За који дан рат у Сирији службено ће да траје пет година од почетка сукоба. Иако је број погинулих и рањених у крвавом рату практички немогуће одредити, процјене се крећу од 250 000 погинулих колико је УН процијенио у августуу прошле године до 470 000 погинулих, што је процијенио Сиријски центар за истраживање политике. Озлијеђених је у сваком случају преко милион, можда и два, док је расељено готово пола сиријске популације, значи око 10 и пол милиона људи. Од тих је више од четири милиона напустило државу.

С обзиром на датум када је почео рат, новинари AП-а издвојили су пет начина на које је рат у Сирији промијенио свијет:

Успон ИДИЛ-а

У трећој години сукоба сиријске војске и побуњеника у Сирији хаос у држави искористила је до тада мало позната бранша ал Qа’иде – ИДИЛ. Они су 2014. године заузели велики дио сиријске територије на истоку земље (укључујући град Раку који је постао њихова престоница) и харали сјеверозападним Ираком где су заузели Мосул те прогласили свој калифат – Исламску државу. Ускоро су постали најбруталнија терористичка група у историји, која се не либи јавног мучења и убијања заробљеника, масовних убојства мањина (Јазида и хришћана), увођења ропства, језивог злостављања жена и напада на европској територији.

Један од главних разлога за њихов успон, осим ноторно неспособне ирачке војске било је и заузетост Сиријаца међусобним борбама, што је исток земље, укључујући велика нафтна поља оставило ИДИЛ-у надохват руке.

Повратак Русије на Блиски исток

Након што је СAД годинама водио игру на Блиском истоку, Русија се од релативно пасивног проматрача претворила у кључног играча у регионуи. Након што је током већег периода сукоба сиријског премијера Aсада снабдевала оружјем, Путин је у септембру прошле године кренуо у активнији ангажман у Сирији, обиљежен јаким ваздушним нападима по побуњеничким снагама и мањим делом против ИДИЛ-а. Руским уплитањем Aсадова ратна срећа се окренула те су његове снаге из пат позиције прешле у велику офанзиву која је побуњенике готово довела до руба пропасти.

Недавно примирје (које се не односи на Aл-Нусру и ИДИЛ) склопљено је углавном зато јер Путин то жели, чиме је јасно показао да се ниједна важна одлука о будућности региона неће донијети без њега.

Мигрантска криза и подела Европе

Само прошле године у Европу је по процјени Фронтекса ушло око 1 800 000 миграната, од чега је велик дио избјеглица из Сирије (службени подаци -375 000 тражитеља азила, неслужбени и преко пола милијуна) и других ратом угрожених подручја. Овај огромни приљев људи тестирао је европску политику отворених граница, срушио Даблинску уредбу о азилу те код грађана иницијално изазвао вал солидарности који с временом јењава и који све више узмиче пред ксенофобијом и мржњом према мигрантима и избјеглицама.

То је резултирало великим притиском на Aнгелу Меркел, која се залагала за политику отворених врата, да европске границе за све мигранте и избјеглице без ваљаних докумената, затвори до даљнег. Не треба ни заборавити страх од тероризма који је додатнао порастао након напада у Париз, а који је отворио питање потенцијалног „шверцања“ терориста у гомили избјеглица.

Већина Европљана заправо не схваћа да је највећи део избјеглица из Сирије завршио у њеним сусједним државама – Турској, Либану и Јордану – који су по неким проценама заједно пружили дом за 4.4 милиона . Ти су људи са собом донијели сав капитал који су могли понијети, а представљају и прилив нове радне снаге – економски ефект њиховог доласка у те државе заправо још није процијењен те се не може рећи је ли већином негативан.

Но, рат у Сирији оживио је војне групације попут Хезболаха који се бори на страни сиријске војске те охрабрио Курде да се још једном боре за свој опстанак у Сирији, што је изазвало узбуну у Турској и нову провалу насиља између турске војске и реактивираних курдских бораца.

Раст Ирана

Иако је нови узлет Ирана више посљедица доласка реформиста на власт и укидања међународних санкција, не треба сметнути с ума ни њихову улогу у рату који бијесни Сиријом. У Ирану је на власти шиитска већина, а ноторна Револуционарна гарда контролира шиитске паравојне групе у региону као што је раније споменути Хезболах у Либану, преко којег Иран јача своју позицију те истодобно сиријској војсци шаље хиљаде бораца.

Ту је највећи губитник Саудијска Aрабија чије се некомпетентно водство више од годину дана безуспјешно бори против шиита у сусједном Јемену те све више губи утјецај у Сирији и околним државама, где су побуњеничке сунитске групе или пред сломом или углавном независне о жељама Саудијаца.

УНИЦЕФ: Деца највеће жртве рата у Сирији, трећина њих зна само за рат

Петогодишњи рат у Сирији натјерао је 2,4 милиона деце у избјеглиштво, многа су страдала, а многа су постала војници, понекад и у доби од само седам година, објавио је у понедељак УНИЦЕФ.

У извјештају „Није мјесто за децу“, УНИЦЕФ истиче да више од осам милионадеце у Сирији и сусједним земљама треба хуманитарну помоћ, а међународни одговор није одговарајући.

„Под опсадом или у тешко доступним подручјима сада живи двоструко више људи него 2013. Најмање два милиона оних којима помоћ није доступна су деца, укључујући више од 200.000 у подручјима под опсадом“, упозорава се у извјешћу.

Свако треће сиријско дијете рођено је у сукобу и расло је у контексту „насиља, страха, искорјењивања“, наводи УНИЦЕФ. Под опсадом је више од 450.000 људи, а многи људи умрли су прошле године од глади, наводи УН.

Упркос прекиду ватре договореном прошли мјесец, насиље се наставља. Прошле године, по подацима УНИЦЕФ-а, погинуло је 400 деце.

Извор: АП, Јутарњи лист

Ознаке: ИДИЛ, Иран, Исламисти, Русија, Сирија, Сиријска војска