Прочитај ми чланак
Камиказе, “божји ветар“, су били самоубилачки напади изведени од стране војних пилота из Јапана против савезничких бродова у завршници пацифичке кампање Другог светског рата, са циљем да се уништи више војних бродова него што би се учинило класичним нападима. Током Другог светског рата погинуло је око 3860 пилота камиказа а око 19% камиказа напада је успело да погоди брод.
На снимку је приказана прича о бомбашима, њиховом тренингу и првим сликама убиственог оружја изнад Пацифика, као и прави снимци камиказа напада и њиховог разарајућег утицаја на поморске разараче.
Деца су одмалена учена да је највећи чин у животу мушкарца жртвовање за своју земљу. Камиказе су чинили младићи старости од 16 фо 20 година. У новинама су представљани као национални хероји, а најлепше гејше су их забављале. Последњих пар дана пред лет, свечано су ишли улицама спремни за мисију.
Камиказе летилице су биле експлозивне ракете које су одашиљане са већег авиона. Пилоти у камиказама нису имали падобран и били су закључани у кабини. Они су покушавали да наведу своју летилицу на непријатељски брод у такозваном „нападу на тело“.
Летилице су имале бољу прецизност од конвенционалних напада и већу експлозију. Камиказе су могле да претрпе штету, која би онемогућила класичног нападача, и упркос томе постигле циљ. Циљ да се уништи и онеспособи велики број савезничких бродова, посебно носача авиона, је био довољан разлог за Јапанско царство да жртвује пилоте и летилице.
Пре формирања јединица камиказа, пилоти су намерно обарали своје авионе на бродове, као очајнички потез, када би њихови авиони претрпели озбиљну штету. Нису желели да ризикују да буду ухваћени а када авион у сваком случају пада, боље је да се нанесе што више штете непријатељу. То су радиле обе стране.
Пре 1944. слични напади су сматрани чистом случајношћу. У већини случајева постојало је мало доказа да су поготци били ишта више од случајних судара који се неретко дешавају у интензивним поморским и ваздушним биткама. Један такав пример десио се 7. Децембра 1941. Током напада на Перл Харбор. Авион поручника Фусата Лида усмерен је на ваздушно-поморску станицу Канеохе када је дошло до цурења горива.Пре полетања он је рекао својим људима да ако његов авион буде озбиљно оштећен, он ће ударити у највреднију непријатељску мету.
Камиказа напади почињу у октовру 1944. Након неколико критичних војних пораза Јапанаца. Одавно су изгубили ваздушну доминацију услед застарелих летилица и губитка искусних пилота. На макроекономском плану, Јапан је губио капацитете за рат и заостајао у индустрији за Савезницима. Упркос проблемима, јапанска влада је одбила да се преда што је довело до коришћења камиказа тактика, јер су савезничке снаге напредовале према јапанским острвима.
УСС Бункер Хилл је погођен камиказама које су предводили Енсигн Киyосхи Огаwа и поручник Граде Сеизо Yасунори 11. маја 1945. убијено је 389 чланова посаде док је 264 рањено од укупно 2600.
Израз камиказе се често односи на ваздушне нападе али се такође примењује на друге самоубилачке нападе. Јапанска војска је такођа користила или правила планове за неваздушне јапанске специјалне јединице које су укључивале подморнице, људска торпеда и рониоце.
Традиција смрти уместо пораза, ропства и срамоте је дубоко укорењена у јапанској војној култури. То је била једна од примарних традиција у животу самураја: лојалност и част до смрти.
Упутница
www.thevintagenews.com/2016/02/07/suicide-bomber-footage-kamikaze-pilots-action
За Србин.инфо превод Маја Орлић
