Прочитај ми чланакТрадиционална војна парада на Црвеном тргу у Москви поводом Дана победе над фашизмом, 9. маја, увек је била светска медијска атракција.
© Sputnik/ Григорий Сысоев
Међутим, ове године није у питању само медијски спектакл, јер визуелне и друге поруке које су послате са ове манифестације имају амбицију да промене нешто у глобалном односу снага између Русије и НАТО. Поруке су тако снажне и јасне да је ова парада сасвим другачија у односу на све друге.
Значај параде није умањио ни потпуни бојкот земаља Запада. Иако никога од лидера и званичника са Запада није било на трибинама испод Кремља, сви светски медији су своје камере усмерили на актере ове велелепне церемоније. Очи целог света биле су усмерене на постројене војнике и борбену технику, као и на председника Путина и његове госте. Међу гостима је било бар двадесетак шефова држава, међу којима и председник Кине, Индије, Египта и Кубе. Присутан је био и генерални секретар УН Бан Кимун.
Дан победе је у Русији највећи празник, а након ове параде потпуно је јасно да ће то и остати. Пуни сјај и значај Дану победе над фашизмом потпуно је вратио председник Путин. Зна се да он, поред општих разлога за тако нешто – огромног броја жртава и тешког страдања и патње руског народа од фашиста – има и личне разлоге: брат му је умро млад у опкољеном Лењинграду а отац му је рањен приликом одбране овог херојског града. Да Руси не дозвољавају ничему и никоме да умањи славу њихових предака, најбоље се видело по томе што је 160.000 људи поносно и раздрагано носило слике својих очева и дедова у поворци која је дефиловала центром Москве.
Основна порука која је послата сликом, текстом, најавама, говорима и другим јавним иступима, пре, за време и након одржавања војне параде у Москви усмерена је у три правца – порука светској јавности, порука Западу и НАТО и порука сопственом народу. Порука светској јавности може се протумачити овако: били смо и остаћемо светска војна сила коју нико не може поразити. Порука Западу и НАТО је најважнија и најпотпунија, и може се разумети овако: добро размислите, нисте јачи и никада нећете бити; одлучнији смо него икада раније да бранимо Русију и руске интересе свим средсвима којима располажемо, а она нису мала. И порука свом народу, кратка и јасна: будите безбрижни, али и спремни, одбранићемо се, а имамо и чиме.
Има ту још сијасет споредних порука које су исто тако јако важне: успешно су реализовани многи војни пројекти; унапредили смо конвенционално оружје копнене војске; унапредили смо авијацију; унапредили смо морнарицу и нуклеарни арсенал на подморницама; модернизовали смо нуклеарне снаге и свемирску технологију; хомогенизовали смо нацију и мотивисали је за одбрану; уводимо нове борбене системе; потпуно смо увежбани и утренирани и не можете нас затећи неспремне, итд.
И тако редом, дуг је списак порука које се шаљу целом свету, посебно онима који имају агресивне намере према Русији, али и свом народу, који је потпуно информисан о угрожености Русије.
Забринути западни стратези
Ако је демонстрација могућности руског оружја у Сирији забринула западне стратеге, након ове параде забринути су на квадрат. Није се баш могло претпоставити да ће једна војна манифестација, па макар и тако грандиозна као московска војна парада, директно и тренутно кориговати процену ситуације и геостратешки однос између две највеће светске силе, али то се управо догађа. Запад већ критикује сопствене процене и планове, а почео је озбиљно да сумња и у своју обавештеност. Након дугог постхладноратовског периода, када су руске тајне испливале на површину и када су се продавале као кромпир на акцији у мегамаркету, НАТО поново доживљава изненађења у погледу унапређења ефикасности и модернизације руског оружја. Поједини важни тајни војни пројекти остају тајна до реализације. Несумњиво да је Путин, као искусан бивши обавештајац, томе допринео.
У свему томе има и симболике. Како је легендарни тенк Т-34 из 1940. године био изненађење за Немце, који су по питању оклопних јединица били неприкосновени, тако је сада фамозни тенк пете генерације „Армата“ изненадио Запад. Немци у Другом светском рату нису очекивали да сломљена и такорећи поражена Русија (СССР) направи тако модеран и покретљив тенк, који ће успешно неутралисати њихову техничку предност, па и вансеријске „Тигрове“. Довољно је навести само један мали инсерт из мемоара маршала Жукова да би се видело чиме су се у почетку Руси супростављали немачком оклопу:
„На веневском правцу где су се браниле 413. и 299. стрељачка дивизија из става 50. армије, наступале су 3, 4, и 17. непријатељева тенковска дивизија. Пробивши нашу одбрамбену линију, та група је заузела рејон Болохово – Дедилово. У рејон Узоваје хитно смо пребацили 239. стрељачку и 41. коњичку дивизију да бисмо организовали противакцију“.
Руси су се пешадијом и коњицом супроставили тенковима. Наравно да су Немци били изненађени када су се масовно појавили моћни Т-34, великих маневарских способности. Имају Руси традицију брзог јачања и модернизације војног потенцијала када се нађу у великој опасности. Слична ситуација дешава се и данас, јер се Русија нашла у ракетном полуокружењу и пред агресивним наступом НАТО. Сада је Запад изненађен многим новинама у Руској армији. Посебно их је изненадио потпуно нови руски приступ оклопној техници. У чему је ствар и зашто је у питању велико изненађење? Шта то НАТО није очекивао?
Промена идеје руске војске
Добро се зна да Руси нису толико полагали на удобност и безбедност својих војника и официра колико је томе посвећивана брига на Западу. Руси су више ишли на то да све буде поуздано и ефикасно. Да би ово било јасно, довољно је погледати и упоредити кокпите и седишта старих руских и западних авиона или обичних путничких камиона и возила. Одакле сада одједном да Руси толико пажње посвећују безбедности посада у новом тенку? Како се десило да они први усаврше безбедну капсулу, из које се даљински управља и тенком и ватром иако су неки други имали такве идеје пре Руса? Посади овог тенка није угрожен живот ни код директног поготка.
И не само то, у најави је нешто много горе и опасније за руске потенцијалне противнике. Најава даљинског управљања ватром и тенковима без посаде. За очекивати је било да се тако нешто пре појави у НАТО армадама. Зато су се западни стратези, технолози и електроничари забринули јер су схватили да их је Русија у овом тако важном сегменту копнених дејстава престигла. Никоме ко је служио војску не треба објашњавати колико је то важно.
Русија сада има потпуно другачији поглед и однос према војној тајни од СССР. Сада су пројекти тајна док се не реализују, након чега се објављују и приказују, као фактор одвраћања од агресије. Могућности новог оружја се не чувају као изненађења када до сукоба дође, него се приказују и демонстрирају како до сукоба уопше неби дошло. Јер, ако би до таквог сукоба који угрожава Русију стварно дошло, он угрожава не само Русију него опстанак човечанства. Уосталом, у данашње време, тајност више и није могућа када се овим тенковима почну попуњавати оклопне јединице Руске армије, што непосредно предстоји.
Списак унапређења и новина приказаних на паради је заиста дугачак. Приказана су нова пешадијска возила на новој платформи, нови самоходно атиљеријско оруђе „Коалиција-СВ“, пешадијско борбено возило „Курганец-25“ базирано на платформи „Армата“, нови транспортни атиљеријски систем високе прецизности и друго. Код прелета авиона и хеликоптера различите намене, од транспортних до борбених, од којих неки фигурирају као најбољи на свету, највише интересовања су изазвали већ чувени СУ-30 и СУ-35. На овој паради мало је тога прошло Црвеним тргом или га надлетело а да није потпуна новина или значајно модификовано и унапређено.
Што се тиче нуклеарног наоружања, можда и није важно шта су Руси провозали Црвеним тргом, „Искандер М“, „Топољ М“, „Јарс“, нови „Сармат“ или нешто друго. Није важно ни колико су зановљене и унапређене интерконтиненталне и друге балистичке ракете које носе нуклеарне бојеве главе, када већ постојећи арсенал може вишеструко уништити свет. Шта би ту требало бити важно – да ли свет могу уништити четири или само три пута? НАТО „кишобрани“ који би наводно требало да заштите припаднике ове алијансе су обична обмана. То је смишљена превара да би сви похрлили под кишобран јер је наводно једино под њим сигурно и безбедно. Код нуклеарног наоружања једино је битно, а то западу највише смета, што се Русија у својој доктрини није одрекла да ће у самоодбрани прва употребити нуклеарно оружје. То је потврђено и на овој паради.
Страх и бес америчких генерала
Парада је послала још једну поруку – о стварању такве климе и расположења код руског народа која је врло слична оној када су се Немци нашли пред вратима Москве. Свакоме ко добро проучи однос снага и технике у тим пресудним данима Другог светског рата јасно је да одлучујући фактор није било оружје (које је у том тренутку било немачка предност), него невероватна воља и снага да се Москва одбрани. Ова московска парада јасно показује и ту мобилизацију људског потенцијала око чврсте решености да се Русија брани. Требало би само камером прошарати преко учесника и гледалаца параде коју ове године поред највеће грандиозности карактерише највећа одлучност. Требало би поразговарати са обичним људима и порука постаје јасна.
Ако све то може запазити обичан посматрач, наравно да су све то уочили и детаљно регистровали и Западни стратези и политичари. Зато су и забринути, данас много више него неколико дана пре параде. Сада је јасно да нешто морају мењати у комплетној стратегији и доктрини, у комплетном наступу НАТО према Истоку. Међутим, њихове прве реакције не уливају поверење да ће промене курса бити позитивне и у правцу мира и стабилизације у свету. Можда је прерано закључивати јер прве реакције могу бити и рефлексне и непромишљене. Све ће се боље видети када се утисци мало слегну.
Иако су западни стратези јасно разумели јасне поруке, намерно их искривљују и погрешно тумаче у јавности. Први су реаговали, што се и очекивало, амерички генерали, бивши и садашњи челници НАТО. Међутим, оно што би требало да забрине цео свет јесте да су њихове нове процене, бар оне које су јавно изречене, далеко од памети. Надајмо се да су исхитрене и изречене у љутњи јер – види се са су дубоко свесни, али и дубоко разочарани чињеницом да су их Руси, који су били у великом заостатку у погледу модернизације оружја, сустигли а у неким сегментима и пристигли.
Зашто је љут генерал Кларк
Амерички генерал у пензији Весли Кларк, биши командант снага НАТО кога смо ми, Срби, добро упамтили за време злочиначког бомбардовања Србије, први је реаговао, чак непосредно пре параде (вероватно је видео пробе ове манифестације). Он каже да Русија прети нуклеарним нападом на НАТО како би тим претњама присилила Алијансу да капитулира. Наравно да је овај закључак потпуно дефектан, јер је Русија још од распада СССР у потпуној дефанзиви, без икаквих амбиција и планова да напада. Одбрана Русије и руских интереса су јој једина преокупација. Једино ако Кларк одбрану Русије види као напад јер зна да свака одбрана има и нападне операције као саставни део одбране. Или је Кларк једноставно љут што неке ствари није схватио још за време своје командантске функције.
Оно што је Кларк сада видео и схватио рекао је у једној реченици: „Они су уложили у апсолутно нову гарнитуру војне технике и имају нову доктрину“. Зато се љути и на обавештајне службе САД јер неке ствари које су се дуже време дешавале на војном плану у Русији нису откриле и нису на време алармирале НАТО. Русија је џиновским кораком напредовала на свим војним пољима, и то, на копну, на мору, у ваздуху и у свемиру. Зато су на овој паради први пут учествовале и свемирске снаге Русије. Кларк и друга западна стратешка војна елита нису веровали да то Русија може постићи за тако кратко време, након тешког пораза у Хладном рату, у условима унутрашњих проблема у вези са променом друштвеног уређења, издаја, пребега, економске кризе, санкција, наметнутих ратова итд. Зато се сада љути и на себе и друге који су доносили одлуке на Западу јер чињеница је, како и сам каже, да је у питању недовољна обавештеност. То што је наљутило Кларка јесте у домену великог изненађења – како је Русија успела да важне војне пројекте сакрије од моћних западних служби. Уз то, и Кларк помало прети Русији када каже: „Кориштење нуклеарног наоружања као начин за деескалацију конфликта донеће супротан ефекат“. Шта ово значи ако не да ће тако сукоб ескалирати и да ће и Запад против Русије употребити нуклеарно оружје. Тако је и Кларк кроз критику понашања Русије и сам изрекао нуклеарну претњу.
Али можда и није важно шта сада говори генерал Весли Кларк као бивши челник НАТО, него је важно шта кажу актуелни команданти. Управо је у току смена главнокомандујућег обједињених снага НАТО – америчког генерала Филипа Бридлава на овој дужности ће наследити амерички генерал Кертис Скапароти (САД у основи не дају своје оружане снаге под команду генералима других земаља). Бридлав је био кратак али потпуно јасан у закључку: „Руске војне могућности расту“. Скапароти је, примајући нову дужност, био оштрији и јасно је дефинисао будућу политику у наступу према Русији: „Активно ћу подржати војне акције за обуздавање Русије“.
Западно тумачење порука параде угрожава Србију
Из тих изјава и процена види се да су челници НАТО потпуно свесни да је Русија војно ојачала и да тај тренд и даље има узлазни вектор. Међутим, бар по тим првим реакцијама, не види се жеља за нормализацију односа и смиривање ситуације, него истрајавање на плановима будућих војних акција уз даље јачање војног притиска на Русију. Уствари, Запад и НАТО сада имају само две могућности – да одустану од агресивних намера према Русији или да у реализацију својих агресивних намера крену одмах док Русија још више не ојача. Јер већина приказаног новог оружја јеш није у оперативној употреби и тек треба да се постепено уведе у наоружање Руске војске.
Додуше, постоји и трећа солуција – нова трка у наоружању и нови хладни рат. Ипак, судећи према претераној нервози и журби Запада, већ сада се може закључити да је појачан и хитан агресивни наступ према Русији њихов избор и коначна одлука. Последице овакве одлуке, по свему судећи, први ћемо осетити ми на Балкану кроз стварање немира и сукоба, сасвим могуће и оружаних. НАТО покушава да пре дефинитивног наступа према Русији потпуно овлада Балканом и потпуно одсече сваки утицај Русије на овај регион. Да има потпуно чисту и повољну ситуацију све до руских граница. Већ сада је јасно да ће кренути од Републике Српске, али тај удар специјалним дејствима обавештајних служби кроз изазивање немира и сукоба не може мимоићи Србију, јер је она у комплетној акцији овладавања Балканом главни циљ. Када је у питању брзина и хитне акције, новац је најпоузданији. Као што смо након петооктобарских промена сазнали да се по новац CIA којим је подржана ескалација сукоба ишло у Будимпешту, тако ћемо у будућности сазнати одакле је сада стигао новац за изазивање новог хаоса у српским државама.
За офанзивно решење проблема Запад већ увелико припрема своју јавност. Агресија се објашњењава и оправдава унутрашњим кретањима у Русији која наводно представљају глобалну опасност. Тако тврде да је у Русији у току политички заокрет према стаљинизму и повратак тоталитарног режима са опасним и непредвидивим Путином као диктатором. При томе потпуно изједначавају фашизам и стаљинизам и питају светску јавност које је веће зло. Износи се тврдња како Путин намерава да окупира друге земље као што је окупирао Крим. Нигде се не каже да је Крим био Руски и да је поклоњен Украјини само зато што су тада били у заједничкој држави. Намера је толико јасна да је не би требало ни објашњавати. Овде се користи и у пропагандне сврхе злоупотребљава чињеница да се Руси не одричу своје историје и не дозвољавају каљање образа Црвене армије.
Ипак, када се утисци по основу јасних порука са московске војне параде слегну, није искључено да се сада дефинисани планови НАТО коригују зато што су преопасни. Ове планове може да коригује само страх – да зацртано не могу остварити како су планирали и страх од последица таквог неуспелог покушаја. Јер само луд се не би уплашио могућег противудара Русије. Надајмо се да су они који стварно одлучују на Западу и у НАТО разумни и рационални.
