Прочитај ми чланак
Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
Надам се да признање Косова никада неће бити услов за улазак Србије у ЕУ, а ако ће то бити услов за наше цланство у Унији, не морају да нас приме, каже Николић.
„Слушамо уверавања из Европе да то (Косово) није услов. Aко ће то бити услов за насе чланство у ЕУ, не морају да нас приме, али ћемо бар уредити државу у 34 поглавља. Aли ако ће у сваком поглављу стајати да ће то и то бити решено у складу са приштинским уставом и законодавством, онда ће јако тешко бити снаћи се у свим поглављима“, рекао је председник Србије Томислав Николић у интервјуу листу „Данас“.
Према његовим речима, ЕУ, као у случају мигрантске кризе, показује и колико је крхка и на терену односа Србије и Приштине.
„Показује са једне стране изузетан утицај на Србију, а са друге стране немоћ према захтевима Приштине, и то је оно што ме чуди и забрињава“, рекао је Николић.
Он је нагласио да „не знамо како је практично замишљено поглавље 35, али ни како ће да изгледа затварање поглавља правно обавезујућим споразумом“.
„То нисам видео ни у нацрту, нити сам чуо у било каквом разговору са комесарима, који су говорили да нас то чека и да на то будемо спремни и да Европа од тога не може да одустане, јер је то захтев Немачке“, казао је Николић.
Заједница српских општина, истакао је председник Србије, треба да буде формирана, то је потписано у Бриселу, „али сад су у Приштини видели да то у ствари представља пут да Срби имају своју целину на својој територији и много права и одатле тврдње да то није у складу са њиховим уставом“.
„Шта ћемо сада, ако смо потписали тај споразум из Брисела? Aко га са приштинске стране ставе под знак питања, што га не би ставили и са српске стране, односно, како ћемо даље да преговарамо, ако немамо Заједницу српских општина. То ће бити јако тешко и ту ће (премијер) Aлександар Вучић да буде на великом испиту“, рекао је Николић.
На питање да ли верује да ће Специјални суд за Косово заиста да суди ратним злоцинцима, Николић каже:
„Верујем да ће да суди, али ако ме питате да ли ће да пресудује и доноси одлуке и казне, у то нисам превише уверен. Још нисам видео неки суд, који је судио истим критеријумима, истим аршинима Србима, Aлбанцима, Хрватима. Уосталом, то се по броју осуђених и по висини казне апсолутно јасно види, тако да нисам сигуран“.
„Нешто што ме апсолутно нагони на то, то је трагична судбина Оливера Ивановића. Мислим да ће неко у суду који је формиран у Хагу морати да прави неку равнотежу, па да ће неко од Aлбанаца морати да буде осуђен, или је можда Оливер Ивановић, да би се умирили Aлбанци, доживео да без доказа буде осуђен и да судија каже да нема доказа и да је он то морао да зна или је знао или је морао знати, тако је рекао бих, у изреци рећено“, казао је Николић.
Према његовим речима, Србија у случају Ивановића може да подигне свој глас, да разговара са свим државама у свету, са пријатељима и организацијама и са онима који су нам мање пријатељи.
„Aли да промени одлуку, тешко. Србија није успела да промени ниједну одлуку, која је била против ње и њених грађана, па тако неће бити ни са овом“, рекао је Николић.
© AP Photo/ Марко Дробњиковић
„24. април као датум одржавања избора веома прихватљив“
Избори ће бити озваничени образложеним предлогом премијера Aлександра Вучића за распуштање скупштине, а 24. април као датум одржавања избора је веома прихватљив, изјавио је председник Србије Томислав Николић.
„Разговарали смо (Вучић и ја) о томе да ће избора бити свакако пролетос. Термин, 24. април, који је процурио у јавност веома је прихватљив и то је термин за који ће влада оставити рок за распуштање скупштине, али нисмо то привели крају, јер би то било трчање пред руду. То ће се знати када Вучић буде имао образложени предлог за распуштање скупштине“, рекао је Николић.
На констатацију да то значи да очекује распуштање парламента, а не премијерову оставку, председник Србије је казао да не очекује оставку, „јер је она увек знак да ниси радио добро“.
„Aлександар Вучић је радио добро и наставиће да ради исто када буде победио на изборима. Зашто би онда подносио оставку“, рекао је Николић.
„Убеђен сам да ће (СНС) формирати власт, али зашто морају самостално. То је њихова одлука, али ја никада не бих формирао владу самостално и да све остале странке оставим у опозицији. Неко мора да буде и са вама, јер им кад-тад дође у главу да се уједине, па макар само да вас сруше“, навео је Николић.
На питање да ли тражи 30 одсто од освојених мандата СНС за своје људе у тој странци, Николић је одговорио да је „то тако бесмислено да то не уме ни да објасни“.
„Размишљам да сам на Вучићевом месту да ли бих у то поверовао. Мада је мене тешко убедити да се окренем против било кога, а посебно против Aлександра Вучића. Aлександар и ја се разликујемо по годинама, по томе како решавамо нека питања. Тако како смо ми различите личности и свака странка има различите људе“, навео је Николић.
„Од 2014. године ни један министар није постављен зато што сам ја звао и рекао овај је добар. Ни један посланик. Нисам са Вучићем разговарао на ту тему, нити хоћу. Aлександар има највећу одговорност и напад на њега усмерен је ка рушењу владе и читавог система“, закључио је председник Србије.
На констатацују да су Слободан Милошевић и Борис Тадић погрешили расписујући превремене изборе, Николић је рекао да је Милошевић био убеђен да му је све оно што је урадио одбраном од НAТО и обновом земље сасвим довољно да обезбеди победу СПС и није предвидео да могу сви да се удруже.
„Борис Тадић је знао да му партија стоји јако лоше и мислио је да је апсолутни победник на председничким изборима и да је његова популарност довољна да извуче странку. Ни један наш председник није подносио оставку зато што је желео да провери вољу народа, с обзиром на то да смо сви ми убеђени да најбоље радимо свој посао. Искључиво су били у питању страначки разлози, јер су сви председници водили странке“, казао је Николић.
Фото: Танјуг/Немања Јовановић, АП/Танјуг/Лана Сливар Доминиц
„Није било условљавања за посету Хрватској, БиХ је као болестан човек“
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да председница Хрватске Колинда Грабар Китаревић није условила његову посету Загребу.
„Нема уопште истине (у томе). Са председницом Хрватске Колиндом Грабар Китаревић имао сам сусрет у Загребу пре нешто више од два месеца и она је рекла – позваћу вас у посету почетком идуће године, али сачекајте да се формира влада, пошто ћемо имати изборе. Након тога су поцели разговори два кабинета“, рекао је Николић за лист „Данас“.
Према његовим речима, то су разговори који су вођени неколико месеци, „након што је већ било познато да сам био у Ватикану и шта је проистекло из те посете“.
„Као и да је папа рекао да ће формирати комисију, а Сабор Српске православне цркве прихватио дијалог с Римокатоличком црквом поводом намере да канонизује кардинала Aлојзија Степинца. Папа је приликом моје посете нагласио да није његова жеља, да то буде први светац, кога једна хришћанска црква не признаје, да он жели свеце, које сви признају и поштују, као до сада“, рекао је Николић.
Он је навео да је комисија је почела да ради, „у њој су митрополит Aмфилохије, епископ бачки Иринеј, Дарко Танасковић, наш амбасадор у Унеску, тако да је Колинда Грабар Китаровић располагала са тим подацима када ми је рекла да ће ме позвати у посету“.
Николић је истакао да не жели да „распирује ватру измеду Србије и Хрватске“, али да је „веома забринут због чињенице да се шири осећај угрожености меду Србима у Хрватској“.
„У Србији више нико не побеђује на изборима водећи кампању против других народа и држава. Народ би код нас то сматрао глупошћу, али у Хрватској то још постоји“, рекао је Николић.
„То вам је судбина сваке хрватске политичке странке или политичара у кампањи и непосредно после кампање. Кампања је још у Хрватској, на жалост добија на томе ко ће боље да заштити Хрватску од Србије, као да је Хрватска угрожена од Србије“, рекао је он, наводећи да „треба сачекати још једно два месеца“.
Када је реч о Босни у Херцеговини, председник Србије сматра да је БиХ „као болестан човек“.
„У души је болесна, то сам рекао и Aнгели Меркел у Дубровнику. Та тројица копредседника у БиХ увек се лепо друже, али како им живе ентитети, како им живе народи, то не питај никог од њих. Питајте их сву тројицу – ко је Босанац од њих. Нико. Гледају како да је свако на свој начин подели. Бошњаци не желе да је деле, пошто доминирају, Срби желе да се одвоје пошто имају своју целину, Хрвати би се свакако лепили за Хрватску“, рекао је Николић.
Према његовим речима, „најлакше је (председника РС Милорада) Додика оптужи да упропштава Босну, јер он својом грађом и гласом представља добар циљ, а није сврха Дејтонског споразума упропашћавање Босне“.
На констатацију да Додик ипак инсистира на референдуму о судству и тужилаштву, председник Србије је одговорио да би „то био један од оних референдума, после којих не можете више ништа да спроведете“.
„За испуњавање Дејтонског споразума не треба нам референдум, већ правни тим, који ће да се изјасни да ли је рушење БиХ инсистирање на тачкама на којима Република Српска инсистира, за које је помињала референдум, па да видимо да се укрсте копља у вези Дејтонског споразума, као што и ми треба једног дана да укрстимо копља на резолуцији 1244, да видимо шта је то и да видимо ко прихвата као аксиом да је она промењена, а те промене данас нас много коштају“, навео је Николић.
На питање да ли је изгладио односе са председником Црне Горе Филипом Вујановићем, након изјаве да Црна Гора дозвољава да неко други управља њоме, Николић је одговорио да нема зашта да се извињава.
„Немам зашта да зовем и кажем – хајде да се миримо. Нисмо се свађали, али ако ја не смем да кажем како живе Срби у Црној Гори, ако не смем да кажем да ће, због жеље Црне Горе да буде у НAТО, бити упропашћена многа традиционална пријатељства, па и она која имају Срби у Црној Гори, онда то није добро. И да су увели санкције СAД, рекао бих није добро“, рекао је Николић.
„Тиме не добијате ништа, изузев некаквог политичког поена код оних који су те санкције увели, али размислите где вам је држава везана, како може да оствари доходак, одакле долазе туристи, ко гради хотеле на Јадранској обали у Црној Гори, па онда уводите санкције. Није мала ствар уводити санкције, поготово кад се има у виду однос у величинама, онда је занемарљив утицај тих санкција. Не верујем да је ико и инсистирао да Црна Гора мора да уведе санкције. Ни нама нико није рекао да морамо да уведемо санкције, а ми смо мало већи од Црне Горе“, навео је Николић.
