Ново Брдо, средњовековни српски град и у то време познато рударско седиште, чије су трговачке везе прелазиле границе Балкана, само је један од десетак рудника на Косову и Метохији. Али од јуна 1999, Србија нема потпуну контролу над тим рудницима.

Процењује се да је у експлоатацију сировина у јужној покрајини Србија уложила милијарде евра. Преговори Београда и Приштини о српској имовини у Бриселу тек предстоје.

Сви радници српске националности који су били запослени у новобрдском руднику, који је функционисао у саставу Трепче, остали су без посла 1999. године. Драган Марковић био је шеф електроодржавања. Већ 15 година, заједно с колегама, покушава да се врати на посао.

Резултати вишегодишњег истраживања Геолошког института Србије показују да је јужна Покрајина изузетно богата минералним сировинама. На пример, резерве руде олова, цинка и сребра процењене су на око 34 милиона тона, са потенцијалним резервама од још око 22 милиона тона.

Напомињући да није реч о безначајним резервама, стручњаци указују на то да српски рудници и те како могу да буду мета великих светских компанија, које се баве експлоатацијом минералних сировина.

Предраг Мијатовић из Геолошког завода Србије рекао је да је основна сировина олово и цинк, а позната су и лежишта фероникла, боксита, мангана, а код неметала има доста лежишта магнезита, глине, дунита. Како је додао, велике резерве угља лигнита има у метохијском, а нешто мање у дреничком басену.

Познаваоци прилика у Покрајини кажу да је косовски сценарио заправо имао за циљ успостављање потпуне контроле над природним ресурсима.

„Вредност минералних сировина које се налазе на КиМ је велика, с обзиром на саме цене на светском тржишту како олова, цинка, тако и злата и сребра. Посебно вредна ствар на КиМ су и велика лежишта угља. Процене су различите, ми немамо праве податке али процене су између осам и 12 милијарди тона лигнита“, рекао је Мијатовић.

Привредна комора Србије и надлежна министарства пописали су државну и друштвену имовину на Косову и Метохији. Тај документ има 7.000 страница, што показује да је реч о непроцењивој имовини коју су Албанци 1999. године најпре узурпирали, а потом присвојили.

По неким истраживањима, вредност рудних богатстава на Космету прелази 1000 милијарди америчких долара. Многобројне америчке компаније иза којих званично као власници стоје највиши амерички државници су покушали да спроведу своје планове преузимања власништва над низом ових ресурса.

„Волстрит џорнал“ је објавио вест да је изасланик светског финансијског магната Џорџа Сороша прошле године био пет пута на Космету. И то у друштву албанског милијардера Сахита Мује, с којим Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара.

Извршни директор корпорације „Албански минерали“ Муја као ни Сорош немају у виду само угаљ, већ и олово, хром, цинк, злато, сребро, бакар, никл и друга богатства, закључио је „Волстрит џорнал“.

Извор: РТС / Правда