Бањалука – У пресуди Хашког трибунала која је изречена првом председнику РС Радовану Караџићу и квалификацијама које се у њој налазе званичници и грађани Републике Српске налазе углавном више политичке него правне аргументације.

Изузев нешто јачих мера безбедности, дан изрицања пресуде је у Бањалуци и осталим градовима РС прошао углавном уобичајено, иако је владало поприлично интересовање за дешавања у хашкој судници међу самим грађанима, који су, кад је реч о Српској, после изрицања пресуде углавном негодовали.  

Сви, међутим, сматрају да је пресуда политичка и да је донесена по устаљеној инерцији Хага, али истовремено подвлаче да она није коначна. Верују да ће у другостепеном поступку бити повољнија. Заједничка је оцена да индивидуална одговорност Караџића не може да се доводи у везу са статусом Српске, али су се чула и мишљења да је крајње време да се сви у БиХ искрено суоче са почињеним злочинима, ма како они били квалификовани.

Милорад Додик, председник РС, каже да је познато да многи случајеви у Хагу нису увек били засновани на чињеницама већ значајно и политички мотивисани са унапред скројеним и оптужницама и пресудама. „Апсолутно је јасно да је ова пресуда донесена под снажним притиском разних међународних лобија и ранијих стереотипа. У прилог томе говори и чињеница да је изостала одговорност других, попут Насера Орића, који се данас слободно шетају по Сарајеву. Тако је исто и са Атифом Дудаковићем, кога смо могли видети како наређује да се побије све што је српско, а ниједан суд, па ни Хашки трибунал, није нашао разлога да га за то процесуира”, подсетио је Додик.

Он је упозорио на то да се у погледу хашких пресуда са неких страна покушава „навалити одређени терет” и на саму Српску, али је поручио да то неће бити остварено, без обзира на било какве утицаје, те да Српска наставља да живи и ради, да се креће својим путем и ка стабилизацији прилика укупно. „Морам да захвалим и премијеру Србије Александру Вучићу, који је јасно поручио да политика очувања Републике Српске не може да буде зависна од било каквих пресуда”, рекао је Додик.

Председница Владе РС Жељка Цвијановић изјавила је да остаје утисак да је правна аргументација поклекла пред политичким ставом, јер пресуду нису пратили јасни правни докази и образложења.

Председник Скупштине РС Недељко Чубриловић истакао је да првостепена одлука нема никакве последице по Дејтонски мировни споразум, Устав и статус Српске. Он сматра да ће Караџићев тим одбране искористити правне могућности да би наведена пресуда добила неке друге оквире.

Председник СДС-а Младен Босић каже да је пресуда од 40 година затвора неправедна и да неће допринети ни истини ни помирењу. „Пресуде на политичкој основи су донесене свим лидерима Срба из Србије и РС и из Хрватске”, рекао је Босић и изразио наду да ће се у другостепеном поступку исправити неправда јер би се већина онога што се чуло у оптужници у Хашком трибуналу лако могло, са измењеним именима и местима, приписати и сваком другом лидеру – учеснику у протеклом рату. Босић очекује да ће Српска и Србија помоћи у другостепеном поступку Караџићу бар на начин како је то, како каже, Хрватска урадила у случају Анте Готовине и осталих.

„Пресуда Караџићу у вези са делом који се односи на Сребреницу заснована је на основу једног кратког пресретнутог разговора са Мирославом Дероњићем, који се односи на догађаје након 14. јула”, каже Драган Чавић, лидер НДП и бивши председник РС, и додаје да чињеница да судско веће није нашло намере да се у седам општина у БиХ изврши геноцид смањује простор за политичку злоупотребу пресуде. Истиче да изречена временска казна, без обзира каква је, показује да први председник РС не заслужује највећу казну за кривична дела за која се терети.

Соња Јовићевић Караџић, кћерка Радована Караџића, рекла је да је прво полувреме завршено, не желећи да коментарише „политичко образложење пресуде, у ком је надробљено све и свашта, што је срамота за веће”.

Младен Кременовић

Сарајево очекивало осуду и за геноцид у седам општина БиХ

Сарајево – Представници бројних удружења бошњачких жртава, логораша, званичници у Федерацији Босне и Херцеговине и већи део овдашње јавности нису задовољни што Радован Караџић, осим Сребренице, није осуђен и за геноцид у још седам општина БиХ, а хашким судијама замерају и на казни од 40 година, сматрајући да би она требало да буде доживотна.

Иако су раније изјаве председника РС Милорада Додика и других званичника тог ентитета да је Хашки трибунал политичка институција, а не правна, у Сарајеву тумачене као покушај оспоравања легитимитета тог суда и релативизације злочина за које се терети ратно руководство РС, после пресуде, део сарајевске јавности, званичника, али и представника жртава, чињеницу да Караџић није осуђен и за геноцид у још седам општина правдао је управо политичким притисцима на суд. Међу њима су и Мунира Субашић, председница Удружења мајки енклава Сребренице и Жепе, и бошњачки официр за везу с Хашким трибуналом Амир Ахмић. Ахмић је изнео тврдњу да су судије, упркос томе што су сви тужиоци трибунала заступали став да је геноцида било широм БиХ, заузеле „комформистички став” да је такав злочин почињен само у Сребреници.

Потврду за сумње да је политика умешала прсте у доношење пресуде, у Сарајеву налазе и у изјави бивше портпаролке Хашког трибунала Флоранс Артман, која је, пре него што је ухапшена због ранијих оптужби за непоштовање суда, казала да су се један судија и држава Србија тајно договорили о пресуди Караџићу како жртве не би могле да траже одштету од Србије.

Иако су представници бошњачких жртава пре саопштавања судијске одлуке изјављивали да им није најважнија висина казне, су многи од њих били разочарани, наводећи да је једино доживотна казна сразмерна Караџићевој одговорности. Објашњавајући зашто изречену казну не сматрају правичном, они се позивају на раније пресуде Хашког трибунала појединцима којима је Караџић као врховни командант био надређени, а који су осуђени на доживотне затворске казне. Као позитивна страна пресуде овде се истиче то што она постаје правни и политички доказ ратних дешавања у БиХ.  

Телевизијски програми у Федерацији били су током више сати посвећени изрицању пресуде Караџићу, а време до саопштавања одлуке хашких судија попунили су подсећањем на злочине над Бошњацима широм БиХ. Ни за време читања пресуде ни након тога није било никаквих окупљања на сарајевским улицама. Незванично смо чули да је испред једног од шопинг центара у престоници требало да буде постављен велики екран за праћење овог догађаја, али се од тога одустало јер такво окупљање подразумева предузимање одређених мера обезбеђења.

Претходних дана, а нарочито, приметна је била несразмера између подизања тензија у медијима, којима је окончање суђења Караџићу била ударна тема од почетка седмице, и расположења с којим су обични људи дочекали ову пресуду. Било је међу тим обичним светом и оних који су у рату остали без неког од чланова породице, а изјављивали су да им ни максимална казна за Караџића неће умањити бол за најближима и да не постоји пресуда која би задовољила жртве, због чега готово равнодушно гледају на судску одлуку. Утисак је да је јавност је од судија заправо очекивала потврду онога што се у Сарајеву и у Федерацији годинама тврдило – да је Караџић, уз генерала Ратка Младића, најодговорнији за страдања Бошњака, протеривања, опсаду главног града БиХ…

Коментаришући пресуду у студију телевизије Фејс, у којем су му друштво правили Петар Луковић, београдски новинар, и Насер Орић, бивши командант Армије БиХ коме се тренутно суди за ратне злочине над Србима на подручју Сребренице и Братунца, Ћамил Дураковић, начелник општине Сребреница, казао је да се није догодило оно што је очекивао – осуду за геноцид у седам општина БиХ, јер је пресуда „мешавина права и политике”. И за Луковића је одлука хашких судија политички компромис, али, додао је, могло је бити и горе: „Нажалост, ово је максимум који се у овом тренутку могао очекивати. Свака казна је мала иако је 40 година у његовом случају доживотно. Било би ме срамота да причам о томе да је, на пример, осуђен на 20 година. Сви смо очекивали више, али реалност је таква. Ово је крња и ампутирана пресуда.”

За разлику од Дураковића и Луковића, Орић, који је коментарисао и понашање Караџића у судници, оцењујући да је био под седативима, није био изненађен пресудом. 

„Главни фокус је био да Србија не буде умешана, да испадне да су се неки босански Срби и неки босански муслимани потукли и то је то”, сматра Орић, који верује да се и после жалбе неће мењати пресуда макар када је реч о геноциду. Сва тројица гостију ТВ Фејс препознали су да да је овом пресудом већ осуђен и Ратко Младић.

Анкица Маринковић

Изетбеговић: Најзначајнија пресуда за ратни злочин од Нирнберга

Из зграде Председништва БиХ коментар на рад правосудних органа, овог пута међународних, изнео је Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ. Он је оценио да је пресуда Радовану Караџићу пресуда ужасној идеологији и политици. Иако су, како је рекао, на одлуку суда утицали политички интереси и процене, ово је најзначајнија пресуда за ратни злочин још од суђења нацистичким вођама у Нирнбергу. Он је као неправду оценио то што Караџић, осим за Сребреницу, није окривљен за геноцид у још седам општина БиХ, али се нада да ће то бити исправљено правоснажном пресудом.

„Пресуда је важна јер шаље поруку да сви пре или касније одговарају за злочин. Важна је и за регион и за БиХ, нарочито за српски народ, да се са њега скине хипотека ужасних злочина и да се престане са негирањем и прикривањем злочина”, сматра Изетбеговић. Коментаришући висину казне, Изетбеговић је казао да је она збуњујућа јер су неки генерали којима је Караџић био врховни командант добили доживотне казне.

Politika.rs

Ознаке: Радован Караџић, Република Српска