Прочитај ми чланакПатријарх српски Павле био је 44. врховни поглавар Српске православне цркве, а за време свог живота уживао је велико поштовање у народу.
Скоро седам година од како је преминуо, његове приче, цитати и посланице препричавају се нарочито млађим генерацијама које нису имале прилику да га упознају, а могу да науче доста тога из његових речи.
Народу се увек обраћао, и у добрим, и у тешким временима.
За време великих празника његова обраћања била су жељно ишчекивана, а посебно за најрадоснији хришћанцки празник Васкрс.
Прочитајте једну од његових многобројних порука српском народу:
– Данас милиони духовно осиромашених и морално опустошених људи, занесени сјајем пролазних ствари, живе у овом свету као у хладном гробу. Зар се свет не претвара у фабрику и тржиште лажног сјаја и пролазних вредности? Зар се данас често не говори да човек и без неба може мирно да хода по земљи?
Молимо васкрслог Господа да и у нама васкрсне људски лик првобитне човекове природе, који је данас тако често извитоперен, маскиран и унакажен бројним манама и пороцима. Да и у нама свако препозна човека, обасјаног Његовим вечним животом, био имућан или сиромашан, на великом или малом положају и месту.
У Васркшњој посланици патријарх Павле је апеловао на “браћу и сестре” да сачувају достојанство, веру у “васкрслог Господа”, љубав према ближњима, истини и правди, као и “према свему добру које људи желе, а без помоћи васкрслог Господа и Његовог Јеванђеља не могу постићи.
Само у светлости свеистинитих Христових речи, свет и сва добра земаљска задобијају непролазни бесмртни смисао, а глад за стварима, за новцем и телесним уживањима, свођење смисла живота само на засићење такве глади, представља само наличје дубље глади и жеђи човека.
Уколико је заборав хлеба који силази с неба дубљи, утолико је похлепа човекова за богаћењем, новцем и уживањем већа и незајажљивија, утолико је отимање творевине и њених добара од Бога и од ближњих – безочније и саможивије.
У њој се упозорава и да природа неминовно узвраћа на то насиље над собом – бунтом и затрованошћу.
Људско друштво постаје све неуравнотеженије себичним богаћењем мањине на рачун милиона све беднијих и сиромашнијих. То значи и да савремена глобална и глобалистичка материјална криза, као и увек, има свој дубљи корен у духовној и моралној кризи човека и људског друштва.
Иштите најпре царство Божје и правду његову и све ће вам се дати.
Смисао свега постојећег, свеукупног људског рода и човековог деловања и живљења на земљи, открива и дарује у тајни Христовог распећа за живот света и његовог васкрсења из мртвих.
Зато обасјани вечном светлошћу Христа Бога, прослављамо његово Васрксење и у њему наду на васкрсење мртвих и живот вечни, поздрављајући се сверадосним поздравом “.
Између осталог, патијарха Павла памтићемо и по овим мудрим речима:
– Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.
– Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
