„Завереници” се најчешће питају ко је заправо био Тито. Јеврејин, масон или троструки агент? Попуно су уверени да Југославијом није владао Јосип Броз из Кумровца, јер је та особа, по мишљењу највећег броја њих, погинула у Првом светском рату. И даље се расправља о датуму и месту његове смрти, као и његовом пореклу, националности, броју жена с којима је био у браку, ванбрачне деце…

Тито је сахрањен пре 36 лета, али интересовање за његову биографију ни данас не јењава. Историчар Предраг Марковић подсећа да је у Хрватској о Титовом животу снимљен чак и филм.

Пре две године таблоид „Блиц” пренео је писање хрватског „Јутарњег листа” о извесном Маријану Џону Маркулу из Лос Анђелеса, који је 1955. године агентима Еф-Би-Аја детаљно причао о сусрету с Титом, за којег је тврдио да је руски агент који је украо његов идентитет 1937. године, „када прави Тито нестаје у Русији”. Маријан Џон Маркул тврдио је, према писању хрватске штампе, да „прави” Тито није имао кажипрст и средњи прст.

– Као и у другим теоријама завере, и овде можемо да се запитамо која је би била сврха једне тако компликоване операције као што је преузимање туђег идентитета и шта би добио руски или аустроугарски аристократа преузимањем идентитета Јоже из Кумровца – пита се Предраг Марковић.

– Приче о томе како се Крцун супротстављао Титу више су накнадне кафанске легенде – истиче наш саговорник.

Најзанимљивија од тих кафанских легенди свакако је анегдота како је Крцун, током једне од посета свом шефу, нагазио његову пудлицу и рекао: „У мом ужичком крају, кад неког зовеш у госте, онда вежеш кера”. У делу народа популарне су и тврдње да је Крцун убијен јер су му онеспособљене кочнице на аутомобилу. Познато је да је Слободан Пенезић Крцун погинуо у саобраћајној несрећи, јер је возач због лоших услова на путу изгубио контролу над аутомобилом.

И пуну деценију после његове смрти, у јавности је присутан велики број гласина о животу Слободана Милошевића. Пре само неколико месеци српски десничарски портали пренели су писање хрватских колега са сајта „Дневно”, који је писао како Милошевић није умро у Хагу, већ је жив и налази се са својом породицом у Русији.

„Тајне службе неколико земаља инсценирале су пре осам година његову смрт у Схевенингену да би потом био пребачен у Москву! Да би затворски стражари и патолози били уверени да је бивши председник Србије и Југославије заиста мртав, искоришћен је лек дроперидол, који привремено умртвљује организам и виталне функције код човека”, писао је овај хрватски портал.

У прилог својој тези наводе податак да мртвог Слобу није видео нико осим дежурног затворског стражара, иако га је видео и његов правни заступник адвокат Зденко Томановић. Чак ни камера у његовој притворској јединици баш те фаталне ноћи и јутра из необјашњивих разлога није радила.

И други су писали да следбеници Милошевићеве политике узалуд обилазе његов гроб у дворишту породичног дома у Пожаревцу. Према њиховим тврдњама, Милошевић није умро у Хагу 2006. године, али јесте пет година касније, у Русији, где је боравио после „одласка” из Схевенингена. Како је „отишао” из притворске јединице у Хагу није објашњено, али је зато детаљно наведено да је сахрањен у предграђу Москве и да један старији руски брачни пар одржава његов гроб, без имена или ознаке.

Теорије завере с најстрашнијим последицама

Најстрашније последице од свих теорија завере у светској историји имала је она о Јеврејима који су се уротили да владају светом, мишљење је историчара Предрага Марковића. Он истиче да су протоколе сионских мудраца, плод спиновања руске царске полиције, користили и нацисти и исламски фундаменталисти. Стравичне плодове ових теорија јеврејска заједница и даље убире.

Извор: Политика