„Европска унија је згрожена резултатима избора у Немачкој!“, „Канцеларка Меркел ће остати доследна у одбрани европских вредности!“, „Успон радикалне деснице у Немачкој“, па чак и како „Путин разбија јединство ЕУ“ су отприлике коментари избора за састав парламената у у три немачке савезне покрајине на којима је владајућа коалиција претрпела тежак пораз, а успон је доживела опозициона странка „Алтернатива за Немачку“ (АФД).

Тек три године стар АФД је освојио 15,1 одсто у Баден-Виртембергу, 12,5% Рајна-Палатинату и чак 24 посто гласова у Саксонији-Анхалту. У тој је савезној држави АФД премашио чак и резултат СПД-а, док је ЦДУ освојио 30 посто гласова. У Баден-Виртембергу је ЦДУ освојио 27 посто, а у Рајна-Палатинату 31,8 одсто.

Међутим, како јавља агенција АФП, портпарол канцеларке Меркел је потврдио да се немачка политика према избеглицама неће мењати, иако је у ту је земљу прошле године ушло више од милион избеглица.

Бираче „Алтернатива за Немачку“ је најлакше описати као „затуцане ксенофобе и немачке кобасичари који се гуше у пиву“, али је стварност, на велику жалост коалиције немачких демохришћана и социјалиста, посве другачија.

АФД није само странка евроскептика који захтевају промене миграционе политике немачке владе. Они се противе и „американизацији“ немачког живота и убрзано добијају симпатије јавности. У програму им је кључан захтев за расписивањем референдума о „трансатлантском споразуму“ (ТТИП) између САД и ЕУ, противе се било каквој врсти употребе ГМО. Ту су још и захтеви за јачање немачких снага безбедности и оштрија политику према имигрантима, али тај део није толико важан као ТТИП.

Челницу АФД, немачку политичарку Фрауке Петри, медији називају „најопаснијом женом у Европи која би могла означити крај Немачке какву знамо“. Раније је општу опасност представљала Марине Ле Пен и њен француски „Национални фронт“. Касније су ту улогу преузели шкотски националисти и „Шкотска националистичка странка“. Словачка је добила владу на челу с Робертом Фицом, политичарем који за Европу такође има неприхватљиве ксенофобне ставове, а не заборавимо да је ту и вечни „инфант терибл“ Виктор Орбан, којему се знају да придруже чешки председник Земан и други.

Но, вратимо се Немачкој. „Алтернатива за Немачку“ је раније позивала на повратак националне валуте – немачке марке и да се врате вредности „добре старе Немачке“ у којој је живот у сваком погледу био бољи него данас. АФД отворено доводи у питање „евроатлантску солидарност“. Симпатизере и чланове ове странке прозивају да су десничариа, али то није у потпуности тачно.

Они су више конзервативци старог кова који имају добар осећај за оно што америчка глобализација, који многу сматрају неповратним процесом, а коју желе да униште.

Успех АФД се жели да умањи, али владу Ангеле Меркел брине чињеница да те конзервативце воде истакнути економисти, научници и политичари. Присутност овог интелектуалног штаба у АФД искључује могућност сарадње са маргиналним политичким снагама, као што су, на пример, „Европски патриоти против исламизације Запада“ (ПЕГИДА).

Протест против прилива избеглица који нису спремни и не желе да се интегришу у друштвени и привредни живот Немачке само је један аспект друштвене и политичке борбе коју води АФД.

Главна битка ће се водити на крају године, када влада Бундестагу буде понудила да одобри нацрт споразума „Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства“ (ТТИП), који се годинама припрема у тајности.

За АФД је убрзано приступање овом споразуму једна врста егзистенцијалног изазова. Ако Немачка одобри и буде спроводила споразум, више неће бити никакве „алтернативе“. У том случају, на савезне изборе за Бундестаг у јесен 2017. АФД неће ни изаћи.

Прихватањем ТТИП-а пропада цео програм странке, који се заснива се на очувању традиционалне Немачке. Но, приметно је да се овој борби „Алтернативе за Немачку“ не придаје толико значаја, колико њиховој анти-имигрантској реторици.

Извештаји потврђују да ће ТТИП уједно значити и пренос овлашћења са националних политичких институција на мултинационалне корпорације. Из ове перспективе, излазак „Алтернативе за Немачку“ на немачку политичку сцену 2013. је био сасвим природан. У ствари, за појаву АФД-а су великим делом заслужни социјалдемократи и друге „левичарске“ странке које се одавно не противе интересима финансијске и предузетничке елите, чиме су издали интересе радника.

Сарадња социјалдемократа с ЦДУ / ЦСУ на савезној и покрајинским нивоима је довела до тога да СПД данас нити има јаког лидера нити је самостална политичка странка. Социјалдемократи су су се утопили у политици коју спроводи канцеларка Меркел и постали су њена гласачка машинерија.

„Алтернатива за Немачку“ изгледа другачије и можда ће парламентарне странке избегавати сарадњу с њим. Међутим, након што је потресла политичку сцену, АФД не прекида тражити партнере у традиционалном немачком политичком окружењу, а пре свега ће то бити оне политичке странке које су у већој или мањој мери „одустале од императива атлантског партнерства“.

„Алтернатива за Немачку“ говори јасно и разумљиво, те не одустаје од зацртаних циљева, чиме почиње импресионирати многе Немце. Једна од карактеристика немачког националног карактера је директност. Тамо где Француз покушава утопити проблем у рјечитости и бескрајним тирадама, Немац може лупити шаком о сто. Али кад и немачки политичари почну збуњивати јавност и пребацивати кривицу на друге, као што је канцеларка Меркел учинила од свог саопштења о „крају мултикултуралности“ до свог приступа према избеглицама, Немци су такви да ће се одлучити за онога ко је јасан и доследан. Судећи по резултатима избора у ове три савезне покрајине, чини се да су то лидери АФД, примећује аналитичар Дмитриј Седов.

Изгледа да интелектуалци у врху АФД раде врло ефикасно и професионално. За претпоставити је даиза кулиса штаба постоје људи са искуством у аналитичком раду у службама безбедности и органима за информационо ратовање, кадар којег је бивша ДДР била пуна.

У преосталих шест месеци, пре него проблем уласка Немачке у ТТИП досегне највише нивое, „Алтернатива за Немачку“ ће добити још политичких поена. Важан корак ће бити усвајање нацрта програма на конгресу странке 30. априла.

Ако АФД успе добити широку јавну подршку за захтев за одржавањем референдума о ТТИП-у, доћи ће до драматичне ситуације. Довешће се у питање већ спреман модел Европе као америчког протектората, а многи у Вашингтону и Лондону не желе ни помислити на могућност таквог сценарија. Не треба бити претерано мудар па закључити да ће ускоро против немачких „ксенофоба, радикалних националиста и десничара“, окупљених у АФД, бити покренут рат свим средствима – медијски, обавештајни, а није искључена полицијска репресија.

Сам „софт повер“ западних демократија се више није у стању да се бори са овим феноменом. Ова борба за „Алтернативу за Немачку“ заиста има егзистенцијални карактер, будући да је победник добија, а губитник губи буквално све.

Извор: Altermainstreaminfo

Ознаке: АФД, Немачка, Покрајински избори, трговачки споразум, ТТИП