Дијаманти и рђа
(Пева: Џоан Баез)

Дијаманти и рђа
Нека сам проклет
Ево га опет твој дух
Али то није необично
То је само јер је месец пун
И десило се да си позвала
А ја седим овде
Рука на телефону
Слушам глас који сам знао
Пре пар светлосних година
Идем право према пропасти

Као што се сећам твојих очију
Биле су плавље од црвендаћевих јаја
Моја поезија је била лоша,рекла си
Одакле зовеш?
Богу иза ногу
пре десет година
Купио сам ти неку дугмад за кошуљу
Ти си купила нешто мени
Обоје знамо шта сећања могу донети
Доносе дијаманте и рђу

Постала си позната
Већ легенда
Неиспран феномен
Оригинална скитница
Залутала си у моје наручје
И ту остала
Повремено изгубљена на мору
Дева је била твоја бесплатно
Да,девојка из шкољке
Држаће те неповређену

Сада те видим како стојиш
Смеђе лишће пада около
И снег у твојој коси
Смејеш се кроз прозор
Тог бедног хотела
Изнад Вашингтонског трга
Наше дисање излази као бели облак
Меша се и виси у ваздуху
Обраћа се директно мени
Обоје смо могли умрети тада и тамо

Сада ми говориш
Да ниси носталгична
Онда ми дај другу реч за то
Ти која си тако добра са речима
И држању ставри нејаснима
Јер треба ми нешто те нејасноће сад
Све се вратило превише јасно
Да,волео сам те нежно
И ако ми нудиш дијаманте и рђу
Већ сам платио.

Diamonds And Rust

Well I’ll be damned
Here comes your ghost again
But that’s not unusual
It’s just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I’d known
A couple of light years ago
Heading straight for a fall
As I remember your eyes
Were bluer than robin’s eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the midwest
Ten years ago
I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rust
Well you burst on the scene
Already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes the girl on the half-shell
Would keep you unharmed
Now I see you standing
With brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you’re smiling out the window
Of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and there
Now you’re telling me
You’re not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
Because I need some of that vagueness now
It’s all come back too clearly
Yes I loved you dearly
And if you’re offering me diamonds and rust
I’ve already paid

Превод: olivia d.

Ознаке: Џоан Баез, Дијаманти и рђа, песма за лаку ноћ, поп рок песма, романса