– То нема потребе да ради неко ко има огромну подршку, већ онај ко се бори за цензус – навео је Стефановић чија ће полиција, како рече, онемогућити да се куповином гласова обмањује воља народа.
Оваква најава министра полиције, према оцени председнице Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, показује да ће се по оној народној „вуку дати овце на чување“.
– Шта то значи да могу да некоме да приђу људи у цивилу и ставе му руке на лисице? – пита челница ДСС. Рашковић-Ивић, која је од почетка предизборне трке указивала на атмосферу страха и цензуре, ову предизборну кампању види као најпрљавију у историји српског вишепартијског система. Да полиција има и другог посла осим чувања гласова поткрепљује податком да је до сада повређено 97 људи, активиста ДСС, ДС и грађана који су се затекли на лицу места.
– Скоро да су дневни озбиљни напади и застрашивања широм Србије. Наше младе активисте у Крушевцу су пре два дана напредњаци напали моткама у покушају да им отму предизборне плакате – наводи Рашковић Ивић.
Напредњаци оптужују демократе
Оптужбе ПЕС одбацује интернационални секретар напредњака Јадранка Јоксимовић која каже да је забринута поновног изношења једностраног, паушалног и неоснованог става о насиљу. Она за то оптужује Демократску странку.
– Изношењем неоснованих тврдњи наставља се пракса ДС да се неистинама инсценира недемократска атмосфера – оценила је Јоксимовић.
„Клима страха“ и насиље у српској кампањи одјекнула је у Европској унији, пошто је Група социјалиста и демократа у Европском парламенту проговорила о оваквој атмосфери уочи ванредних избора 24. априла, осудила политичко насиље и указала на медијске притиске. Потпредседник Групе социјалиста и демократа у ЕП (ПЕС) Кнут Флекенштајн окарактерисао је кампању као недемократску и нетолерантну.
Насилни инциденти против опозиције током последњих година поменути у последњем извештају ЕП о напретку Србије, како указује ПЕС, нису решени, што је довело до климе страха током ове кампање у којој су се десили напади на представнике опозиционих партија. Ова друга по снази група у ЕП позвала је власти у Србији да учине све и увере странке и међународну јавност да ће се избори 24. априла одржати у толерантној и демократској атмосфери.
Полиција је ту због мита
– Не намерава полиција да буде присутна на бирачким местима, за регуларност гласања су задужени бирачки одбори. Посао полиције, који ради са тужилаштвом, јесте да се не појаве људи испред бирачких места и нуде новац за гласове, као што се интензивно догађало 2012. Боље деловати превентивно како би људи били упозорени и да се због тога предомисле и то не раде – појаснио је Небојша Стефановић и истакао да би такво деловање полиције било у складу са законом јер је у питању сузбијање криминала.
ПЕС указује и на угроженост новинара, а озбиљне оптужбе о њиховом застрашивању и цензури изнела је известилац овог посланичког клуба Тања Фајон која акцентује да су то потврдила и међународна удружења новинара. Власт у Србији позвала је да коначно призна проблеме у вези са слободом медија и омогући им слободан рад, без страха од освете и притисака.
Реакција ЕУ на медијске притиске у Србији је, према речима челника Независног удружења новинара Вукашина Обрадовића, било и раније. Он подсећа да су медији и правосуђе у Извештају Европске комисије означени као критичке тачке, уз оцену да је стање у Србији на медијском пољу све горе и да је достигло забрињавајуће размере.
Зорану зауставио на пумпи
Председник општине Босилеград Владимир Захаријев са групом грађана је блокирао пут и зауставио потпредседницу СНС Зорану Михајловић која је долазила у посету том месту. Он је зауставио код пумпе, чија је приватизација спорна, затраживши да обезбеди снадбевање нафтом за ту општину, а она је одговорила да судске одлуке морају да се поштују.
– Немојте да се заклањате и нарушавате однос између Срба и Бугара, који је иначе добар – рекла је она.
– Ово је ехо дешавања у Србији и мало боље комуникације коју смо успели да успоставимо са ЕУ. Драго нам је због њихове реакције, али не због критика Србије, нити ликујемо, већ што смо убеђени да Србија не може да направи озбиљан корак у европским интеграцијама без напретка у медијској слободи изражавања – каже Обрадовић за „Вести“ и указује да се то све мање разуме у Србији, па се ЕУ парламентарци све чешће оглашавају.







