Ово је у једном од последњих интервјуа за „Новости“, 2009. рекао Данило П. Бојић, један од кључних чланова научног тима који је радио на свемирском програму „Аполо“. Чувени научник српског порекла преминуо је 6. фебруара у граду Даунију у Калифорнији. У програмима „Аполо“ био је одговоран за чврстоћу резервоара течног кисеоника и водоника. Историја астронаутике памтиће га као конструктора шатла „Орао“ који се, 21. јула 1969. у мисији „Аполо 11“ спустио на Месец.

– Армстронгов историјски корак био је и огроман искорак за српске научнике и инжењере, који су радили у НАСА – оценио је касније српски научни тим из Кејп Кенедија.

Чак седам наших људи је учествовало у целом подухвату који је завршен човековом шетњом по Месецу. На челу наших инжењера и астронаутичара, међу којима је један од кључних људи био и Бојић, стајао је Милојко Мајк Вучелић, који се сматра оцем програма „Аполо“. Заједничка фотографија чланова посаде и учесника овог историјског подвига на којој су овековечени и српски научници – обишла је свет.

– Бојић је био врхунски стручњак. Јапанци који су нас посетили, и били импресионирани његовим знањем звали су га „Данило Бојић вон Колашин“ – сведочио је за „Новости“ Вучелић, који је на прослави четири деценије човекових корака по Месецу био почасни гост председника Барака Обаме.

Бојић и Вучелић били су само део српског тима који је годинама радио на америчком свемирском програму. Осим њих у реализацији мисије „Аполо 11“ директно су учествовали Славољуб Дејв Вујић, Милисав Шурбатовић, Драгиша Гиш Јовановић, Петар Гајић и Вељко Гашић.

САХРАНА У СУБОТУ

ИНЖЕЊЕР Данило Бојић последње године живота провео је тихо, посвећен породици и успоменама на историјски пројекат коме је дао велики допринос. Бојић ће бити сахрањен у суботу, 13. фебруара, на гробљу у Сен Гебријелу у Калифорнији.