Прочитај ми чланакКако се наводи, душевну бол Диковићу је нанела и председница ФХП-а Наташа Кандић изношењем у јавност нетачних чињеничних оптужби и вредносних судова који имају увредљиву конотацију и повредјују људско достојанство.
У Досијеу се „износе чињенице о поступању Диковића, некадашњег команданта 37. моторизоване бригаде, током рата на Косову и БиХ, као и докази хашког Трибунала о почињеним ратним злочинима у његовој зони одговорности“.
Пресуда је донета 3. марта 2016. године.
ФХП је оценио да пресуда садржи више контрадикторних и парадоксалних закључака о основаности навода из Досијеа „Љубиша Диковић“.
„Суд не само да је одбио све доказе које су поднели ФХП и Наташа Кандић, него је одбио и предлог да се поступак прекине док Тужилаштво за ратне злочине не заврши предистражне радње, које спроводи након што је ФХП поднео кривичну пријаву против начелника Генералштаба ВС и других припадника 37. моторизоване бригаде Војске Југославије“, наводи се у саопштењу.
ФХП је оценио и да је током поступка судија Гордана Арандјеловић Диковићу пружала претерану заштиту, јер је одбила све доказе ФХП-а и Наташе Кандић, али и „незаконито ускратила медијима право да прате рочиште на којем је Наташа Кандић требало да поставља питања генералу Диковићу“.
Диковић је тужбу за накнаду штете поднео у фебруару 2013. године, због повреде угледа и части објављивањем досијеа „Љубиша Диковић“ у којем се наводи да постоје индиције да је он починио ратне злочине, са захтевом да му ФХП и Наташа Кандић исплате милион динара.
Извор: Бета
