Прочитај ми чланак
Орбанови напади на Брисел не могу се окарактерисати као чисти опортунизам, у њима постоји јак идеолошки елемент.
У наредних неколико недеља европски лидери ће бити фокусирани на Велику Британију, чији грађани ће ускоро одлучити да ли желе да њихова земља остане чланица Европске уније. Али то није једина претња ЕУ која је на помолу. Невоља долази и из Будимпеште.
Мађарски премијер Виктор Орбан одавно се позиционирао као евроспектик. Чим је преузео кабинет 2010. године постало је јасно да не цвета љубав између њега и Брисела. Користи готово сваку прилику да прекори европске лидере, а и они све мање оклевају да му узврате истом мером.
Међутим, у последње време Орбан је ствари подигао на један виши ниво, што је навело опозиционе партије да упозоре како Орбан кује заверу да Мађарску у потпуности искључи из ЕУ. Иако његова позиција по овом питању и даље остаје нејасна, много је назнака да је заиста вољан да преиспита статус Мађарске унутар ЕУ.
Није одувек било овако. Орбан је некад био енергично проевропски настројен. Заправо, он је водио земљу током преговора о придруживању, за време трајања свог првог мандата од 1988. до 2002. године. Међутим, пошто се вратио у опозицију, његови ставови су почели да се мењају у годинама које су уследиле. Видео је прилику у реаговању на раст антиглобалистичих и антиЕУ сентимената у мађарском народу, који добрим делом осећа да им придруживање ЕУ није донело просперитет за који су мислили да им је обећан.
ИСТУПА ЛИ МАЂАРСКА ИЗ ЕУ?
Орбан се 2010. године вратио на власт на крилима своје антиглобалистичке и антибриселске агенде. Од тада редовно истиче свој презир према европским вредностима. Усвојио је законе који оштро ограничавају слободе независних медија и дозволио додатно опорезивање ЕУ компанија које послују у Мађарској. Отворено истиче да му је циљ да мађарску трансформише у „нелибералну демократију“, наводећи Турску, Русију и Кину као узорне моделе. Искористио је мигрантску кризу да брани „европску тврђаву“, чиме је поручио да Брисел не може сам да се суочи са тим проблемом. Иако је његова десничарска партија Фидес још увек део групе Европских народних партија (конзервативне мејнстрим алијансе унутар Европског парламента), он дефинитивно постаје проблем и за своје дугогодишње савезнике, попут Хришћанско-демократске уније немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Неки од скорашњих коментара додатно су подстакли забринутост поводом његових намера. Недавно је, заједно са водећим члановима своје партије, чланство у ЕУ описао као „чисто пословну ствар“ – што представља забадање прста у око свим европским лидерима, који на ЕУ пре свега гледају као на витални политички субјекат. У недавном интервјуу Јанош Лазар – министар којег многи виде као једног од Орбанових наследника – такође је говорио о чланству мађарске у ЕУ стриктно у економском кључу. То представља добро калкулисану провокацију; јер, ако је ЕУ заснована само на пословним интересима, онда нема разлога за усвајање заједничке мигрантске политике и избегличких квота.
Сувишно је говорити како је та криза Орбану пружила прилику да искористи једну од најефикаснијих антиЕУ тема. У скорашњем радио-интевјуу изјавио је да Европа више није сигурна кућа за Мађаре, тврдећи да је позиција ЕУ о мигрантима довела до „мигрантских немира“, „запаљених избегличких кампова“ и „банди који вребају мађарске жене, наше супруге и ћерке“.
Ови коментари су уследили само неколико дана након Орбановог првомартовског обраћања нацији, у којем је премијер преиначио дебату о мигрантској политици у епску битку између „Европе слободних нација“ (где спадају они који подржавају примат националног суверенитета, укључијући мађарски) и федералиста, који седе у Берлину, Бриселу и Паризу. Ови други, како он сматра, верују у систем мигрантских квота који ће претворити Европу у неку врсту калифата, директно супростављеног европским хришћанским вредностима. Левичарска опозициона партија аутоматски је оптужила Орбана да припрема терен за „иступање Мађарске из Европске уније“, указујући и на Орбанове планове да ове године распише референдум о мигрантским квотама. Та иницијатива је без сумње покренута да би се премијеру обезбедио народни легитимитет у његовој борби против Брисела.
МОСТ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА
Иако такав референдум грубо крши правила ЕУ, то представља савршен начин да Орбан побољша позиције своје партије у односу на главног ривала, екстремно десничарску партију Јобик. (Следећи редовни избори у Мађарској су заказани за 2018 годину.) Дакле, сасвим је јасно да Орбан има веома практичне разлоге за играње на карту антиЕУ популизма.
Ипак, његови напади на Брисел не могу се окарактерисати ни као чисти опортунизам – у њима постоји јак идеолошки елемент. Довољно је да размотрите Орбанове афинитете према Владимиру Путину. Приближавање Мађарске Русији постало је централна тачка Орбанове спољне политике. Прошле године Москва је одобрила Будимпешти позајмицу од огромних 10 милијарди долара. Наводно се ради о проширењу капацитета јединог мађарског нуклеарног постројења, али неки аналитичари на овај договор гледају као на део ширих напора Кремља да придобије мађарску наклоност.
У међувремену, Орбанова прича о нелибералној демократији много више погодује Москви него Бриселу. Кад се ради о вредностима и говору тела, мађарски премијер делује много лагодније са Путином него са било ким из Брисела. Током Орбанове последње посете Москви, Путин и руски медији хвалили су га због критичког става који заузима у односу према ЕУ, а руски председник је тврдио да је једнако забринут због „одбране европског идентитета“ колико и Орбан.
Орбанов приступ би заиста многао да буде описан кованицом „европутинизам“ – другарски капитализам у економији и полуауторитаризам у политици. Некада најлибералнија чланица совјетског блока, Мађараска је и данас нека врста одметника – али овај пут у односу на ЕУ.
Да ли све ово значи да је Орбан заиста на путу изласка из ЕУ?
Вероватно не. Иступање Мађарске из ЕУ би се готово сигурно испоставило као веома непопуларан потез у очима бирача. Оно што Орбан заиста жели је више простора између Будимпеште и Брисела. Његов циљ је да се одупре већој политичкој и економској интеграцији садашњих чланица ЕУ. Судећи према досадашњим акцијама, чини се да он будућност Мађарске види негде на ивици ЕУ, одакле би играла улогу неке врсте моста између Истока и Запада, притом и даље уживајући неке од користи чланства у Европској унији и истовремено настојећи да се приближи Русији. Наравно, тек остаје да се види да ли је способан да реализује ту идеју.
Превео за Нови стандард АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
Извор: Foreign Policy – Атила Монг
