Како се ситуација на терену у Сирији свакодневно мења, западни медији очајнички покушавају да објасне зашто је Русија успела у рату против Исламске државе, тамо где су пропали покушаји савеза који предводе САД.

Француски Фигаро пише да је Владимир Путин једини био спреман да устане и супротстави се тероризму, док су сви остали трчали у заклон, са паролом „свако за себе“. Путин је имао јасан концепт ко су му непријатељи и како треба да се бори. Да није успео да спасе Асада, када је то било најпотребније, верске мањине Сирије – хришћани, језиди, шиити и други би биле потпуно збрисане. Без руских авиона, Палмира никада не би била поново слободна.

Фигаро је уверен да је одлучно противљење које су Руси показали тероризму Русији донело славу и показало да је она остала верна својим чувеним војним и дипломатским темељима.Раније је исти лист приметио да постоји драстична разлика између дејстава руских и сиријских трупа које делују заједно у борби против тероризма, и неуспешних покушаја САД у Сирији и Ираку. Бивши амерички амбасадор Час Фримен је том листу рекао да су Руси применили сјајан стратешки план.

Док Американци покушавају да убеде свет да они и даље могу да се ефикасно боре против ИД, амерички државни секретар Џон Кери није успео да натера Русију да се одрекне Асада, што је од почетка био главни циљ САД.

Вашингтон Пост је такође представио прилично занимљив поглед о ситуацији у Сирији:

„За разлику од већине припадника америчких специјалних снага, који иза линије фронта тренутно саветују ирачке и сиријске побуњенике на нивоу батаљона и бригада, руске специјалне снаге су на тактичком нивоу учествовале у борбеним дејствима, заједно са сиријским трупама. Присуство руских специјалних снага и саветника на линији фронта је, заузврат, помогло да се сиријска војска и њени савезници учврсте свој положај и остваре територијалне добитке широм земље“.

Дејли Бист истиче да руски ваздушни удари могу послужити као доказ привржености Русије борби против ИД. Овај медиј наводи да нема сумње да је руско учешће у Сирији преокренуло ток догађаја, а да је победа омогућила Русији да се прикаже као бранилац цивилизације над варварством.

Национални интерес да иде чак и даље и признаје: „Руска интервенција је помогла да се ток рата преокрене у корист Асада, а у дипломатској арени много допринела да се поткопа спољна политика САД“.

Међутим, утицајни канадски антиглобалистички портал Глобал Ресеарцх напомењује да Запад селективно приступа извештавању из сиријског сукоба и борби против Исламске државе, на сваком кораку покушавајући да умањи улогу руских војних снага, и да би западни медији на сва звона славили да су победу однели сиријски побуњеници, ма колико брутални они били.

Амерички пословни лист Вол стрит џурнал наглашава да ограничено руско учешће може бити бесплатна лекција за Сједињене Државе:

„Диван мали рат Владимира Путина у Сирији није био без проблема. Ипак, господину Путину је требало само шест месеци да покаже свету да умерено војно учешће може да одлучно промени равнотежу моћи, и да се неће свака интервенција на Блиском истоку заглавити у блату. Штета што је све то било изведено у сврху јачања две диктатуре-у Русији и Сирији“, пише Вол стрит џурнал.

Овај дневник даље пише: „Дакле, шта треба САД да учине у Сирији? Ово је идеја: Одустати од унитарне државе, подржати курдску аутономију у северној Сирији и једну алавитску државу око Латакије, коју подржава Русија, уз услов да Асад мора да иде. Уништити ИД и друге сунитске џихадистичке групе комбиновањем масивне америчке ваздушне подршке са коалицијом саудијске, египатске и јорданске војске“.

Насупрот овим написима, тајни планови Беле куће и ЦИА-е за коришћење ИД и других терориста за рушење владе у Дамаску и елиминацију председника Асада из сиријске политике изгледају веома непоштено. Овај план, заједно са великим бројем сличних, је пажљиво описан у књизи која је ишла у продају пре неколико дана, под насловом, „Лефт оф Боом.“ Њу је написао бивши оперативац ЦИА који је директно учествовао у великом броју сличних „операција“ у Авганистану, Пакистану и Сирији – Доуг Лаук.

Бела кућа је 2012. имала планове за присвајање дела Сирије и његово коришћење за нападе против владе у Дамаску. Међутим, 2015. године ова стратегија је проширена још даље кроз публикацију Института Брукингс, коју је израдио Мицхаел Е. О’Ханлон под насловом – „Деконструисање Сирије: Нова стратегија за амерички најбезнадежнији рат.“

Овај чланак наводи да је једина шанса за Вашингтон да постигне иоле задовољавајући резултат у Сирији стварање конфедерације неколико аутономних региона. Овај план који је одобрила Обамина администрација указује да би Бела кућа требало да настави да се залаже за збацивање председника Сирије.

Међутим, постоји мали проблем са тим планом, јер ни једна особа у Вашингтону данас не верује да ће џихадисти бити у стању да победе заједничке руско-сиријске снаге, које их постепено потискују у целој Сирији. Можда је зато крајње време за Белу кућу да стави тачку на своју досадашњу политику на Блиском истоку. Уместо осмишљавања лукавих планова против Русије, САД могао да коначно могле да почну стварну борбу против ИД у Ираку и Сирији да би се свет заштитио од ове „црне куге 21. века“.

Извор: Курир/New eastern outlook

Ознаке: Вашингтон, Владимир Путин, Москва, САД, Сирија