
Знаш ли ти?
(Руска поп-рок пема; пева: МакСим – Марина Сергеjeвна Абросимова)
Ја сам тако навикла живети само с тобом, само с тобом,…
Чекати зору и слушати како се не будиш крај мене….
Постало ми је тако лако дисати крај отвореног прозора
и понављати једно те исто:
Знаш ли ти!? Низ мрачне улице
ишла сам боса, нисам жалила ноге.
Срце је његово сада у твојим рукама.
Немој да га изгубиш и сломиш!
Да не бих носила низ мрачне улице
пепео љубави у рукама, ударајући ногама до крви.
Пулс његов је сад у твојим очима,
немој да га изгубиш и сломиш!
И у јануару пусти да сива киша бије му у прозор.
Нека ме не грли, али нека му не буде свеједно.
И нека случајно каже наглас моје име.
И нека не признаје (нека ћути) да се свега сећа!
А кроз прозор светиљке гаси проклета киша.
Мој нежни дечко опрости ми што дрхтим.
И нека сам кроз сузе прошаптала „збогом“.
Не заборави! Не заборави!
Знаш ли ти!? Низ мрачне улице
ишла сам боса, нисам жалила ноге.
Срце је његово сада у твојим рукама.
Немој да га изгубиш и сломиш!
Да не бих носила низ мрачне улице
пепео љубави у рукама, ударајући ногама до крви.
Пулс његов је сад у твојим очима,
немој да га изгубиш и сломиш!
Знаш ли ти!? Низ мрачне улице
ишла сам боса, нисам жалила ноге.
Срце је његово сада у твојим рукама.
Немој да га изгубиш и сломиш!
Да не бих носила низ мрачне улице
пепео љубави у рукама, ударајући ногама до крви.
Пулс његов је сад у твојим очима,
немој да га изгубиш и сломиш!
Знаешь ли ты
Я так привыкла жить одним тобой, одним тобой…
Встречать рассвет и слышать как проснешься не со мной…
Мне стало так легко дышать в открытое окно…
И повторять ей лишь одно:
Знаешь ли ты? Вдоль ночных дорог
шла босиком не жалея ног
Сердце его теперь в твоих руках.
Не потеряй его и не сломай
Чтоб не нести вдоль ночных дорог
пепел любви в руках, cбив ноги в кровь
Пульс его теперь в твоих глазах.
не потеряй его и не сломай.
И в январе пуcть бьется серый дождь к нему в окно.
Пусть обнимает не меня, но помнит все равно.
И пусть случайно мое имя вслух произнесет.
И пусть молчит что все же помнит.
А за окном сжигает фонари проклятый дождь.
Мой нежный мальчик ты прости меня за эту дрожь.
И пусть сквозь слезы прошептала тихое прощай.
Не забывай Не забывай
Знаешь ли ты? Вдоль ночных дорог
шла босиком не жалея ног
Сердце его теперь в твоих руках.
Не потеряй его и не сломай
Чтоб не нести вдоль ночных дорог
пепел любви в руках, cбив ноги в кровь
Пульс его теперь в твоих глазах.
не потеряй его и не сломай.
Знаешь ли ты? Вдоль ночных дорог
шла босиком не жалея ног
Сердце его теперь в твоих руках.
Не потеряй его и не сломай
Чтоб не нести вдоль ночных дорог
пепел любви в руках, cбив ноги в кровь
Пульс его теперь в твоих глазах.
не потеряй его..
Превод: petkovic.jelena







