Прочитај ми чланак
© Sputnik/ Милица Марковић
Отворено писмо Милораду Додику,
Напутањи политичког успињања, од посланика БиХ, бизнисмена у ратном вихору, до громадне фигуре предсједника, важнапотпора Ти је била Рафинерија уља Модрича. Да би се домогао врха власти, слаткоречиво си нам обећавао европске плате, будућност и нашој дјеци, просперитет Модричи и Републици Српској, ако се прода Рафинерија и још неколико стратешких предузећа. Централни дио Твоје предизборне патриотске агитације свакако је била „прича“ о малим и средњим предузећима, као будућности привредног и свакогнапретка.
Данас Ти се приписује улога главног заговорника грозне идеолошке подвале грађанима Републике Српске – да нам не требају велика предузећа, каква имају и мањи народи, рецимо, Словенци, који су такође преживјели транзицију, али сачували Горење, а вриједни Нијемци имају Мерцедес, Јапанци Тојоту итд. Сценариј је реализован: Рафинерија продана, при чему уговори о новим власницима имају третман државне тајне. Од тога је профитирала само мала група појединаца у самој Рафинерији, али вјероватно групе изван, неупоредиво више. Пољопривредно добро „Петар Мркоњић“ је дато под концесију – Талијану, а Модричани постали свјесни и те економске штете, када су увидјели да млади агрономи, воћари, ветеринари итд. Бесциљно „бауљају“ у потрази за послом, које је својевремено било стјециште тих кадрова.
У Модричи су данас и бабе свјесне да смо колонија других. Сва индустрија је уништена, непроизводимо ни чачкалице. Пшеницу и Пролом воду купујемо из Србије а бијели лук, из далеке Кине. Упућени кажу да су то резултати Твоје патриотске изборне „стратегије“ о малим и средњим предузећима, – као „свијетлој будућности народа“ коју си управо Ти сервирао, а неупућени народ прихватио, не питајући претходно умне људе како ћемо опстати у конкурентској борби са великим народима и крупним компанијама, супротстављајући се искључиво дућанима и предузећима патуљцима, статуса доо. Од увоза, -и сам добро знаш, расту само џепови увозника.
Данас је Рафинерија уља само сјенка некадашње. Иако се у регистру води као АД, претворена је статусно у класичан погон, да апсурд буде већи –гигант подређен фирми (Оптима Група), статуса доо. Сваким даном је билансно сиромашнија, са кумулативним губицима од 55 мио. КМ, губи тржиште, отпушта раднике итд. Чаробна формула, чијом примјеном се генерише такво стање је уговорни одноц између Рафинерије -„Извршиоца“ и Оптиме – „Наручиоца“ (пирамидалне фирме). По клаузули о „извршној преради“ сировина, уграђеној у спорни уговор, Оптима има статус и добављача и купца. Рафинерија наплаћује само услугу прераде сировине, у индустрији конфекције познато као „лохн“ послови. Зато дивидендама акционара нема ни трага, јер се на тај начин исисава и умјесто добити, књижи се губитак. Једноставно, класични рецепт који користе мултинационалне компаније у колонијама широм Африке, Азије итд.
Апсурди се, међутим, умножавају. На свјетлост дана се појавио и нови уговор између Рафинерије и приватне стране фирме, о услужној исхрани запослених. Послије више деценија рада, испоставило се да купус, пасуљ и сл. Запосленим у будуће треба да припремају странци јер Српкиње Милица, Петра и остале – то не умију. Циљана „мета“ и ове „генијалне идеје“ је значајан годишњи приход, умјесто домицилној фирми, треба да се се сели из Републике Српске.
Кажи нам, у којој европској фирми „услужну“ исхрану запослених врше странци, а не домицилна правна и/или физичка лица? Заиста, нормалан човјек да се распамети?
У потрази за објашњењем стања у Рафинерији, обраћали смо се ученим људима и питали их шта значе појмови као, нпр., клаузула о услужној преради, трансферне цијене и пирамидална фирма. Вјеровао или не, нико неће, неумије или се боји да нам растумачи ове појмове. О овоме, као риба у води, ћути и директор Пореске Управе РС, иако зна да се на овај начин „исисава“ обртни капитал, и још важније – прикрива порез на добит, а нафтна привреда свуда у свијету доноси профите, а не губитке, као у несретној Републици Српској.
Предсједниче, хеликоптером често идеш у Србију и сваки пут прелијећеш и Рафинерију. Молимо Те, спусти се, само 100 метара ниже, у наш круг. Објасни нам шта се то код нас дешава, ако већ немаш времена да се дружиш с нама. Не улазимо у нагађања колико се, као прва личност, осјећаш одговорним за своје (не)чињење према грађанима Републике Српске. Нама си, међутим, несумњиво дужан да објасниш до које границе иду наша понижења, јер си управоТи, а не ми, продао Рафинерију. Било би, иначе, ружно да нас сада избјегаваш.
Стављањем потписа на продају, имао си само један циљ-количину новца. Продајући Рафинерију, заборавио си, да продајеш и њен, деценијама стицан имиџ, тржиште БиХ и (Балкана), и коначно–продајеш „живедуше“-нас раднике и нашу будућност под изговором да ће нам свима бити боље. Сада изјављујеш да су Закон о приватизацији државног капитала из 1998. године наметнули странци и да Ти лично због криминалне приватизације не сносиш одговорност. Ако је то тако зашто не промијениш тај закон и спасиш од пропасти 30-так предузећа која још увијек до краја нису опљачкана. Остварујући краткорочну корист, – кажу упућени, направио си неизмјерљиву, дугорочну економску штету, само са одложеним дејством, коју тек сада препознајемо.
У случају и Рафинерије и Пољопривредног добра „Петар Мркоњић“, да не набрајамо више, људи са скромним знањем препознају радње описане у Кривичном закону.
Зато је ово писмо јавно. Правила лијепог понашања налажу да се на јавно писмо, јавно и одговори. Господине предсједниче, надамо се да наше главобоље, ни Теби, ни Твом окружењу, не представљају непремостиву препреку да их отклониш, јер зато у стручном штабу вјероватно и имаш 17 савјетника.
Ради како знаш, сопствене грешке отклањај, само нас спашавај.
Фебруар, 2016. године
АКЦИОНАРИ РАФИНЕРИЈЕ УЉА „МОДРИЧА“ и ГРАЂАНИ МОДРИЧЕ.
НАПОМЕНА: Акционари и грађани покренули су иницијативу предсједницима клубова политичких странака у СО Модрича да скупштина разматра стање у Рафинерији уља Модрича.
Као што Вам је познато, у Општини Модрича власт има СНСД, а поменута иницијатива је игнорисана.
