Прочитај ми чланакТадашњи руски премијер Примаков окренуо је авион и отказао посету Вашингтону 24. марта 1999. кад је чуо за почетак НАТО бомбардовања. Кад је позвао Јељцина да се консултује, овај га је питао само “има ли горива до Москве”
Први демократски изабрани председник у Русији : Борис Јељцин
Тадашњи руски премијер Примаков окренуо је авион и отказао посету Вашингтону 24. марта 1999. кад је чуо за почетак НАТО бомбардовања. Кад је позвао Јељцина да се консултује, овај га је питао само “има ли горива до Москве”
За време владавине Бориса Јељцина нестао је Совјетски Савез, забрањена Комунистичка партије, а Црвена армија је напустила Немачку. Док је он стајао на командом мосту руско друштво отиснуло се у море демократских и економских реформи. Неки кажу да је непогрешиво вукао кључне стратешке потезе, али је падао на кућном прагу, где су рафови били празни, а људи гладни. Борис Јељцин, каријера у вртлогу између комунизма и демократије, етатизма и тржишне привреде, нешто између лукавог забављача и кловна…
Можда понајвише, Јељцин ће остати упамћен као човек који је спровео економске реформе које су за резултата имале две чињенице: народ се давио у беди, а из муља транзиције испливале су ајкуле, олигарси, који су покупили богатство од Урала до Сибира и у актен ташнама, а понекад и камионима, изнели га ван границе земље, од Емирата, Велике Британије, Кипра, Шпаније, Италије, Француске, Швајцарске. О Девичанским отоцима и другим пореским рајевима да и не причамо…
Тако данас, за разлику од прошлих времена, руски акцентован енглески можете чути на свим местима на планети где се окупља монденски свет.
БЛИСКИ ОДНОСИ: Борис Јељцин и Бил Клинтон
Добро одиграо улогу пијаног забављача
Дуго је превлађујуће било мишљење да је “царски Борис други” кловн који подстакнут гутљајима вотке “империа” брука Русију и њјегов народ. Многи његови поступци више су приличили театарским групама комедиографског типа него челнику једне тако велике, некад царске државе, која се простирала на 11 временских зона (од 2010. на девет, након декрета Димитирија Медведева).
Тако је изазивао запрепашћење у свету и згражање код куће, кад је дириговао полицијским оркестром у Берлину на церемонији одласка руских војника из Немачке, кад је засмејавао Клинтона на рачун новинара приликом посете Вашингтону, или кад није дошао на сусрет с ирским премијером због тога што се успавао у авиону.
Његово лудирање, међутим, може се гледати и као унапред смишљења представа. И како време одмиче, све више на светлост дана избијају добра решења која је за време владавине у Кремљу направио. У сваком случају, Русија пре и она која је остала после Јељцина није иста земља. Промене су позитивине, а да ли су резултати могли бити бољи а цена мања, питања су о којима се историчари споре.
Сам свој мајстор: од темеља до крова
Борис Николајевић Јељцин рођен је 1. фебруара 1931. године у селу Букта, Свердловска област. Дипломирао је грађевинарство на Уралском политехничком факултету 1955. Није, међутим, хтео да седи у бироу и мери тачке ослонца (касније би му добро дошло у “веселим тренуцима”), изабрао је градилиште и радио као молер, бетоњер, зидар, керамичар…. Једом је рекао да зна 12 заната из ове области – од темеља до кова.. Ипак, звук мешалице није остао његова омиљена песма.
Напрасмо је заволео рецитације, родољубиву поезију. У младости је играо одбојку и остао јој захвалан до краја живота. Из тог спорта је узео елементе које ће примењивати на перфектан начин. Знао је на кога да сервира, вешт техничар са ужом специјалношчу “кување”, па смечовање – некад у главу ривала.
Брзо је напредовао на лествицама совјетске бирократије. Сакупио је довољно поена за шефа Обласног комитета комунистичке партије у родном Свердловску.
У Москву је стигао априла 1985, месец дана пошто ће Михаил Горбачов доћи на чело Комунистичке партије Совјетског Савеза. Посао као измишљен за њега: рецитације и професионална оријентација. Радно место: шеф одељења Централног комитета за грађевинарство. Две године је акумулирао функције и држао три мегафона: први секретар Московског градског комитета КПСС-а, секретар ЦК КПСС-а и кандидат за члана Политбироа централног комитта.
Изолација због критиковања “перестројке”
Наредне две, после критике генералног секретара због споре и неефикасне “перестројке” по налогу Михаила Горбачова одлази у изолацији с функцијом “заменик председника Државног комитета за грађевинарство”. Био је невидљиви министар. Одбојкашки речено, није избегао “пецање”.
Кад се вратио после 89 одсто добијених гласова на изборима у Москви, стао је на црвени тепих. Први пут је изабран за председника Совјетског Савеза 12. јуна 1991.
Годину дана раније, као председник парламента, иступио је из партије да би, како је рекао, “слободно и неоптерећен партијском идеологијом могао да испуњава вољу народа”.
Августа 1991, у време пуча, јасно се определио за демократију, а против реакционара. Група ветерана Комунистичке партије, делови КГБ и војске побунили су се против Горбачова и наметнули му кућни притвор док се одмарао у вили на Црном мору. Да би уверили народ о преузимању власти емитовали су телевизијску поруку у којој је најављен завршетак “перестројке”.
Са тенка позвао Московљане да одбране демократију
Последњи совјетски председник Михаил Горбачов изјавио је пре пет година да је од бившег америчког председника Џорџа Буша добио упозорење да му је безбедност угрожена, али то није озбиљно схватио. Јељцин је тад храбро поступио, попео се на тенк и јавно позвао Московљане да одбране демократију.
Јељцин је једном рекао да су њих двојица поделили улоге: Горбачов је као политичка фигура представљао стару државу, СССР, империју, док је он, био оличење нове Русије, нове државе која ће бити рођена у децембру, оног дана кад умре СССР.
Након што је спречио насилно преузимање власти, Јељцину је успело да подигне на ноге целу Русију и као њен први председник забрани деловање Комунистичке партије на територији Русије!
Екстремисти, међутим, нису мировали. Октобра 1993. интервенцијом специјалних снага Јељцин сузбија пуч којим су комунисти хтели да га свргну. Учинио је то тенковима, бранећи Бели дом. Према различитим изворима, у тим трагичним догађајима, у најгорем грађанском сукобу још од бољшевичке револуције, погинуло је око 180 људи, а више стотина је повређено.
– Показало се да демократија мора чврсто да се брани јер је циљ побуне био успостављање комунистичко- фашистичке диктатуре у Русији. У овој црној ствари фашисти су се удружили са комунистима, свастика са српом и чекићем– рекао је Јељцин у телевизијском обраћању нацији, 7. октобра 1993. поводом интервенције специјалних снага пред Белим домом.
Како је владао Јељцин? Русија је за седам деценија совјетске ере изгубила корак са развијеним земљама. Економска, социјална и морална криза оставили су коров по свим институцијама система. Јељцин је вештим потезима на спољнополитичком плану успео да Русији осигура стабилније окружење – договор са НАТО пактом, чланство у Лондонском и Париском клубу и стратешко партнерство са Кином. Тако је с оба ока кренуо ка реформама са циљем да Русија постане “велика демократска сила”.
Процват организованог криминала
Јељцин, који је у јулу 1996. године други пут изабран за председника Русије, добивши скоро 54 одсто гласова бирача, Русију је изложио “шок терапији”. Резултат мера за увођење тржишне економије био је велики пораст незапослености и пад индустријске производње, а милиони људи постали су сиромашни. Организовани криминал је процветао и то ће бити једна од већих мрља владавани Бориса Јељцина.
Тада је већ имао озбиљних здравствених проблема. После два инфаркта, напокон је пристао на уградњу бајпаса и мирнији живот. Међутим, због учесталих боловања и одсуствовања из државничких послова, дошло је до колапса у сповођењу кључних реформи – пореске политике, банкарства и земљопоседништва. Јељцин је на крају сменио владу Виктора Черномирдина, и на његово место поставио младог реформисту Сергеја Кириленка.
Путин: Народ Русије је са Јељцином добио слободу
У лето 1998. године у Русији је избила финансијска криза кад је рубља у односу на долар девалвирала чак 300 одсто. Како је рубља падала, код Јељцина и око њега притисак је растао. Коронарни проблеми постајали су све израженији и он се повукао из дневне политике, а стварна власт прешла је у руке новог премијера Јевгенија Примакова. Био је то увод у коначно повлачење Јељцина.
Неочекивано, 31. децембра 1999. године саопштио је у телевизијском обраћању нацији оставку на место председника и именовао тадашњег премијера Владимира Путина за вршиоца дужности. Борис Јељцин умро је 23. априла 2007. године.
Владимир Путин је нагласио огромну историјску улогу свог претходника. “Управо у то време, када је Јељцин био на челу Русије, народ је добио оно главно – слободу”.
Јељцин и Слободан Милошевић за време сусрета у Москви
Питање Примакову 24. марта 1999. на лету за Вашингтон
Питање које нас овде највише мучи: Шта је Борис Јељцин могао да уради на спречавању рата на Балкану?
Непосрдено након пада Берлинског зида, јачања екстремних снага, нефункционалног система и незавидне економске потпоре, Русија је била на коленима.
На почетку сукоба у еx YУ, Јељцин је на државном радију, 28. априла 1993. изјавио да је “дошло време за одлучне мере да би се угасио конфликт у Босни”.
– Руска Федерација неће бити покровитељ онима који себи супротстављају међународну светску заједницу. Са жестоким отпором УН судариће се српски националисти као и било који од других учесника конфликта који се буду ослањали на силу.
Касније је мењао ставове, али не толико да би успео да добије симпатије српског народа, поготово кад је НАТО кренуо у кампању “Милосрдни анђео”.
Тадашњи руски премијер Јевгениј Примаков 24. марта 1999. кад је чуо за почетак НАТО бомбардовања СР Југославије окренуо је авион и отказао посету Вашингтону.
– Није ми ни реч рекао (Јељцин) кад сам се вратио. Кад сам га телефоном из авиона обавестио да се враћам, питао ме је имамо ли горива до Москве. И то је све- навео је Примаков у интервјуу који је 2009. године дао за Спутњик.
НАСЛЕДИО ГА У КРЕМЉУ: Са Владимиром Путином
О улози Бориса Јељцина на Балкану недавно је говорио и Владимир Путин.
– Запад је са једногласним одобравањем прихватао све што је он (Јељцин) радио Али, чим је гласније проговорио у одбрану Југославије, одмах се, у очима западњака, претворио у алкохоличара и лошег, порочног човека. Чим је дошао тренутак да се бране руски интереси на Балкану и чим је он (Јељцин) то отворено рекао, претворио се у непријатеља Запада- рекао је Путин.
ДАЧА ОД 425 КВАДРАТА, ЧЕТИРИ ХЕКТАРА ЗЕМЉЕ И “БМW”
Да би показао да је Русија још џин, у оптицај је пустио синтагму “мултиполарни свет”, као одговор америчкој тези по којој САД не желе да успоставе светску хегемонију, али се неће одрећи светског лидерства.
Мада су истицали бројне његове гафове, на Западу су веровали да Јељцин може да води Русију на путу од комунизма ка демократији, од дириговане ка тржишној привреди, од историје до будућности.
На економском плану у Кремљ су ударали таласи јаких социјалних тензија. Раслојавање је било фрапантно, мањина је држала огроман новац. Да би смањио притисак, наложио је да сви државни функционери покажу вредност имовине. Он је те 1996. приложио имовинску карту на којој је стајало: Дача од 425 квадрата, четири хектара земље и аутомобил “бмw”. Како је пренела “Наша борба”, летњиковац је процењен на око 200 хиљада долара, а ауто на око 12 хиљада долара.
ДИВИО СЕ ПЕТРУ ВЕЛИКОМ И МАРГАРЕТ ТАЧЕР
Борис Јељцин био је ожењен Наином са којом има две ћерке, старију Елену и млађу Татјану.
Волео је одбојку, тенис и риболов, а животни узори су му били Андреј Сахаров, Маргарет Тачер и Петар Велики. Аутор је књига “Исповест на задату тему”, “Записи председника”, “Председнички маратон”.
