
Russia’s President Vladimir Putin makes his annual New Year address to the nation in Moscow December 31, 2014. REUTERS/Alexei Druzhinin/RIA Novosti/Kremlin
– Оно што је изазвало тако велики раздор је интервенција руских ваздушних снага на простору Сирији и то на стани председника Башара ел Асада. Управо је руска интервенција променила стање на терену у корист владиних снага уз велико противљење Запада. Овакава ситуација на терену, и то у сурет најаваљеним разговорима великих сила о решењу сиријске кризе, даје Русији предност. Путин је себи поставио остварив циљ – да учврсти власт тренутног режима и да осигура контролу над једним делом Сирије и то му успева – написао је Џонатан Маркус.
Још један разлог су, рема његовом мишљењу,и војне вежбе које Русија све чешће изводи граници са НАТО државама, а које су подигле забринутост, чак и код земаља као што је Шведска, да је сукоб са највећом земљом на свету неизбежан. Земље чланице НАТО-а полако су почеле да подижу ниво одбране, а сам НАТО се труди да појача свој присуство на старом континету. Као додатни проблем, Маркус види то што су најоданији савезник на терену НАТО-а Курди које Турска види као претњу.
На одређен начин, Русија је успела да потисне НАТО ка његовом непријатљу – Ал Каиди. И западне силе, баш као и Ал Каида теже томе да поразе ИСИС. Иако имају заједнички циљ, директно су супростављене једна другој, што је парадокс, примећује Маркус.
Ипак и Русија има један проблем о коме мора да размишља, а то је према Маркусовом мишљењу ниска цена нафте. Стручњаци из Витол групе, највеће светске компаније за трговину нафтом, предвиђају да би цене нафте могле остати ниске још десет година, будући да се раст кинеске економије успорава, а то ће директно утицати на руску моћ.







