Прочитај ми чланакПо први пут у последње две године НАТО и Русија сели су да разговарају у Бриселу и никоме на изненађење, глобални мир у односима Истока и Запада је извор човечанства. НАТО оправдава сопствено постојање понављањем да је Русија претња њиховој верзији "цивилизације"
Заустављање свих видова практичне сарадње између две стране је наметнут од стране НАТО након подршке Русије борцима за слободу Донбаса и референдума на Криму 2014. године. После састанка, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг назвао је дискусију „искреном и озбиљном“, али је рекао, „НАТО савезници и Русија имају веома различите ставове. Слушали смо свео оно што свако од нас има да каже. „, Као да је то био неко чудо комуникације, а не одраз НАТО анти-руске агресије
.Док западни медији и даље затварају очи на активности НАТО-а, што је добро познато, на пример, да НАТО има политику нуклеарног дељења, што је концепт у агресији НАТО-а према Русији, који обухвата земље чланице без нуклеарног оружја које би користиле нуклеарно оружје од стране НАТО-а, и обезбеђује оружаним снага тих земаља да буду укључене у испоруку ових оружје у случају њиховог коришћења. Што је навело неке да се запитају зашто је НАТО узнемирен Русијом због одржавање референдума и достављања хуманитарне помоћи Донбасу, док групишу своје нуклеарне потенцијале који за циљ имају Русију. Морате да питате само ко овде прети коме?
Неки западни посматрачи расправљају да ли свака страна заиста слуша. Често, изгледа да се НАТО-Русија Савет (НРС), који је основан 2002. године у настојању да се побољша безбедност у Европи / Евроазији, користи искључиво за шоу. „Савет се углавном показао немоћним као средство за промовисање већих пројекта за европску безбедност, унапређење управљања кризним ситуацијама, или де-ескалација ширењу тензија између Русије и алијансе“, рекао је Кристофер Чивис, придружени директор РАНД међународног безбедносног и одбрамбеног центра за политику . „На крају крајева, Русија скоро да не брине о Савету НАТО-Русија.“ Јасно је да одражава западну причу да су Руси криви за све у међународним односима. Нема везе што је Нато тај који је извршавао инвазије и интервенције по Либији, Сирији, Абганистану, Ираку па и у Украјини.
Али чак и када постоји дијалог, често се не спроведе у смислену акцију. Узмимо случај Украјине. Земље чланице НАТО-а верују да је „припајање“ Крима Русији било незаконито, без обзира на референдум и да Украјина треба да врати пуни суверенитет, без обзира на то како локално становништбо Донбаса гласа. У НРС, свих 29 земаља су се сложиле о потреби за „пуну и брзу имплементацију споразума из Минска,“ Тај споразум би требао да доведе до краја непријатељстава у источној Украјини. Са два снажно супротстављениа става о Криму, тешко је замислити испуњење споразума из Минска у блиској будућности. У ствари, у последњих неколико дана дошло је до кршења прекида ватре на истоку Украјине. НАТО земље поричу стварност да њихови нацистички сарадници у Кијеву одбијају да подрже оно што су пристали, након што је Порошенко схватио шта је заиста потписао.
Друга област супротних ставова се представила у НРС дискусији о војној транспарентности и смањењу ризика. Чланице НАТО-а су изразиле забринутост због инцидената од прошле седмице у балтичким земљама где су руски борбени авиони летели у близини авиона САД РЦ-135 извиђачких авиона и разарача морнарице САД. Грушко бранио руске потезе у НРС, тврдећи да Вашингтон покушава да паралише Москву јер разарачи плове близу руске енклаве Калињинграда. Опет дијалог запиње јер авиони и бродови завршавају у областима од националног интереса Русије, а не у НАТО водама или ваздушном простору.
На састанку се није очекивало да се пробије нови терен, већ да НАТО на домаћем терену да прилику за гол у јавности. Више ватромет се очекује у јулу ове године у Варшави, где се очекује да НАТО упркос жељи Европљана који су гласали против уласка Украјине у ЕУ, објави партнерство са Кијевом за будућу интеграцију у НАТО.
за Србин.инфо превео Илија Вуксановић
