У ауторском тексту за Еуобзервер бивши британски министар одбране Даглас Хендерсон изнео је своје виђење недавно завршених избора у Србији. Хендерсон је написао да су резултати избора на кратко изазвали олакшање у Бриселу, али и да европска трансформација Србије још увек није готова.

Фото: Н.С.
Хендерсон пише да то што је странка актуленог премијера поново победила на изборима показује да је народ Србије чврсто посвећен реформама неопходним за улазак у Унију. Он ипак упозорава да је „ђаво увек у детаљима, а тај детаљ је овог пута број 35“.
„Сада ће у парламенту бити 35 нових посланика који се чврсто противе приступању Европској унији. Од 250 посланика у парламенту, велика већина подржава оно што премијер Александар Вучић назива европски пут, па то можда не делује као велики проблем. Али ови ултрадесничарски улични борци су навикли да привуку масу симпатизера и да привуку пажњу јавности“, објашнава Хендерсон. Он у својој анализи указује на посланике СРС, чији је лидер Војислав Шешељ ослобођен у Хагу у сред изборне кампање у Србији. Хендерсон подсећа и да су радикали на прошлим изборима били испод цензуса, а да су сада освојили 8 посто гласова.
Бивши британски министар, који је ресор одбране водио средином у време лабуриста Тонија Блера, каже да се још нешто чудно десило на овим изборима.
„Још једна десничарска опција, коалиција две антиевропске странке, Двери и конзервативне ДСС, успели су да пређу потребан цензус од пет одсто. И то за један глас“.
Хендерсон као још једну чудну ствар која се догодила на изборима у Србији истиче и то што су Бојан Пајтић, лидер Демократске странке левог центра као и још неколико страначких лидера са леве стране политичког спектра и либерали, који су у прошлости подржавали процес придруживања ЕУ, „радили кампању за ДСС-Двери“. На тај начин се бивши британски министар осврнуо на понављање гласања на 15 бирачких места, уз напомену да су ДСС и Двери странке које промовишу националистичке и проруске ставове, као и да имају изражене антигеј ставове.
Други број 35 на који је Хендерсон указао је број поглавља које Србија тек треба да отвори у преговорима са ЕУ, а тиче се Косова. Како каже, у овом поглављу, захтева се решење за Косово да би процес преговора могао да буде комплетиран, а то значи и формално признање у неком тренутку.
„Улазак Србије у ЕУ готово извесно зависи од де факто признања Косова, које је прогласило независност 2008. Оно што представља проблем је то што Устав Србије изричито забрањује признавање Косова“ напомиње Хендерсон. Он додаје и да је за промену устава потребан референдум, уз изражавање забринутости за реакције ултрадесничара у српском парламенту.
Хендерсон закључује да ће то бити јако незгодни преговори и за ЕУ и за Вучићеву владу, али како каже, од виталног је значаја да се пронађе формула која би задовољила испуњавање услова неопходних за улазак у Унију и која би уједно задржала већинску подршку у српском народу. Као пример решења, британски дипломата наводи Кину и Тајван.
„Брисел треба да избегне прекомерно поверење. У компликованом парламенту Србије, неки људи на које се ЕУ ослања можда имају партијске политичке разлоге да се овај процес отежа“, закључује Хендерсон.







