У прва два месеца 2016. године остварен је позитиван фискални резултат, делом и због једнократног повећања непореских прихода. Велики, али привремени, јануарски вишак у буџету од око 30 млрд динара највећим делом истопио се већ у фебруару (забележен је дефицит од 21,4 млрд динара), тако да је суфицит на нивоу опште државе после прва два месеца износио 8,6 млрд динара.

Међутим, нити је јануар био показатељ изузетно добрих фискалних кретања, нити извршење буџета у фебруару најављује њихово знатно погоршање. Наиме, у јануару се типично бележе ниски дефицити под утицајем сезонских чинилаца, а није редак случај да се у овом месецу оствари и благи суфицит. Уз то, ванредном повећању суфицита у јануару 2016. знатно је допринела и једнократна уплата у буџет по основу продаје лиценци за коришћење телекомуникационих фреквенција у износу од 12,8 млрд динара. Напомињем да је утицај ове уплате на дефицит у 2016. години по свему судећи само привремен, будући да постоје најаве да ће се ова средства потрошити на неке буџетом тренутно непланиране трошкове државе (попут преузимања отплате дуга Петрохемије према НИС-у).

С друге стране, фебруар је по правилу месец са надпросечно високим фискалним дефицитом (мањком) – што се поновило и ове године. Основни разлог за релативно лош фискални резултат у фебруару ове и претходних година јесте то што су јавни приходи у овом месецу сезонски најнижи у години, док јавни расходи обично осетно расту због великих трошкова за камате.

Дефицит опште државе у фебруару повећан је готово двоструко у односу на исти месец прошле године, углавном услед раста јавних инвестиција и плаћања камата. Фебруарски фискални дефицит од 21,4 млрд динара био је готово двоструко већи у поређењу с дефицитом који је остварен у истом месецу прошле године (11,7 млрд динара). Овакав резултат, међутим, био је највећим делом и очекиван, а последица је снажног међугодишњег раста јавних расхода за више од 15 млрд динара. Најпре, за разлику од изузетно слабог извршења јавних инвестиција у фебруару 2015. године, у овој години капитални расходи извршени су у складу с планом и повећани су за око 4 млрд динара. Додатно, буџетски трошкови за камате у фебруару 2016. године међугодишње су порасли за готово 6 млрд динара, што је такође било очекивано и предвиђено буџетом. Вероватно једина ставка јавних расхода која је у фебруару осетније порасла у односу на исти месец претходне године, чији се раст не може потпуно објаснити специфичним и очекиваним чиниоцима, јесу расходи за набавку робе и услуга. Имајући у виду да њихово повећање није било толико значајно могуће је да је реч о уобичајеним месечним осцилацијама у извршењу ових расхода, а не о успостављању растућег тренда.

Расходи опште државе у прва два месеца 2016. године били су неуобичајено високи, али за сада не видимо велика одступања у односу на буджетски план. Расходи опште државе у јануару и фебруару 2016. године извршени су у износу од 268,7 млрд динара, што је за 15-20 млрд динара изнад њиховог уобичајеног нивоа у овом периоду године (за 17,6 млрд динара изнад извршења у овим месецима 2015. године). Међутим, велико међугодишње повећање државне потрошње у прва два месеца не изненађује, будући да је највећим делом остварено на расходним позицијама код којих је иначе био планиран пораст у односу на прошлу годину.

Ништа не треба да изненађује, а економски резултати ће бити све гори у овој години.

Извор: danijelaruzicic.com

Ознаке: буџет, Данијела Ружичић, дефицит, Србија