New Europe, утицајни политички магазин са сједиштем у Бриселу, дао је крила Хрватској објавом тезе да би Хрватска могла Мађарској преотети транзитни правац гасовода Јужни ток.

Хрватска је веома заинтересована за Јужни ток и чека одлуку руског Газпрома о правцу гасовода. Било какав споразум с Русијом о том пројекту неће имати предност над законима ЕУ-а и следиће смјерице Брисела, рекао је Ален Леверић, помоћник хрватског министра економије, за Nеw Europe.

– У контакту смо с Европском комисијом око Јужног тока, као и све друге земље. Чекамо одлуку руске стране, рекао је Леверић на маргинама самита Balkan 2012 Oil & Gas одржаног крајем септембра у Атини.

Подсећа се и да је Хрватска пропустила претходну прилику да се укључи у нафтовод Јужни ток, који је врло важан актуалном руском председнику Владимиру Путину, јер жели да Русија има транзитне могућности које не зависе од преласка преко територија Украјине.

Јужни ток би требао моћи транспортовати 63 милијарде кубних метара природног гаса, а ићи ће преко Црног мора до Бугарске, где се раздваја на два крака. Јужни води према Грчкој, док би северни требао ићи преко Србије, Мађарске и Словеније до Аустрије и северне Италије. Подводни део у Црном мору, између Русије и Бугарске, биће дуг чак 900 километара.

Владимир Путин је најавио да градња гасовода започиње најкасније почетком 2013. године, када ће се кренути с делом који иде у Црном мору, а до децембра 2015. Би Европа могла доживјети прве испоруке природног гаса. Главни деоничари Јужног тока су руски Газпром с 50 посто, талијански EMI с 20 посто, док по 15 посто имају немачка компанија Wintershall Holding и француски EDF.

Хрватска сада ипак жели да гасовод иде преко њене територије до Италије, што је за Неw Еуропе потврдио и Ратимир Орешковић из Plinacroa. Газпром би о томе одлуку требао донети до краја ове године. Двоумлљење је у томе хоће ли Јужни ток ићи из Србије до Словеније преко Хрватске или Мађарске, а хрватски стручњаци тврде да би то био краћи пут, те би се плиновод могао градити уз већ постојећа постројења те врсте, што би било једноставније.

На директно питање хоће ли Газпром заобићи Мађарску, па се ипак одлучити за Хрватску, одговор из ове моћне корпорације гласи да су Руси у разговорима с Plinacro.

– Газпром тренутно разматра понуде неких европских земаља које су изразиле интерес постати део пројекта, речено је из Газпрома, који напомиње да би Јужни ток требао ‘омогућити европску енергетску сигурност’.

Помоћник министра економије Леверић пак истиче да је ‘енергетика приоритет за хрватску владу’, те да ће се у питањима Јужног тока Хрватска ‘сто посто придржавати европских закона, иако још није чланица ЕУ, али ће постати то 1. јула сљедеће године’. Напоменуо је и да је један од приоритета хрватске владе изградња LNG-терминала у Омишљу на Крку, који би многе државе у Европи опскрбљивао природним гасом.

Уговор с Пољском је већ потписан, а завршетак градње терминала на Крку је планиран за 2017. годину. Поврх тога, Хрватска је заинтересована и за Nabucco, гасовод који гради конкуренција Јужног тока, односно IAP (Јонско-јадрански гасовод). Како је истакнуо Леверић, ‘ми смо заинтересовани за све’.

(Фонд Слободан Јовановић)

Ознаке: Nabucco, Газпром, Мађарска, Хрватска, Хрватска и Мађарска у Јужном току