• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!
Прочитај ми чланак

БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

0

hakija_meholjic-copyХакија Мехољић, ратни командант бошњачке полиције у Сребреници и један од протагониста филма „Сребреница – издани град“, у којем је сведочио о морбидној понуди Алије Изетбеговића да се интервенција НАТО против Срба испровоцира покољем 5.000 сребреничких Бошњака, тврди да је у прошлости добијао баснословне новчане понуде само да би држао језик за зубима!

У интервјуу за Пресс РС Мехољић истиче да скоро свакодневно добија претеће поруке бошњачких екстремиста, откад је у поменутом документарцу изнео своју верзију трагичних догађаја из лета 1995. године.

– У овој је..ној држави глава се губи и због много мањих ствари од оних које сам ја изрекао у норвешком документарцу. Без обзира на све и даље стојим иза сваке речи коју сам изговорио! Сребреничане је издало тадашње бошњачко руководство на челу са Алијом Изетбеговићем – тврди Мехољић.

Ваше сведочење о фамозном састанку делегације из Сребренице с Алијом Изетбеговићем изазвало је најоштрије осуде у великом делу бошњачке јавности. Плашите ли се за своју безбедност?

– Одлучио сам да истину коначно истерам на чистац и у томе нико не може да ме спречи. Знам да ми је глава у торби, али се никог не плашим.

Да ли имате још нека сазнања о плану који вам је Алија Изетбеговић изнео у сарајевском „Холидеј ину“, откривши да му је Бил Клинтон предложио да „четници побију 5.000 муслимана“ како би се Запад приволео на војну интервенцију против Срба?

– Можете ли гарантовати безбедност мојој породици па да онда причамо о свему што вас занима?!

То значи да се, ипак, плашите!

– Не плашим се за себе, али ја имам децу. У игре око Сребренице биле су уплетене бројне крупне зверке.
Мислите на људе из тадашње америчке администрације?

– Ја не знам да ли је Клинтон заиста понудио Алији да буде побијено 5.000 Бошњака, али знам да ми је Алија то тако пренео. Уосталом, нема сумње да су у паду Сребренице велику улогу одиграле Западне силе. Без њиховог одобрења то није могло да се догоди.

Зашто други Бошњаци не смеју отворено да говоре о стварима које сте открили у норвешком документарцу?

– Још једном вам понављам да се људи боје! И данас, као што је био случај и пре 16 година, сви смо само обични пиони у игри у којој главне потезе повлаче велике силе.

Да ли је неко од тадашњег бошњачког војног и политичког врха из Сребренице добио новац како би пристао да жртвује своје сународнике?

– То не знам. Само знам да су мени у прошлости нудили баснословне паре само да не причам о детаљима састанка с Изетбеговићем!

Ко вам је нудио новац?

– Мора да се шалите?!

Зашто бих се шалио?

– Опет вас питам да ли можете да заштитите моју породицу? Пошто не можете, боље је да о неким стварима ћутим.

Да ли је Насер Орић знао за договор између Изетбеговића и Клинтона? Чињеница је да је он само неколико месеци пре него што је Војска РС ушла у Сребреницу напустио град под више него сумњивим околностима.

– Драги пријатељу, овде се главе губе због ситница. И овако имам довољно проблема због искреног сведочења о ономе шта се заиста догађало у „Холидеј ину“. Не требају ми нове заје…ције.

Имате ли сазнања да су појединци из тадашњег врха РС знали за договор Клинтона и Изетбеговића? Ако су знали, како је могуће да су тако наивно упали у припремљену замку?

– Мислим да је одређени број људи знао шта се спрема. Видите, кад смо хеликоптером УНПРОФОР-а из Сребренице кренули у Сарајево на састанак са Изетбеговићем, добили смо гаранције власти РС да можемо безбедно да се спустимо у Хан Пијесак, па да потом војним транспортерима будемо пребачени до „Холидеј ина“. Што време више пролази, све сам ближе уверењу да је тај несрећни рат био обична намештаљка у игри моћника који су одлучивали о нашим судбинама као да је реч о мравима. Док смо се ми међусобно мрзели, убијали и клали, они горе су све то посматрали као прилику за одличан бизнис.

Питао сам Изетбеговића да ли је луд

У филму „Сребреница – издани град“ Мехољић је до танчина изнео детаље разговора, који је делегација из Сребренице у септембру 1993. године водила са Алијом Изетбеговићем у сарајевском хотелу „Холидеј ин“.

– Ми смо дошли хеликоптером на аеродром, а са аеродрома смо ушли у транспортер који нас је довезао до „Холидеј ина“. У просторији за састанке био је велики сто. За њим је седео председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић. Рећи ћу, изворно, оно што нам је рекао председник Изетбеговић: „Драги моји Сребреничани, како сте?“ „Добро је, како сте ви председниче?“ „Клинтон ми нуди да четници уђу у Сребреницу и изврше покољ 5.000 муслимана и тад ће бити војна интервенција НАТО снага на српске положаје у целој БиХ. Шта ви мисилите о томе?“ Ја сам тад скочио и питао га: „Јеси ли ти луд?!“ Ко ће рећи – ти идеш на клање, ти не идеш, ти идеш, и тако то. Били смо фрапирани! Да ли је могуће да ће нас дати и жртвовати? Видели смо издају и од Алије и од међународне заједнице. Постоје само добри и лоши људи. Алија је био лош човек – рекао је Мехољић норвешким новинарима.

Игре око Бихаћа

Да ли је у рату било још трговине територијама?

– Како да не! Ви из Крајине би бар требало то да знате много боље од мене. Не само да се између зараћених страна трговало територијама, већ и животима и оружјем. Пети корпус Армије БиХ у Бихаћу за четири године није могао да мрдне из обруча, а неколико месеци пре потписивања Дејтона за седам дана освојио је више западно-крајишких општина него што су заузели квадрата за све време претходног ратовања! Ствари су јасне за оне који желе да их виде.

(ПрессРС)

10 коментара “БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!

  1. Zoran Lekic каже:

    БОШЊАЧКИ РАТНИ КОМАНДАНТ: Моји муслимани су ми нудили паре да не говорим шта се десило у Сребреници!
    ———-
    Па ха ха ха ха, а шта си то имао да посебно признаш, када су те јавно снимили за ТВ станице где си ти лично и јавно признао да је Алија Изетбеговић од тебе лично тражио да сами ликвидирате 5000 муслимана у политичке сврхе за Сребреницу…И шта сада *ебе луд збуњеног, као има неких тајни како сте то урадили, а све анализе до сада показују да сте из мржње према хришћанима ликвидирали Српску популацију у више од 50 српских села. Да је запад реално узео у обзир све шта сте радили, генерал Ратко Младић, као ни Радован Караџић неби имали зашта да се хапсе…Али нема везе знам ко дува у ту тикву, чак постоје снимци да је Бернард Енри Леви експлицитно тражио од покојног Митерана да Француска интервенише војно против Срба, што му није пошло за руком, али сте добили наоружање преко Хуманитарних авиона из УН …У даљем, постоје регистровани снимци где су БХЛ и његови аколити тражили финасије и добили да вам финансирају рат.

  2. Ogi Gligic каже:

    Novinar je trula taraba! Danas svaka susa moze novinar biti,umjesto da normalnom pricom doje do informacija on je isprepado covjeka jos vise! Svasta. Meholjicu svaka cast,malo je danas takvih ljudi.

  3. Mиша каже:

    Свака НОРМАЛНА ДРЖАВА би га узела у своју заштиту ради заштите своји национални интереса али не и ИЗДАЈНИЧКЕ ВЛАДЕ Србије. Господин јасно и гласно каже да жели заштиту да коначно истина има своју тежину а не лаж.Како сам рече има пуно људи који би желели много тога рећи али траже заштиту за себе и породицу. На ЖАЛОСТ они који би требало да реагују то игноришу јер су слуге наши непријатеља. Зашто би он био већи Србин од сами СРБА.

  4. NGO_Informer каже:

    Određivanjem vremenski ograničene kazne od 40 godina zatvora za Radovana Karadžića, sud izgleda nije uvideo koliko su negativne posledice po žrtve – kao i region u celini – izricanje ovakvih presuda koje za njih nemaju nikakvog smisla, kaže za RSE Džefri Najs (Geoffrey Nice), nekadašnji glavni tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

    „Ovi ljudi su čekali 21 godinu na rešenje izricanjem presuda Karadžiću i ostalim optuženim političkim i vojnim zvaničnicima bosanskih Srba. Stoga ne iznenađuje što je presuda Karadžiću kod mnogih izazvala očajanje i patnju i, naravno, oni su razočarani u sud.

    Možda je došlo vreme da pojedini aspekti izricanja presude budu izuzeti iz nadležnosti, odnosno diskrecije sudija, pre svega za teške ratne zločine. Za stravične zločine – kada se dokažu – trebalo
    bi da se automatski odredi doživotna kazna zatvora“, smatra Najs.

    RSE: Mnogi ljudi, pre svega u BiH, razočarani su što je Radovan Karadžić osuđen na 40 godina zatvora iako je utvrđeno da je odgovoran za genocid u Srebrenici. Istovremeno, neki njegovi bliski
    saborci, poput Zdravka Tolimira, poslati su na doživotnu robiju po optužnicama za slične ili čak iste zločine.

    Najs: Pre toga bih rekao da je za žaljenje odluka Haškog suda da oslobodi Karadžića odgovornosti za genocid u sedam opština 1992-3. Međutim, to nije iznenađujuća presuda imajući u vidu dosadašnje
    iskustvo u drugim suđenjima za ratne zločine u ovim opštinama.

    Kada je reč o kazni zatvora od 40 godina, rezime presude je zadovoljavajući do dela kada se pominje genocid u Srebrenici. Stiče se utisak iz samog načina na koji je presuda pisana da je postojala izvesna nespremnost suda da eksplicitno naglasi da se radi o genocidu – ova reč jedva da je pomenuta. To je učinjeno tek na samom kraju kada je saopštena visina kazne.

    Zanimljivo je da je pre izricanja presuda pomenuta olakšavajuća okolnost zbog sporazuma za koji se kaže da su ga sklopili Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) i Radovan Karadžić. Nakon toga je rečeno
    da je olakšavajuća okolnost to što se Karadžić povukao sa političkih funkcija 1996.

    Smatram da je veoma teško prihvatiti kao bilo kakvu olakšavajuću okolnost to što se neko povukao sa funkcije na kojoj je donosio odluke koje su rezultirale hiljadama ubistava a nakon toga se godinama skrivao.

    Reč je o čoveku koji nikada nije priznao odgovornost, koji je godinama držao otvorenim pitanje njegove krivice tako da oni koji žude za pravdom – mislim na preživele žrtve i blisku rodbinu i prijatelje ubijenih – moraju da čekaju tako dugo. Stoga ne razumem kako povlačenje sa funkcije može biti olakšavajuća okolnost.

    Kazna od 40 godina zatvora je dijametralno suprotna doživotnoj robijii na koju su osuđeni neki drugi bosanski Srbi. Ovakva kazna Karadžiću – po mojoj gruboj računici – omogućava mu da, ukoliko u međuvremenu ne umre, izađe iz zatvora i živi u slobodnom društvu kada napuni 90 godina.

    RSE: Čak i među Bošnjacima, iako smatraju da Karadžić zaslužuje doživotni zatvor, ima onih koji ističu da se kazna od 40 godina zatvora zapravo svodi na doživotnu imajući u vidu starost nekadašnjeg lidera bosanskih Srba. Međutim, drugi ukazuju da simbolički i principijelno postoji velika razlika između ove dve kazne.

    Najs: Postoji praktična i politička strana ovog slučaja. Praktično, ako pretpostavimo da će biti pušten iz zatvora nakon odslužene dve trećine kazne i ona dodatno umanji za vreme provedeno u pritvoru –
    to znači da bi Karadžić bio u zatvoru manje od 20 godina.

    Kada je reč o principu, odgovarajuća kazna za zločine je veoma važna jer je korisna za društvo u celini. Stoga je veoma bitno da se povuče jasna linija između doživotne robije i vremenski ograničene
    kazne zatvora.

    Haški sud bi trebalo da ima kao prioritet interese žrtava. Međutim, sud jedino uzima u obzir priliikom izricanja presuda druge ciljeve kao što su kazna i odvraćanje. Interesi žrtava se možda uzimaju u obzir u meri u kojoj je određena adekvatna kazna, ali one inače nisu identifikovane kao deo procesa izricanja presude.

    RSE: Zašto je Haški sud doneo ovakvu odluku? Kada je reč o genocidu u sedam opština, da li bi da je utvrđenja njegova odgovornost to omogućilo preispitivanje tužbe BiH protiv Srbije za genocid koju je Međunarodni sud pravde odbacio?

    Najs: Jednostavno ne znam. Međutim, mogu da kažem da je sudija Kvon bio i u sudskom veću u procesu protiv Slobodana Miloševića. Njegova ocena materijala tužilaštva u tom slučaju se razlikovala od dvojice preostalih sudija koji su smatrali da postoji dovoljno dokaza da se protiv Miloševiča podigne i optužnica za genocid. Dakle, možete videti konstantnost u pristupu sudije Kvona.

    Dobro ste uočili moguću vezu između presude Karadžiću i tužbe BiH protiv Srbije. Verovatno je jedini način da žrtve dobiju zadovoljenje kada je reč o genocidu 1992-3, da se traži revizija presude Međunarodnog suda pravde koji je odbio tužbu BiH protiv Srbije za genocid.

    Vlastima u BiH je preostalo još svega nekoliko meseci da zatraže preispitivanje ove presude koristeći kao argument genocid 1992-3 u pomenutih sedam opština kao i 1995. u Srebrenici.

    Međutim, stiče se utisak da vlasti u Sarajevu nisu voljne da to učine, uprkos mnogim savetima da zatraže reviziju. One moraju da shvate da ako to ne učine, mnogi Bošnjaci mogu da zaključe da njihova vlada nije ispunila svoju dužnost u poštovanju njihovih nevolja i gubitaka.

    RSE: Šta se dalje može očekivati? Obe strane će se očito žaliti. Da li se može desiti da sud u drugostepenom postupku promeni odluku i osudi Karadžića na doživotni zatvor? Takođe, da utvrdi da je odgovoran i za genocid u sedam opština?

    Najs: Očekujem svakako da će se obe strane žaliti. Međutim, tužilaštvo ima više šansi da izdejstvuje promenu kazne zatvora od 40 godina nego dela presude o genocidu 1992-3 za koji je Karadžić oslobođen.

    RSE: Ako ostane prvostepena presuda u tom delu, da li to znači da ni Ratko Mladić neće biti osuđen za genocid u ovih sedam opština?

    Najs: Nisam siguran. Reč je o dva različita sudska veća. Međutim, reakcije na presudu Karadžiću mogu uticati na stav sudija u Mladićevom slučaju.

    Smatram da je velika šteta što su u svim ovim procesima sudije prilično izolovane i rade na distancu. Tek po neko od njih je bio na kratko na Balkanu a mnogi nisu uopšte putovali u ovu regiju. To nije
    njihova greška, ali su uskraćeni zbog adversalijalnog pravnog sistema koji se primenjuje u Hagu (ili akuzatorni koji je karakterističan po naglašenim ulogama stranaka – optužba i odbrana – posebno u prikupljanju dokaza i prezentaciji „svog slučaja“, dok se uloga suda svodi isključivo na presuđenje kao i obezbeđenje nesmetanog toka krivičnog postupka. Ovaj pristup je karakterističan za angloamerički pravni sistem. Drugi pristup je inkvizitorski koji prevladava u evropskom kontinentalnom sistemu – D.Š.)

    Zbog toga su sudije lišene direktnog kontakta sa žrtvama i onima koji su patili. To je možda jedan među mnogim razlozima koji doprinosi jačanju osećanja nerealističnosti ovih suđenja koja ne
    zadovoljavaju interese žrtava čak i kada, kao u ovom slučaju, sveukupni zaključak suda jasno odražava ogromnu patnju hiljada ljudi.

    RSE: Zvaničnici u Srbiji kao i Republici Srpskoj odbacuju presudu Karadžiću kao jednostranu. Tako je premijer Vučić kazao da Srbija neće dopustiti bilo kakvo dovođenje u pitanje opstanka Republike Srpske.

    Najs: Ovakvi komentari nisu iznenađujući. Uvek će biti ljudi koji će dovoditi u pitanje odluke suda u procesima kao što je Karadžiću a naročito ukazivati na političke posledice. Ali, ako generalno pitate
    da li je dobro da se vode procesi u cilju utvrđivanje pravde, moj odgovor je potvrdan.

    Međutim, realnost je takva da pojedinci, a naročito države, ne priznaju da su njihovi postupci bili pogrešni. No, prilično je jasno da su oni koji su bili uključeni u sukob u BiH na strani Karadžića, od samog početka znali da je to što čine zločin za koji ne postoji bilo kakvo opravdanje.

    Žalosno je da sada Srbija i Republika Srpska reaguju ovako ukazjući na političke posledice presude Karadžiču za koga je utvrđeno da je odgovoran za najteže zločine. To neće doprineti pomirenju.

    Pretpostavljam da to može produbiti i produžiti podele unedogled. Ovakve reakcije će podsećati ljude da ne mogu da očekuju da će pojedinci i države koji su počinili najteže zločine ikada to priznati. Pravo na osporavanje – kao i laganje tom prilikom – odgovornosti za zločine se veoma uvažava.

    Međutim, Srbiji i Republici Srpskoj treba jasno predočiti da moraju da uvažavaju odluke suda koji je osnovala međunarodna zajednica, čiji je cilj da utvrdi odgovornost za zločine počinjene u sukobima na Balkanu.

    Ukoliko će biti posledica po Republiku Srpskoj koje proizilaze iz bilo koje sudske presude – da je njeno formiranje i postojanje delimično ili u celini rezultat genocida – onda je to pravedno.

    Mnogi ljudi su zapanjeni time što je Republika Srpska stekla visoku samostalnost unutar BiH, uprkos načina na koji je formirana. Stoga ako će biti političkih posledica presude Karadžiću koja potvrđuje da je osnivanje ove kvazi države rezultat genocida – onda neka tako i bude.

    Međunarodna zajednica mora da shvati da se u njenoj naklonosti prema napredovanju Republike Srpske ka sve nezavisnijoj poziciji kao i Srbije ka članstvu u EU – prenebregava da je ovaj entitet stvoren kao rezultat genocida uz pomoć Srbije, u šta mnogi veruju iako to nije sankcionisano u Karadžićevoj kao i drugim presudama.

    RSE: Da li iz svega što ste rekli proizilazi da ova presuda neće doprineti pomirenju?

    Najs: Cilj suđenja za ratne zločine nije prevashodno pomirenje i ono se nikada i ne postiže kao rezultat ovih krivičnih postupaka. Ova ograničenja pravosudnih mehanizama ukazuju na potrebu za istinskom otvorenošću prema procesu pomirenja pri čemu pravedni i efikasni pravosudni sistem može biti ključni deo u postkonflinktnim društvima.

    Međutim, nema takve otvorenosti među nekada zaraćenim stranama u bivšoj Jugoslaviji. Nijedna od njih nije istinski spremna da prođe kroz istinski mirovni i proces pomirenja – kao što se desilo na
    raznim stranama sveta.

    Stoga su nam preostala presude za ratne zločine – od kojih je ovo Karadžiću od posebne važnosti – i njihove posledice po pojedince i region u celini.

    1. Buntovnik Buntovnik каже:

      Svaka čast ovom hrabrom čoveku, na iznošenju istine.

    2. HERCEGOVINA RS каже:

      ????????????

    3. Buntovnik Buntovnik каже:

      Mislio sam svaka čast za Hakiju Meholjića, na njegovoj hrabrosti da iznese istinu o Srebrenici, Zbog istine se danas lako gubi glava. Istina je jedini put do pomirenja među narodima. Svi smo mi bili prevareni i oružje u tuđim rukama. Latinska izreka: podeli-zavadi-vladaj-pljačkaj…. Pozdrav

    4. HERCEGOVINA RS каже:

      Па онда си се погрешно ,,накачио,, овоме на коментар. Испало је да подржаваш џефрија најса! Поздрав

    5. HERCEGOVINA RS каже:

      Први пут чујем/читам, да постоји некакав ,,геноцид по општинама,,
      Геноцид је у основи истребљивање једне читаве групе нација, народа или неке етничке групе.
      Геноцида над муслиманима у такозваној бејха није било, да јесте, не би их ни један остао.
      Срби су могли ући у касабу кад су хтјели, исто тако у бихаћ који су крајишници држали годинама у окружењу.
      Нису, јер Срби никад нису водили освајачке, већ само одбрамбене ратове.
      Једини геноцид на просторима екс ју, извршен је над Србима од стране рвата и муслимана.
      Систематско затирање свега што је србско свој врхунац је достигло у 2.св.рату подстицано од стране католичке цркве и још увијек се није завршило.
      Једино истинско помирење на овим просторима потекло је од србске стране. Пруживши им поново руку и преводећи их из табора поражених у табор побједника, живјећи са рватима и муслиманима након такве страхоте које су учинили њиховим прецима, Срби су се поново показали као велики хришћански народ достојан сваког дивљења.
      Онај ко није био спреман да прође кроз катарзу јесу управо они који то највише и траже од нас, а то су рвати и муслимани.
      Искористивши највеће хришћанске врлине код Срба, праштање, помогнути од ватикана, вјековног хушкача на све што је србско, дали су се поново у истребљење оно остатка народа што је преживило рватску и муслиманску каму.
      Но, овај пут Срби су дочекали спремни своје крвнике, није било послушног сагињања главе и чекања да удари маљ.
      И неће више никад бити. Све има своје вријеме, каже св.писмо, свака ствар, сваки догађај,сваки посао.Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире.
      Србима се живи, а ако се буде морало мријети, знаће да је то за будућност њихове фамилије, народа и државе!.

    6. Бобан за царевину Србију каже:

      Свака ти ка и Његоша.

Коментари су затворени.