Репортер "Новости" у руском Светом Пантелејмону, најчуванијем манастиру на Светој Гори, уочи доласка званичника из Москве. Присуствоваће литургији коју ће служити патријарх Кирил у Новом Русику и посетити Стари где се замонашио Растко Немањић

© Sputnik/ Владимир Родионов

Врх руске државе и цркве, од председника Владимира Путина до патријарха Кирила, присуствоваће од 27. до 29. маја прослави хиљадугодишњице самосталног руског монаштва на Светој Гори. По званичним најавама, она ће се одржати у манастиру Светог Пантелејмона, познатог под именом Нови Русик, који се налази на обали Aтоса.

Репортер „Новости“ имао је изузетну привилегију да пре два дана посети овај највећи међу светогорским манастирима и на лицу места сазна да ће свечана служба Божја бити одржана и у обновљеном Старом Русику. Ту је у средњем веку настао првобитни самостални руски манастир у ком је монашки постриг примио српски принц Растко и започео духовни пут на ком је постао светитељ Сава.

Од тада су везе Пантелејмона и Срба нераскидиве. Током татарско-монголске окупације Русије између 1346. и 1500, већина калуђера који су га одржавали били су Срби. Почетком 16. века готово целокупно монаштво било је српско.

Због доласка највишег руског руководства на Свету Гору целокупан простор руског манастира је већ месец дана под посебним надзором, а пријем ходочасника је обустављен. Игром случаја, групу српских планинара из клуба „Копаоник“ који су ових дана обилазили манастире Aтоса старим монашким стазама, страховито невреме затекло је баш испред Пантелејмона. Руски монаси су учинили изузетан преседан и примили Србе на конак у огроман комплекс Новог Русика од блиставо белог мермера, у ком је до револуције живело више од 2.000 монаха.

Репортер „Новости“ био је члан ове експедиције која је посетила и Стари Русик из 11. века, у планини изнад садашњег империјалног манастирског комплекса, који је саздан крајем 19. века под покровитељствим царске породице Романових.

Од средњовековног манастира, који је у то време био чувен по прелепом живопису, данас је остао очуван само пирг у ком се замонашио Свети Сава. Велики саборни храм Старог Русика грађен почеком 20. века и посвећен Светом Пантелејмону никад није заживео, јер је његову градњу прекинула револуција 1917. године.

– Сада се овај свети храм први пут у својој историји осликава за велику прославу, којој ће присуствовати врх Русије, чиме се наставља традиција прекинута револуцијом – рекао нам је сликар Виктор Гончаров, који са још 10 уметника годину дана даноноћно ради на улепшавању храма.

– Од старог Русика остао је само пирг са параклисом Светог Саве Српског, где се он замонашио и бацио прамен косе војницима свог оца који су покушали да га врате кући.

Руски манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори

На питање откуд тако добро познаје српско предање, Гончаров је једноставно констатовао: „Па, ми Руси и Срби смо браћа“ и повео у посету пиргу Светог Саве српске госте који су се попели на планину упркос киши и густој магли.

Из тог облака само се назирала монументална зграда саборног храма, која сада блиста од злата и зидних слика. Међу најважнијим фрескама с десне стране огромног олтара стоји велика фигура Светог Саве Српског, који је био изузетно поштован и у Русији.

Грчка и Света Гора дочекују Путина

Руски председник Владимир Путин посетиће 27. и 28. маја Грчку, где ће разговарати с председником Прокописом Павлопулосом и премијером Алексисом Ципрасом. Путин ће посетити и Свету Гору поводом хиљадугодишњег руског присуства на Атосу, а аналитичари оцењују да је то још један доказ да се први човек Русије ослања на хришћанску традицију.

Очекује се да лидери разговарају о билетералним трговинско-економским односима и сарадњи у области инвестиција, укључујући и реализацију заједничких пројеката у сфери енергетике и транспорта. Ово ће бити прва посета руског председника некој од земаља Европске уније у последњих пола године, а друга Путинова посета Светој Гори.

Прослави ће, поред Путина, присуствовати и руски патријарх Кирил. Он је изјавио да тај догађај треба да прође тако да не само Русија и Грчка, већ и цео свет осете значај духовне традиције православља. Аналитичари оцењују да та чињеница носи и политичку поруку, како на међународном плану, тако и у односима руске цркве и државе. Не треба заборавити да је православна Грчка традиционални симпатизер Русије, каже за Спутњик професор Катедре филозофије религије на Санктпетербуршком државном универзитету Сергеј Фирсов.

© Sputnik/ Юрий Кавер

„Путин на овај начин исказује поштовање према традицији ходочашћа на Свету Гору, а то би могло да буде у вези и са његовим личним осећањима. Као православац жели да посети место које се сматра једним од центара православног света. Али његова посета се може тумачити и из политичког угла, Русија је током 19. века много тога урадила како би се Грчка изборила за независност. Наравно да Грци то нису заборавили“, каже Фирсов.

Очекује се да ће руски председник посетити највеће светиње Свете Горе, а пре свега Манастир Светог Пантелејмона, који се вековима сматра непроцењивом духовном ризницом руског народа, његовим националним поносом, духовним и културним упориштем.

Заменик председника одсека Московске патријаршије за сарадњу Цркве са друштвом и медијима Вахтанг Кипшидзе за Спутњик каже да је посета првог човека Русије Светој Гори пре свега доказ да је Путин лидер који се ослања на хришћанску традицију, што у већини европских земаља није случај. Остали европски лидери прате другачији тренд, каже Кипшидзе.

„Европски лидери не посећују често светиње које су дале велики допринос развоју хришћанске Европе и њене духовне културе. Они можда превише инсистирају да су њихове земље световне. Нажалост, појавио се тренд који као да не дозвољава европским политичарима да изражавају сопствена религиозна осећања и да себе дефинишу као вернике. Зато Путинову посету Светој Гори тумачим као његову спремност да буде политички лидер који се ослања на хришћанску традицију, и то не само руску, него свеевропску, јер Света Гора има велики значај за све хришћане“, каже Кипшидзе.

© Sputnik/ Алексей Никольский

Очекује се да ће Путину бити уручена и јединствена икона — Панагија Патриотиса, Мајка Божија Патриоткиња, или Јединство, коју су специјално за руског председника насликали светогорски монаси по благослову патријарха Кирила као захвалност за допринос очувању православне традиције и развоју Европе.

Иначе, први руски монаси појавили су се на Атосу још у време светог равноапостолног великог кнеза Владимира, а на Светој Гори замонашио се и родоначелник руског монаштва преподобни Антониј Печерски. Заменик председника одсека Московске патријаршије за сарадњу Цркве са друштвом и медијима Вахтанг Кипшидзе за Спутњик каже да је Путинова посета изузетно важна и због обнове руског монаштва на Светој Гори, које је пролазило кроз многе изазове.

„Пре Октобарске револуције манастир Светог Пантелејмона био је највећи по поседу и братству. Затим је ’гвоздена завеса‘ затворила руским ходочасницима пут ка светињама које су се налазиле ван Совјетског Савеза. Али сада све више људи показује интересовање за Свету Гору и православну традицију. Ова посета ће бити још један корак ка обнављању улоге руског монаштва на Атосу“, убеђен је Вахтанг Кипшидзе.

Како сазнајемо, Путин ће се састати са представницима свих 20 светогорских манастира. Бројни ходочасници из свих делова Грчке, али и Турске, већ су се окупили у Ураноплису, малом рибарском месту из кога се бродом одлази на Атос. Све је спремно за дочек уваженог госта.

„Једва чекамо Путинов долазак. Јако смо узбуђени. Било би лепо кад би он био наш председник. Заиста га много поштујемо, завидимо Русији на њему“, рекао је новинарима Стелиос, власник радње која продаје иконе и књиге о Светој Гори.

Ознаке: Владимир Путин, Грчка, манастир Свети Пантелејмон, православље, Русија, Света Гора