Прочитај ми чланак
Пролеће без тебе
(Стихови: Жељко Сабол; пева: Ксенија Еркер)
Прољеће је отпочело с вјетром,
као да је знало да нас дијели –
и док други заједно су били,
ми се нисмо погледати смјели.
Прољеће је отпочело с кишом,
с влаковима који касно стижу –
и док дани уморно се нижу,
ми се опет поздрављамо кришом.
И памтићу дуго оно вријеме,
кад још нисмо знали што нас чека –
кад су шуме остајале нијеме,
кад је модра носила нас ријека.
И памтићу дуго оне сате
што не могу више да се врате.
Прољеће је отпочело с вјетром,
као да је знало да нас дијели –
и док други заједно су били,
ми се нисмо погледати смјели.
Прољеће је отпочело с надом
да ће једном другачије бити –
да од људи нећемо се крити,
и без ријечи лутат ћемо градом.
И памтићу дуго оно вријеме,
кад још нисмо знали што нас чека –
кад су шуме остајале нијеме,
кад је модра носила нас ријека.
И памтићу дуго оне сате
што не могу више да се врате.
Све ми каже – узалуд те волим,
али сама још увијек се борим.
