Прочитај ми чланак
На основу Кривичног закона бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) од 1951. до 1977. године осуђено је око 500 мушкараца за “мушки противприродни блуд”, односно хомосексуализам – казао је Фени будући докторант Филозофског факултета у Загребу Франк Дота, који пише дисертацију о теми ‘Јавна политичка историја мушке хомосексуалности у социјалистичкој Хрватској’.
То је изјавио на данашњој сесији “Између традиције и сексуалне модерности: хомосексуалност у социјалистичкој Југославији” коју је данас у Сарајеву организирао Сарајевски отворени центар.
Дота је истакао да је од њих 500 око пола осуђено на условне казне затвора, а друга половина на краће затворске казне.
– У Хрватској и Србији је осуђено око 300 мушкараца, док на остале четири бивше републике отпада 200 осуђених мушкараца – појаснио је.
Такође је додао да је у истом раздобљу у Западној Немачкој осуђено око 100.000 мушкараца, у Великој Британији 70.000, Италији 30.000, а у Aустрији 12.000 мушкараца.
Касније, додао је Дота, на темељу Устава из 1974. године, кривично законодавство припада републикама и покрајинама, које је већим делом исто.
– Разликовали су се у поимању мушке хомосексуалности. Словенија у целости декриминализује и брише термин “протуприродни блуд”, док Хрватска оставља овај појам у делу који се односи на силовање, односно разликује хомосексуално и хетеросексуално силовање – појаснио је.
Додао је да декриминализацију спроводе Црна Гора и Војводина, а БиХ, Србија, Косово и Македонија не.
Током истраживања дошао је до податка да су до 1950. године у полицијским картотекама Југославије била 602 мушкарца која су заведена као хомосексуалци, а да је од 1947. до 1951. године осуђено око 80 мушкараца и десет лезбијки.
– У БиХ је заведено њих 88, Црној Гору три, Словенији и Македонији по 41, Хрватској 201 и Србији 190 хомосексуалаца. Казне су могле бити од најобичнијег укора до присилног рада са слободе – истакао је.
Говорећи о дужини казне за “мушки противприродни блуд”, истакао је да је Кривични закон СФРЈ од 1951. до 1960. предвиђао казну до максимално две године затвора, да би до 1997. казна била смањена до годину дана.
По структури кривичног закона, сматра, то је врло благо кривично дело па је увек било могуће изрећи условну или новчану казну, за разлику од Краљевине Југославије где је за такво дело била предвиђена робија.
