Председник ће се обратити представницима изборних листа које ће имати своје заступнике у парламенту, упознати их са чињеницом да је формирана већина за избор владе како би се изјаснили да ли желе да присуствују консултацијама на основу члана 112 Устава Републике Србије, најављују за „Политику” у Председништву Србије, реагујући на полемику која се у јавности повела после Николићеве изјаве да мисли да неће морати чак ни да обавља консултације.

Одговарајући на питање коме ће поверити мандат за састав владе, Николић је за Спутњик рекао да је то „очигледно”.

„Мислим да нећу морати чак ни да обављам консултације, пошто све зависи од тога да ли је неко обезбедио 126 посланика који гласају за владу и, чим добијем доказе да је обезбедио, престају консултације и поверавам мандат”, казао је Николић и овим речима изазвао салву оптужби како са места председника државе крши Устав који изричито предвиђа обавезу шефа државе да пре поверавања мандата разговара са представницима свих листа које су ушле у парламент.

У Председништву за наш лист појашњавају да је „председник у изјави за Спутњик поставио питање оправданости консултација са представницима опозиције када му мандатар буде представио доказе да може да формира владу”.

Да ли заиста председник може да одлучи хоће ли или не разговарати са парламентарним странкама, је ли то његова уставна обавеза која није подложна различитим тумачењима?

Лидер радикала Војислав Шешељ је одмах Николића оптужио за кршење Устава, и то протумачио као Николићев страх да се сретне са њим.

„Он мора да обави консултације са свим странкама – то не само да је основни демократски ред већ је и обавеза прописана Уставом Србије. Једино реално образложење зашто крши Устав јесте то да ме се уплашио и неће да се сретне са мном”, нагласио је Шешељ за „Недељник”, додајући да до сада није било пракса да председник не одржи сусрет са представницима свих парламентарних листа и да то једино није радио Слободан Милошевић, будући да по уставу из 1990. то није ни била његова обавеза.

Изјаву Томислава Николића критиковали су и други опозициони представници, попут лидера ДСС–Двери Санде Рашковић Ивић и Бошка Обрадовића и председника Демократске странке Бојана Пајтића, по којем је председник такође прекршио Устав.

Када се не би срео са представницима свих листа, Николић би без сваке сумње направио преседан јер се од 2000. године до сада тако нешто није десило. Без обзира на то колико то било само испуњавање форме, председници су, по правилу, поштовали ту процедуру, укључујући и Николића, који је после ванредних избора 2014. године на Андрићевом венцу имао консултације са свим изборним листама које су прешле цензус.

Стручњаци за уставно право нису сагласни око тога да ли би евентуално Николићево одустајање од сусрета са представницима свих изборних листа могло да се подведе под кршење Устава. Једни инсистирају на томе да је слово Устава јасно, док други не виде практичну потребу да се председник консултује са свима.

За професора Уставног права на Правном факултету у Новом Саду Слободана Орловића уопште нема дилеме да Николић мора да се дословно држи Устава. Како је рекао за Курир, то је услов, односно уставна форма која мора да се испоштује.

Да је то уставна обавеза, каже и Ратко Марковић, један од водећих професора Уставног права, али ипак додаје да ова одредба „нема много смисла, нарочито што се тиме везују руке председнику републике, а не води се рачуна о исходу избора”.

„Беспредметно је да председник странку која има четири или мање мандата позива на консултације. Али без обзира на то колико је такав чин ’про форме’, требало би га поштовати, јер је наведен у највишем правном акту. Питање је колико је потребно позивати све, поготово када постоји оваква дисперзија гласова”, истиче за „Политику” Марковић и подсећа да је у Уставу из 1990. „постојала одредба која је ближа реалности”, будући да је у члану 83 тог документа стајало да председник земље предлаже мандатара за састав владе „пошто саслуша мишљење представника већине у Народној скупштини”.

За професора права Стевана Лилића кључно је да ли ће јавност овај проблем тумачити са „становишта догматике”, где је тачка 3 у члану 112 јасна, или ће се тумачити са „становишта прагматике”.

„Ту се поставља оно питање да ли се неко држи закона као пијан плота. Најбитније је шта се неким законом постиже. Без обзира на то што се може рећи да су и једни и други у праву, у контексту онога што је реалност и онога што је папирна верзија, рекао бих да је упитна цела та аргументација да се треба држати писане процедуре пре него стварности”, каже Лилић.

Нарочито, како напомиње, што је Шешељ за многе познат по томе што жели да направи такозваног тигра од папира, а питање је колико је спреман да понуди суштинско решење.

„Зато је спорно има ли потребе да се изазивају овакве турбуленције у јавности”, наводи Лилић за наш лист.

Марковић је мишљења да би највишим правним актом ипак председнику републике требало препустити одлуку кога ће позвати. Његова опаска, то јест критика, односи се, како каже, на оне који су овакву форму дефинисали. Он додаје да у већини земаља са парламентарним системом власти таква одредба уопште не постоји.

„Уставно је право шефа државе да одреди мандатара и он мора да води рачуна да се при томе политички не ’угрува’ и предложи неког ко нема већину у скупштини, јер тако губи кредибилитет”, каже Марковић. На питање да ли би Николић направио преседан када не би позвао представнике свих листа, он одговара да није сигуран, јер тај Устав постоји од 2006, и додаје да се сада „само показује колико та одредба нема смисла када је оволико изборних листа у парламенту”.

За Лилића је упитно да ли би такав корак председника државе био преседан и зато што ће „резултат у суштини бити исти када је реч о томе ко ће бити мандатар за састав владе”.

„И даље изгледа као да ми не посматрамо са становишта постигнутог решења, већ онога што је записано. Ефикаснији политички системи полазе од резултата”, сматра Лилић.

Упитан да ли би опозиција могла да захтева да Николић сноси правне последице уколико се не би консултовао са свим представницима опозиције, Ратко Марковић одговара да свако може да га позове на одговорност и разрешење дужности.

„Устав налаже да се председник републике разрешава због повреде највишег правног акта, одлуком Народне скупштине коју потврђује најмање две трећине народних посланика. О томе да ли је повредио Устав или не, претходно треба да одлучи Уставни суд”, закључује Марковић.

Извор: politika.rs

Ознаке: Војислав Шешељ, СНС, СРС, Томислав Николић