Прочитај ми чланак
© AFP 2016/ FRANCE PRESSE VOIR
Као што је Хитлер сматрао 6. априла ′41. да ставља тачку на државност Краљевине Југославије, тако су, такође, ови западни планери сматрали да ударају тачку на „Ј“ — на крај социјалистичке Југославије 6. априла 1992, каже историчар др Александар Раковић.
Симболика 6. априла не односи се само на почетак Другог светског рата у Југославији већ и на коначни распад СФР Југославије, јер је истог дана 1992. године Европска економска заједница (ЕЕЗ — данашња ЕУ) признала независност Босне и Херцеговине, чиме је почео грађански рат у тој бившој југословенској републици, каже историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије.
Раковић подсећа да је 6. априла ′41. почео напад на Југословенску државност и да су окупатори — нацистички, усташки, италијански и остали, сматрали да су тим нападом завршили са идејом југословенске државности и државе.
„Срећом, Југославија се ослободила и ревитализовала као држава, али нема никакве дилеме да је тај напад 6. априла ′41. био почетак нарушавања југословенске државности као Краљевине Југославије. На крају је, због грађанског рата који се одвијао паралелно са ратним сукобима у Југославији, државност краљевине престала да постоји тако што је земља ′45. званично трансформисана у социјалистичку Југославију, односно у ФНРЈ. Тако да се од тог напада у наредних пет година одвијао историјски процес са којим је нестала једна држава — Краљевина Југославија. А 6. април је почетак тог процеса“, каже Раковић за Спутњик.
У каквој су вези 6. април 1992. и ′41?
— Кад је реч о 6. априлу ′92. то је моменат почетка грађанског рата у БиХ. У том тренутку постојала је крња СФРЈ и њу су чиниле Србија, Црна Гора, БиХ и Македонија, али је 6. априла ′92. почео грађански рат којим је коначно урушена и државност СФРЈ. Она је дефинитивно постојала у том крњем облику, упркос сецесији Словеније и Хрватске и упркос донетој одлуци о сецесији Македоније, али је, формално-правно, СФРЈ још увек постојала.
Тим нападом хрватско-муслиманских снага на остатак државности СФРЈ практично је почео коначни нестанак те земље са историјске сцене. Наравно, често можемо да чујемо од оних са Запада да су српске паравојне снаге и ЈНА почеле рат у БиХ, што уопште није тачно, јер рат у БиХ је почео нападом хрватске војске на Босански Брод. Они су упали у Босански Брод и околна места, и они су први који су започели тај сукоб. Све остало је реакција на агресију хрватске војске на БиХ са територије Републике Хрватске.
Интересантно је да је ЕЕЗ признала независност БиХ на дан кад је Сарајево ослобођено од нациста 1945. и на дан кад је у борбама за ослобођење Сарајева погинуо најчувенији партизански илегалац Владимир Перић Валтер. Да ли је ЕЕЗ изабрала тај датум да би алудирала на антифашистичку прошлост новопризнате државе?
— Мислим да тај 6. април није изабран као датум који има везе са Валтером, то је датум који има везе са 6. априлом 1941. и реч је о југословенској државности, у било којем виду. Дакле 6. априла 1941. године почео је напад на југословенску државност од стране нациста и њихових помагача, а 6. априла 1992. признањем БиХ, као међународно признате државе, од стране тзв. међународне заједнице (ЕЕЗ) почео је и рат у Босни и Херцеговини. Што се тиче тзв. међународне заједнице, то је било стављање тачке на државност Југославије. Као што је Хитлер сматрао ′41. да ставља тачку на државност Југославије која је била уништена, подељена на квазидржаве, окупационе зоне, тако су, такође, ови западни планери сматрали да ударају тачку на „Ј“ — на крај социјалистичке Југославије. Дакле, ја извлачим ту паралелу, и не мислим да то има икакве везе и да су они уопште били свесни да то има икакве везе са Валтером.
Да ли је та паралела са ослобађањем Сарајева у Другом светском рату и погибијом Валтера имала бар неку пропагандну поруку тадашњих владајућих странака у БиХ — СДА и ХДЗ?
— Не, ни са њиховог становишта. Признавање Словеније и Хрватске десило се само дан пре признавања БиХ, иако су они раније прогласили независност. Нема то везе са СДА и ХДЗ, они нису могли да одлучују кад ће БиХ бити призната, али, по некој другој аналогији, БиХ је призната 6. априла 1992. Иначе, рат у СФРЈ званично је почео 28. јуна 1991. и тада је начета државност Југославије, нападом словеначке Територијалне одбране на ЈНА у ноћи између 27. и 28. јуна, на Видовдан. То већ није случајно. Црна Гора је призната 28. јуна 2006, и на тај начин је коначно стављена тачка на југословенску државу у било каквом облику, чак и на СРЈ, односно СЦГ. Дакле, изгледа као да датуми нису случајно одабирани и да је тим датумима пуштана нека порука. Чини ми се да су то аналогије које треба извлачити и да су то СДА и ХДЗ могли само као неку коинциденцију да укаче. Притом, не мислим да је ХДЗ имао икакве везе са тим, јер они су већ били усташе. Њихова идеологија је била усташка. Западна Херцеговина је једна од колевки најморбиднијих усташких злочина. Они са Валтером и Комунистичком партијом Југославије немају никаквих додирних тачака.
У једном чланку сте приметили да се главни напади на српску и југословенску државност од 1813. године до данас дешавају истим данима — 6. априла, 28. јуна и 5. октобра. Зашто увек истим данима?
— Чини се да се тим датумима пружају неке поруке. Перманентним понављањем тих датума и неким фаталним догађајима по српско-југословенску државност, а и једну и другу баштини српски народ, као да се избија неки ослонац испод наших ногу. То се ради намерно, али зашто и како то утиче на психологију људи, о томе би требало разговарати са психолозима и видети због чега је то тако.
Спутник
