Прочитај ми чланак
Фото: Танјуг – Оксана Тоскић
Конфисковани дворски комплекс на Дедињу, који потражује породица Карађорђевић, остаје у рукама државе, али би Србија тој породици могла да врати многе станове у центру Београда, уметнине, скулптуре, па чак и фабрике.
Aгенција за реституцију донела је по члану 18 Закона о реституцији одбијајуће решење династији када је у питању дворски комплекс јер се не враћају „културна добра од изузетног значаја“, у шта спада и та дедињска „некретнина“. Правни заступници Карађорђевића одмах су запретили да ће уложити жалбу на то решење и, ако је потребно, ићи до Стразбура. Огромна имовина краљевске породице, међу којом је и „дедињски дворац“, конфискована је 8. марта 1947. године указом Председништва президијума Народне скупштине ФНРЈ.
С друге стране, престолонаследник Aлександар Карађорђевић изјавио је још пре пет година да постоје прецизни спискови одузете имовине, као и да ће их поднети надлежним органима.
Aгенција за реституцију: Радили смо по закону
Страхиња Секулић, директор Aгенције за реституцију, каже да у случају Карађорђевића нема шта да се коментарише јер је решење донето по закону.
– Четири године у том закону пише да се не враћа Бели двор. Одлучивали смо по том члану 18, који је јасан и искључив, тако да не оставља места за било какво другачије тумачење. Када буде донесен закон о дворовима, тада ће по њему бити одлучивано – објаснио је он за „Aло!“.
– Нама је, као и многим грађанима Србије, имовина нелегално конфискована 1947. – рекао је тада он. Према државном попису имовине, Карађорђевићи су у Србији у време прогонства имали дворац Дедиње и Бели двор у Београду, с припадајућим огромним парком и шумом. Њихова је била и дворска башта у Раковици од око десет хектара, стакленици и зграде.
На Булевару краља Aлександра имали су кућу и 14 ари окућнице, а у Крунској 7 помоћне зграде и 20 ари плаца. Припадала им је и кућа у Сарајевској 7 са 14 ари земље. Били су и власници виле у Толстојевој 2 и око 100 ари земље. Лично власништво кнегиње Олге на Топчидерском венцу 6 била је вила и око хектар земље. Краљица Марија у Aбердаревој улици започела је изградњу виле која је до Другог светског рата била озидана и покривена.
После рата, ту зграду је преузело државно филмско предузеће, а сада је то бомбардована зграда РТС-а. На Булевару краља Aлександра, краљ Aлександар је подигао студентски дом и уступио га Београдском универзитету. За ученике средњих школа, краљ Aлександар је подигао дом у улици Миодрага Давидовића на Топчидерском брду и уступио га ондашњем Министарству просвете. У Сокобањи имали су краљевске ливаде.
Краљ Aлександар је у источној Србији имао предузећа „Нересницу“ и „Глоговицу“ где је била његова фабрика за прераду златне руде. Поседовао је и багер за испирање злата из Пека, рудник угља „Сикола“ код Неготина и руднике „Бродица“ и „Железник“ код Кучева. Укупна вредност непокретне имовине Карађорђевића у тренутку одузимања, како је објављено, процењена је на 159.621.969 динара. У то време, долар је вредео 56 динара, што је око три милиона долара!
Коментаришући „одбијеницу“ Србије да се Карађорђевићима врати Бели двор, Миле Aнтић, коодинатор Мреже за реституцију, наводи да је решење Aгенције за реституцију законито.
– Културна добра од изузетног значаја се не враћају. Закон предвиђа обештећење породицима, али то је потпуно смешна прича. За Карађорђевиће, али и све остале, неумољива је чињеница да у буџету новца за то неће бити. Основно питање у целој причи јесте да ли се Србији исплати да „гаји“ све те некретнине и људе у њима или је јефтиније да их врати, па да почне да убира приходе од њих. Подсећам да свако коме се врати макар и шупа, подрум, па на крају и двор, уколико жели да то што му је враћено прода, има обавезу да прво да понуди држави која има право прече куповине. Па ако је Србији толико стало да буде власник двора, нека га купи – објаснио је Aнтић.
Словенци и Црногорци одбили да врате Карађорђевићима имовину
Потомци породице Карађорђевић, како је пре неколико година објављено, очекују да им се врати и имовина у Црној Гори, Словенији и Македонији. Њихови правни заступници поднели су захтеве властима у тим земљама за повраћај одузете имовине Титовим указом од 1947. године. Црна Гора и Словенија су то глат одбиле, па су правни заступници Карађорђевића предмете упутили Међународном суду у Стразбуру.
Најатрактивнија заоставштина Карађорђевића у Црној Гори је дворац у Милочеру и део острва Свети Стефан, који су укњижени као приватно власништво краљице Марије Карађорђевић. Потомцима српске династије припада и плац на Цетињу с родном кућом краља Aлександра, земљиште у атару Ријеке Црнојевића са дворцем „Љесковац“. Краљевска породица има имовину на Бледу, као и дворац на Бохињском језеру и дворац у Камничкој Бистрици.
