Прочитај ми чланак
Пише: Владо Георгиев
Шоу као бизнис – бизнис као шоу.
Звучи као питање; да ли је „шоу“ бизнис или је „бизнис“ шоу?
Одговор је исти такав. Неутралан. Као неутрална павлака. Без укуса и мириса, али можете скувати свашта. И укусно и бљутаво. Данас ћемо о овом бљутавом, јер укуса и те како недостаје. Лакше је бљутаво. Па и неукусно, али популарно.
У времену кад је ријалити завладао националним фреквенцијама, порталима и таблоидима као сензација и социјални феномен на релацији гледалац-воајер (групно, породично и легитимно) и њихови јунаци-краљеви турбо фолка и „љепотице“ естрадног неба, шоу бизнис на еx-Yу просторима је добио још једну категорију. Тај ријалити шоу јесте бизнис. То нико не може да оспори. Јесте и шоу. Али какав? Па, заразан. Проширио се као ебола и успјешно отровао велики број људи. Гледаоце. Наивне конзументе телевизије који исту из сопственог незнања злоупотребљавају. Као наркоман дрогу, као алкохоличар пиће, као таблетоман таблете. Не слутећи какав их исход очекује.
Људи чине глупости из незнања и из најбољих намјера. Тако и узму даљински управљач у руке и ураде баш оно што не треба. Окрену погрешан тв канал. Водећи се својим афинитетима, у то дно повлаче и своју дјецу, не допустивши им да формирају сопствени укус и мишљење. Намећу им ријалити баш како је то и неки тв канал онако, ненаметљиво, али константно и упорно-наметнуо њима. Балканци дјеле све са својим ближњима, тако и порно шунд и сво то дно које је законом потпуно регулисано и одобрено од стране институција које су надлежне за контролу тв програма. На првом мјесту РЕМ. Регулаторно тело за електронске медије.
Невезано од тога шта се прича по чаршији, ништа ми друго не преостаје сем да помислим да је то скуп сачињен највјероватније од неких корумпираних људи који су у служби медијских магната и чине све што је у њиховом интересу. По команди. На основу њихових одлука и мишљења, ријалити је доступан легално и јавно и када су дјеца будна, иако је садржај врло споран. „Шоу“-рекао би неко, шокиран и запрепаштен. „Бизнис“-рекао бих ја. И то врло опасан. Баш као трговина људима, органима, дрогом…Али, јесте. Бизнис је то. Прљав и неприхватљив за човјека који држи до себе. Но, нисмо сви исти. И тако је одувјек.
Брукс Аткинсон, чувени позоришни критичар и интелектуалац дефинисао је такве још у првој половини 20. вијека овако:
„Савршени бирократа је онај који успијева не доносити никакве одлуке и избјећи сваку одговорност. Савршенији је само онај који успјева доносити све одлуке, а при томе избјећи сваку одговорност.“
Истина. Горка истина и реалност. Најсавршеније бирократе у служби узвишених моћника чине непроцијењиву штету друштву сипајући вербално и визуелно преко својих тв канала отпад и радиоактивне супстанце на људе. На народ. Упаковано и допадљиво.
Таман кад човјек који све то гледа, онако омађијан, помисли да би му можда пријао предах и да му је мало превише свега, добија шарене рекламе да га опусте пред један информативни блок, који исто тако ненаметљиво и привидно легитимно стиже до његовог мозга. Ту просјечно интелигентан гледалац заправо страда као човјек и као индивидуа и додатно добија још један стални епитет – вјерни „гласач“.
Распетљавајући клупко и кренувши с краја, није тако тешко доћи до закључка. Ријалити је ту да те забави, припреми као какво предјело или аперитив. Кад се гледалац добро загрије, стиже главно јело! Дневник, кратке вијести, шта год. Затупити гледаоца ријалитијем, а успут му сервирати све остало и „битно“ – мисија је медијских магната у служби њихових босова. Ту су тек онако и разни спонзори, но то све већ спада у маркетинг-саставни дио шоу бизниса. Маркетинг доноси лову којом је могуће продукцијски организовати тај шоу. Са новцем се може штошта, па и заглупити велики број наивних и поштених гледалаца, који ето нису схватили да су оног тренутка кад су узели даљински у руке, постали дио масе са којом ће надаље неко управљати. Путем даљинског.
Ријалити = реалност.
Шоу = не знам више шта је шоу.
Бизнис? Све је то бизнис. Орвеловски адаптиран за ово вријеме у служби политике.
(bizlife.rs)
