Прочитај ми чланакПрошло је пет година од како Марија Симић више не ради у Јури у Рачи, а исто толико времена је прошло од када се њена тужба против ове јужнокорејске компаније развлачи по судовима у Србији. Тренутно предмет "Марија Симић против Јуре" је на Уставном суду Србије, и тешко је предвидети исход. Судећи према одлукама Основног и Апелационог суда у Крагујевцу, касније и Врховног касационог, Марија Симић из Раче није трпела злостављање, односно њена тужба одбачена је јер се суду обратила тек након што је остала без посла у фабрици.
Шест месеци сам провела у фабрици и за то време сви смо трпели злостављање послодаваца, менаџера, ускраћивано нам је боловање, нисмо могли ни дан за то да добијемо, радили смо под температуром, а када питамо лидерку да ли можемо да идемо у тоалет, она нас пита да ли је у питању тврда или мека столица. Ако је тврда, онда вам каже да можете да сачекате – рекла је Симићева Данасу, исто што и на сведочењу пред судом у Баточини пре пет година.
Она, али и још два сведока, потврдили су суду да су услови за рад у Јури у Рачи били врло тешки, да су били изложени сталним претњама отказом, док су жене директно надређеној морале да доставе датуме своје месечнице како би знали којим ће то данима да иду чешће у тоалет.
– У хали у којој смо радили било је лети и по 50 степени Целзијуса, као у рерни, а нама није било дозвољено да скинемо прслуке или чарапе како би нам било лакше. С друге стране, неки од менаџера су били без чарапа, а нама су говорили да то није дозвољено и да је то кодекс понашања у фирми. Осим тога, морали смо да носимо воду од куће, како не бисмо губили много времена на одласке по воду у фирми – истиче Симићева, која је отказ добила, како тврди, након сто је дошла са боловања.
У сведочењу неколико бивших радница Јуре у Рачи, у које је Данас имао увид, наводе се сличне ствари ко којима смо писали у неколико наврата последње две недеље, а једна од њих је да су их менаџери, углавном наши људи, називали погрдним именима – идиотима, кретенима, дебилима, животињама.
