Прочитај ми чланак
Зна луцифер добро да зао дух лако нађе пут до свиње од човека.
Од најранијег детињства па до мојих сада већ времешних педесетих на питање – „Како је?“ , много чешће сам чуо одговор – „Никад лошије!“ С` том разликом што ондашње „никад лошије“ према данашњем личи на бајковиту причу. И некако је увек био крив те владар, те држава, те није се владало на добробит народа, жуљало нас је све па и зрно грашка испод девет душека. Било је то призивање ђавола и како то бива – призвали смо га! Рогати свако призивање тумачи као допуштење да се усели у човека после чега га је веома тешко истерати.
О коме и о чему говорим добро знају сви умишљени гротескни ликови који су величајући сопствено самодовољно савршенство успели болно да изброје колико сотона има зуба. Угађајући сопственом стомаку и сами су постали храна. Како би мој деда Момир волео да каже – „Снашла их је свињска судбина“, па би наставио – „али права свиња није крива, Бог јој је тако заповедио да живи“.
Зна луцифер добро да зао дух лако нађе пут до свиње од човека. Из тог разлога је ангажовао Великог брата да нас непрестано позива ријалити шоу програм узвикујући: „Будите свиње, будите свиње!“ Пред сваког од нас је коначно постављен избор – бити савршена свиња од човека или бити несавршен али ипак човек. Тај избор и слатку дилему првенствено имају целовити, некатегорисани и самосавршени. Њихов једини циљ је престиж који им Велики брат без устезања обећава. Он добро зна да „за добре свиње нема лоших помија“.
За разлику од негдашњих времена, када је свака бараба могла бити свиња од човека, данас то више није тако лако. Појавила се озбиљна конкуренција. Данас се до титуле „Велика свиња од човека“ може стићи само по болоњској интелектуалној и друштвеној вертикали. Да би после мегатрендисања постао кандидат за велику свињу од човека потребо је да се прво учланиш у неку свињску организацију. Затим да за добробит те свињске организације направиш неколико жестоких свињарија после којих можеш да рокћеш на кога год пожелиш. Уколико аванзујеш и постанеш велика свиња можеш понеког и некажњено да рокнеш џипом на пешачком прелазу или на паркингу. Само мораш бити сигуран да си рокнуо човека а не свињу од човека или не дао ти Велики брат, већу свињу од себе.
Људска права по правилу свиње од људи не поштују. Свиње од људи могу обичним људима да раде шта год пожеле. Људи другим људима поштују људска права и то им не пада тешко док за свиње од људи ионако не постоји обавеза поштовања људских права. Свиње од људи самостално уређују међусобна права и људи у свињска права и остала свињска посла не смеју да се мешају.
За нас, како нас најчешће називају, особе са инвалидитетом и друштвено маргинализоване ове свињске ствари су мало једноставније. Ми категорисани, инвалидни, ометени и маргинализовани свесни смо привилегија које уживају свиње од људи. Али за разлику од потоњих, самосвесни смо сопственог несавршенства. И кад би се неко од нас преварио и кандидовао се за неко свињско звање или функцију, колико год се упињали, остајемо само вечити кандидати за свиње од људи. На нашу срећу и тек за понеког на жалост, већа је вероватноћа да од инвалида постанемо здраве особе него да постанемо велике свиње од људи. Знајући да су нам мале шансе радије се одлучујемо на покушај да постанемо добри људи ма колико то данас за целовите било демоде или како великобратовским жаргоном они воле да кажу – дно дна.
Данас за све добре људе па тако и за нас одбачене на маргине друштва и на разне начине ометене нема места ни за столом ни под столом. Некада давно нашло би се места па било то за трпезом, крај ње или испод ње. Данас свиње од људи пождеру, посрчу и полижу све. Не остане после њих ни слинава мрвица за људе а камоли за ометене и особе са инвалидитетом. На вапај гладних спремно одговарају – Губитници, то је ваш проблем! Радите нешто као сав нормалан свет. И наравно већ епско – Наш пут нема алтернативу!
Заповеђено – учињено! Потрудимо се ми разноометени, урадимо све што је неопходно и то испадне онако баш добро. Искрено, не личи то нимало на велику свињарију па самим тим од тога и нема профита али за нашу скромну трпезу има. Нама довољно! Не лези враже, не постаја много кад неколико великих свиња од људи поче да острашћено рокће на нас. Те не може то тако! Нема ту профита. Лош сте пример „добре праксе“. Не производите ништа што је од користи нама свињама од људи. Ни за обор немате да платите. Тако су силно роктали на нас да то дође и до Великог брата.
Окупи Велики брат неколико великих свиња од људи да реше наше питање. И одлучише да нам помогну тако што ће нас вратити Центру за социјални рад на уживање наших људских права без потребе да се мучимо, радимо и зарадимо за наш хлеб насушни. Покупили су нам све са трпезе и указом под претњом изопштења из свињолике заједнице забранили су свим свињама од људи али и свим људима да нам одмажу уживање људских права на било који начин.
Захваљујући Великом брату сада неограничено користимо наша људска права. За њега и све свиње од људи наша људска права ионако не важе. Зато их слободно и демократски можемо уживати до краја живота. Што би једна мени а можда и вама позната велика свиња од човека надахуто рекла – док не цркнете од глади! Уколико се у овом тексту нисте препознали, добро се не препознали. Ако јесте, онда – добро се препознали!
Зоран Р. Тасић
