
У Либији су ескалирали сукоби између ИДИЛ-а, Ал-Каиде и војске генерала Хафтара који наводно долази у изненадну посету Москви
Како преноси италијанска агенција АГИ, наоружане групе повезане са такозваном „Исламском државом“ у Либији су ове недеље претрпеле тежак пораз на периферији Дерне, главног лучког града у источној либијској провинцији Киренајка. Терористи су морало напустити сва стратешка упоришта и узвишења око града и повући се према западу земље.
Офанзиву су водиле милиције Савјета муџахедина из Дерне и наводно снаге одане генералу Калифи Хафтару. Локални медији су известили да је исте ноћи ИДИЛ протјеран из стратешких упоришта у четврти Баб Тобрук, а милитанти су се повукли након удара артиљерије локалних милиција и тенкова либијске војске којом заповеда генерал Хафтар.
Касније је примећен конвој од 40 возила терориста ИДИЛ-а како се повлачи према западу и граду Бани Валиду.
Као што је известила либијска агенција Ал-Васат, колона је виђена близу села Ашмик, на подручју Вади Ал-Јина, на путу која води према старој фабрици оружја на периферији Бани Валида.
Један од чланова клана Варфала, племена које подржавало свргнутог пуковника Муамера Гадафија, тврди „како је ИДИЛ покушао ући у простор и преузети контролу над фабриком оружја, на путу до аеродрома Бани Валид“.
Међутим, Il Manifesto потврђује да се ИДИЛ повукао из Дерне, али и да је град заузела Ал-Каида, те не види неку велику разлику.
„Једна од радикалних исламистичких милиција је преузела контролу над градом Дерна, који је месецима био у рукама ИДИЛ-а. Ипак, победа се не може сигурно приписати либијској војсци, нити војницима који су одлучили подржати генерала Калифу Хафтара у Киренајки. Веће муџахедина чине Ал -Каиду у Либији коју је основао Салим Дерби и Ансар Ал-Шариа, групе одговорне за уништавање Бенгазија и напад на амерички конзулат у којем је убијен амерички амбасадор Крис Стивенс, а с њима је и „Бригада мученика Абу Салим“, пише Ил Манифесто.
Укратко, махом се ради о салафистичким терористичким групама у Либији, које често имају стабилне односе чак и са умереним исламистима што никако не може донети мир у обалном либијском граду. Борци Исламске државе су побегли према граду Сирту, родном месту пуковника Муамера Гадафија, која на папиру остаје последње упориште ИДИЛ-а у Либији. У ствари, присутност радикалних исламиста у земљи је често преувеличавано од стране западних влада, само како би оправдали могући нови напад на Либију, преноси италијански лист.
Борбе за „ослобађање“ Дерне су трајале неколико месеци, а потврда о „ослобађању“ је дошла од једног од команданата Ал-Каиде, Мифтаха Хамзе.
Генерал Хафтар, самозвани лидер оружаних снага Либије, тврди да је учествовао у акцији. Но, локална Ал-Каида не само да негира учешће његових снага у борбама, него их оптужује да су у неколико наврата проводили артиљеријске ударе по борцима Ал-Каиде.
Парламент у Тобруку је је више пута одложио гласање о поверењу Влади националног јединства. Влади, која је заснована посредништвом Уједињених нација, на челу с Фаиез Ал-Серајом, снажно се противе милиције и фракције у целом ширем подручју Триполија.
У овом хаосу генерал Калифа Хафтар одлучује се да посети Москву, што је прилично необичан корак за човека којег је деценијама чувала и припремала ЦИА за преузимање власти након Гадафија.
Наиме, ове недеље су руске агенције потврдиле да командант либијске војске, генерал Хафтар, долази у Москву.
Информације су потврђене у дипломатским круговима, а иницијатор посете је била либијска страна. Раније се генерал Хафтар у Египту састао са специјалним представником руског председника за Блиски исток и афричке земље, замјеником министра спољних послова Михаилом Богдановим.
Медији јављају да су секуларне снаге у Либији, које се боре против разних исламистичких и терористичких организација, послале генерала Хафтара у Москву да тамо покуша да добије потребну помоћ. До сада Хафтара и његове борце у Либији отворено подржавају Египат и УАЕ.
Генерал Хафтар је током рата Либије и Чада, који је трајао од 1978. до 1987. године, био заробљен и одрекао се Муамера Гадафија. Тада је пребачен у САД, где је остао све до побуне 2011. и поновног повратка у земљу. када се враћа у земљу. Међутим, треба рећи да је Калифа Хафтар у Либију дошао тек након ликвидације свог бившег пријатеља и команданта Муамера Гадафија, односно у новембру 2011. године. Након повратка у земљу је ушао војно веће, а онда га је напустио под притиском Катара и НАТО савеза. Вћ тада је приметио да у том нимало професионалном војном већу седе појединци који од Либије настоје учинити земљу под црном заставом „калифата“.
НАТО и Катар тада сву власт у руке у Либију предају Абделхакиму Белхадију, утемељивачу „Либијске исламске борбене групе“ и касније командантом свих исламистичких фракција у Либији које нису криле своје симпатије ни према Ал-Каиди, нити према „Исламској држави“.

General Khalifa (REUTERS/Esam Omran Al-Fetori)
Зашто Хафтар долази у Русију?
Током 2014. и 2015. су службене руске агенције у неколико наврата најављивале посету генерала Хафтара Москви, а сада о томе пише Известиa, која се позива на своје изворе блиске либијским дипломатским круговима.
Обично генерали страних држава у Русију долазе како би договорили заједничке вежбе, рад са војним изасланицима у амбасадама и тако даље, али предстојећу посету генерала Хафтара је нешто други и буди велику пажњу.
Хафтар долази из земље која је након Муамера Гадафија заправо престала бити јединствена држава и сваки дан трпи нападе разних терористичких група, укључујући и ИДИЛ.
Као нека врста посредника је деловао Египат, где је Хафтар ступио у контакт са представницима руске дипломатије.
Но, главно је питање с којим циљем је тражио контакт с Михаилом Богдановим и са којом задатком долази у Москву?
Прва ствар која привлачи пажњу је да је генерал Хафтар и пре него је именован за команданта либијске војске водио борбе против исламистичких група у Либији.
Током једне од тих борби су Хафтарови војници успели победити велику милитантну групу Ансар Ал-Шариа, која делује на северозападу земље. Резултати његове кампање су десетине убијених милитаната, а остали су протјерани са својих положаја.
Калифа Хафтар је запленио велику количину оружја и војне опреме побуњеника, а 2014. је водио акцију заузимања зграде парламента у Триполију. Након тога су његове војнике напале исламистичке милиције и поново на власт у Триполију вратиле политичке представнике екстремистичких група.
Генерал Хафтар, након што је под својом командом успео ујединити неколико великих војних јединица, укључујући и војне трупе из времена Муамера Гадафија, добија подршку либијског парламента у Тобруку. Тај му парламент даје подршку у операцији „Достојанство Либије“, која је почела у мају 2014.
Главни правци кампање генерала Хафтара су усмерени против исламистичког покрета „Либијска зора“, који је уско повезан са такозваним „Националним конгресом“ у Триполију, као и против милитаната „Исламске државе“.
Руски коментатори, без обзира што се догађало пре више од тридесет година између Хафтара и Гадафија, тврде да актуелни командант либијске војске даје јасне изјаве о спремности у искорењивање тероризма у Либији и „како у Либији нема места за радикале Муслиманског братства“. Чини се да, ако би затражио од Русије помоћ у борби против тероризма, либијског генерала треба узети у обзир.
Међутим Известиа с опрезом гледа на његову „америчку прошлост“ и са правом тврде како је за време боравка у Сједињеним Америчким Државама био под заштитом америчких тајних служби. Немогуће је да је тамо боравио и вратио се у Либију без њихове „помоћи“.
Једнако тако је и истина да су га исте те службе напросто потјерале из Војног већа након свргавања Гадафија, што је генерал Хафтар сигурно лоше примио.
С једне стране је долазак у Москву „комплимент“ Русији и порука на негативно климање Вашингтона, који сада тврди да је Либија европски проблем и не жели се уплитати у више пута најављивану интервенцију од стране неких европских земаља.
Иако је дуго времена живео и радио у САД-у, можда је генерал Хафтар редак изузетак. Али опет је то само „могућност“. С друге стране, Русија на себе не може преузети улогу „ратника“, који јури и спашава све у свету који је дођу питати за помоћ.
Главни истраживач у Центру за арапске и исламске студије при Институту за оријенталне студије Руске академије наука, Анатолиј Егорин, упозорава руско вођство.
„Сви контакти ове врсте могу бити корисни, као и с Либијом, где се одвијају прилично бурни догађаји. У овој земљи ће постепено ће бити поражени милитанти ИДИЛ-а и других терористичких група, као што ће бити истиснуте из Сирије и Ирака. У исто време Хафтар се сматра прозападним човеком и због га Русија треба држати на удаљености, али у исто време мора пажљиво пратити догађања у Либији „, рекао је Анатолиј Егорин и додаје“ како су у целој овој причи руски интереси на првом месту „.
Извор: altermainstreaminfo.com







