      Шалу на страну. Добро је да нисам промашио смисао овог пројекта – повезивање, учење и организација а не печено пиле са неба.

      Калкуланти и сецикесе ће радити једну сезону, евентуално две. Кад поштени свет преко гране не буде сарађивао са таквима, пропашће. Једноставно.

    4. Miro Miro каже:

      Problem je sto ih je u srbiji mnogo takvih.premnogo.i sve to vodi u konacnu propast.mladi nemaju uzore i ljude koji ce da ih povedu

    5. Неле каже:

      У сваком случају је било која власт кривац јер не врши своју власт како треба и строго контролише оно шта се ради и за унутарње и за спољно пословање. Власт мора да буде гарант те контроле и то пре испоруке и да одмах искључи преваранте и драстично их покажњава. Власт не сме да допусти и мора да забрани пословање таквима и да сачува репутацију државе а не само да размишља и планира где ће се који премијер и министри обогатити кроз рекете и корупцију.Па због чега и кога држава троши неодговорно новац народа на којекакве коморе у које се увек и углављују разне сецикесе ,уцењивачи или посредници за министре или премијере.

    6. Svrljig каже:

      То под условом да правиш државу којој је улога да контролише сваки аспект приватног пословања – што јој није посао.

      Такве ствар регулише тржиште – лош производ, нема потражње, пропашћеш и готово. Нема ту шта власт да забрањује и искључује. Нисмо ни у комунизму ни у фашизму да држава има такву контролу над привредом.

      Улога државе је да на основу предложених идеја распореди стимулансе које добија из сопствених или позајмљених средстава а не да она одређује да ли је квалитет твоје робе задовољавајући. То одређује купац тј. потрошач.

      Чини ми се да смо ми криво схватили улогу државног апарата у привреди.

      Коморе јесу стециште разноразних уцењивача, то није спорно. Али ја сам поставио једноставно питање, који наш привредник је сео пола године, ивршио анализу тржишта и направио план пројекта за наредних 10 година? Рецимо ако радиш са вином (то узимам као пример јер сам ја кренуо са том идејом), ништа испод плана за 5 година ти не вреди јер ћеш прво грожђе добити тек за три године. Дакле ти мораш да имаш у свом плану и прогнозу тржишта за тај период. Да ли ће бити суше, хоће ли бити грожђа, како се прогнозира кретање цене производа у наредном периоду итд.

      Не можеш ти у 21. веку бити пољопривредник без школе са накривљеном капом и продавати шљиве у џаковима. Тј. можеш, али са таквима нико озбиљан неће да ради. То је горе у тексту Слободан Стојичевић и напоменуо а Мирољуб испод и потврдио. Једноставно наш провредник нема појма како се данас послује. Ми мислимо да је наш посао само да произведемо, онда дођу неки фини људи из државне управе, огранизују откупне станице, па онда извозе нашу робу у договору са увозницима а нама дају паре да се ширимо. Све је то лепо, али да нисмо мало матори за бајке?

    7. Неле каже:

      Господине, све је то тако као ви пишете и размишљате, нисам ни ја бш неупућен, али ово је Србија прекинута у развоју и накриво насађена где се издигоше из народа баш те сецикесе ,рекеташи, пљачкаши народне муке и уштеђевина почев о Дафине па све до ових нових богатуна. Србија јесте зрела за демократију јер има велики људски потенцијал али јој бар још неко време треба диктатура и сређивање.Или лепше речено чврста рука.

    8. Svrljig каже:

      Осим што диктатура никад није била „бар још неко време“. Ни један диктатор у историји није рекао „Е, средио сам, ‘ајд сад ви народе наставите“.

      Прижељкивање било каквог облика диктатуре/ванредног стања на одређени период је увек, без изузетка, имало катастрофалне последице на дуже стазе. То нас је бар историја научила.

      Али то и није била поента приче, већ однос приватног предузетника у Србији према послу. Какве везе има било ко у државном апарату са предузетником који препрска јабуку, шврцује шљунак испод малина или продаје штрудле којима је прошао рок? То је проблем на индивидуалном нивоу. Наши привредници у већини случајева гледају да заврну ако је икако могуће и што рече Слободан горе „добар део власника фирми има „план“ да се што пре „обогати“ и напусти пословање“. Комшију ће да заврне за паре а не неког тамо 2000 километара далеко.

      То нема никакве везе са прекидом развоја, пљачкашима, Дафином или било ким другим. То је наш предузетнички менталитет који је главни проблем у послу. Политичари и остали на истакнутим јавним позицијама су само слика средине из које су потекли. Једноставно смо навикли да све радимо на муфте. И из личног искуства имам примера него да не пишем још један огроман коментар. Зато и рекох да можеш да мењаш државни врх и заводиш какве год хоћеш диктатуре и шта ти ја знам.

      Промена која је овде потребна иде од доле ка горе, не од горе ка доле. Чим теби неко мора да диктира како да се понашаш и да ти лупа пацке, одмах ти је јасно да нешто не ваља у поставци система. И ако добијеш од врха промену, само ћеш сменити људе, систем остаје јер се систем мења од доле. Кућа се не гради од крова. Чак и када главни инжењер нареди крову да почне да се гради на чврстој основи.

      Једноставно, две школе мишљења. Ви мислите да је држава та која треба да лупа шамаре и заводи ред, под командом неких нама драгих људи. Дакле ми смо мала безобразна деца, држава је родитељска фигура. Ја са друге стране сматрам да свака коренита промена прво крене из народа кад се за то створи воља и да до врха стигне тек на крају – и на крају нема шта ту држава да наређује јер су држава и њена управа онда само екстензија народа. А не да држава васпитава народ. То се никад није добро завршио и увек је скретало или у неке радикалне воде или је пропало скроз.

      Дакле код Вас држава ствара народ (чврстом руком), код мене народ ствара државу (организацијом и учењем). Ни једно није инхерентно лоше – али јесте дијаметрално. Али зато коментари и постоје, да се идеје размене. Поздрав и свако добро!

    9. Miro Miro каже:

      da,al seti se samo ko je bio cvrsta ruka u srbiji zadnjih 25,30 godina i sta je to donelo.srbiju mogu da spase ljudi koji znaju da rade.bojim se da takvih u srbiji nema(il su nevidljivi).svi nesto palamude(izvinite),pametuju,diskutuju(evo i veceras uklucite tv) al od tog njihovog znanja koje kipi na sve strane sta je rezultat.svaku vece neki silni profesori diskutuju

    10. Аца Тодоровић каже:

      Све је то у реду што сте написали. али све Владе од 1945 јесу криве за овакво стање у привреди. Ја сам написао да нам је потребна нова власт која ће организовати производњу.
      Све досадашње Владе нису имале ни жељу ни способност да организују било какву производњу. Гајбице са каменчићем и црепом су углавом завршавале код откупљивача, па нису стизали на руско и европско тржиште. Цена малине и купине је бар десет пута већа у ЕУ па је и зарад откупљивача пуно већа неко произвођачима. Откупљивачима држава омогућава да имају велику зараду, док се произвођачи покривају своје трошкове са каменчићима и комадима црепа.
      Држава је та која одређује ко ће колико да заради.
      Ето прилике да наши људи из дијаспоре помогну нашим сељацима да пласирају своје производе на западу попут малине и купине, да би наши сељаци имали зараду а не да стављају каменчиће и црепове да би нешто зарадили.
      Да не одугловлачим и да не пишем стално колико су нас комунисти упропастили.
      Енглези су пре и после другог светског рата, својим сељацима давали субвенције за куповину земљишта, набавку стоке и пољопривредне механизације а ти исти енглези поставили су на власт у Русији и Србији комунисте који су одузимали сељацима земљу и упропашћивали пољоривреду. Енглези су знали још пре 80г да на малим поседима пољопривредна производња није одржива.
      Где је данас енглеска пољопривреда а где србска.?
      Да ли су енглези били луди што су својим сељацима дали субвенције?
      Да смо имали памети и снаге да не прихватимо комунистичку власт, можда данас не би требале субвенције, али после 70г рушилачке политике сељацима су неопходне субвенције. У Србији треба сада да се уради оно што су енглези радили пре 80 година.
      Приватном предузетнику као и сваком грађанину држава треба да омогући пословање. Великиим порезима и разним наметима држава поскупљује производњу, па приватнику није лако да пласира свој скуп производ, нарочито није лако да пласира свој производ у држави где има 1,5 милиона незапослених, где још толико има радника и пензионера који примају плате и пензије које су довољне за 1/2 своји основних потреба, где држава дозвољава да се увози све и свашта из оних земаља, где су порези и намети пуно мањи.
      Модерно пословање, са овако корумпираном влашћом, великим наметима и порезима, и малим тржиштем, није могуће у Србији.
      Пре свега, потребна нам је нова власт са добром пореском политиком и која ће знати да покрене производњу, па тек онда промене и у друштву да не били каменчићи у гајбицама.

    11. Неле каже:

      А предпоставимо (уз обавезну предпоставку да се Вучић избаци из Србије и да нова власт само уједначи односе са Русијом као према западу) да се организује део војне производње у Србији за потребе Русије у делу производње елемената које наши могу да производе,а могу много, па само то би било довољно да оживи о издигне наше умртвљене фабрике,поврате раднике и стручњаке.Да запосле пола Србије а другу половину кроз пољопривреду,воћарство,повртарство виноградарство,проузводњу пољопривредних машина.итд.

    12. Miro Miro каже:

      gospodin stojicevic mi je juce rekao da mu rusi traze proizvodjaca koji moze isporucivati 30 do 50 000 pari carapa mesecno…izgleda da nema takvog proizvodjaca u srbiji…ovo je jedna od konkretnih stvari koja se ocekuje,samo bojim se slaba vajda

    13. Савин каже:

      Значи шта? Да треба опет да се огрејемо о америчку амбасаду за почетак. Из шкриљца

    14. Svrljig каже:

      Мала напомена – Америчке амбасаде се данас праве се великим појасом брисаног простора између капије и зграде и имају одред маринаца који зграду чува.

      Е сад, шта се дешава са бесном руљом која преко брисаног простора иде кроз екстериторијалну зону на дуге цеви… да кажем ја или сте схватили поенту?

    15. Савин каже:

      Поента је да си ти направио конструкцију, нико није ни помињао бесну руљу и брисане просторе

    16. Svrljig каже:

      Неко мора интернет ратницима да образложи цену једног таквог грејања о страну амбасаду. Да не буде после нисмо знали, тј. знали смо али смо се у коментарима правили опасни мангупи.

      Срећно грејање.

    17. Савин каже:

      Ух, ипак коктел инекција

Коментари су затворени.