Састанци Билдербершке групе изазивају велико подозрење јер су обавијени заветом ћутања, а домаћин Билдербершке конференције ове године је Дрезден, пише Дојче веле.

Фото: Flickr – Mark Taylor
Тајновити кружок се сваке године састаје у другој земљи. Овај пут у хотелу Ташенберг усред Дрездена. Досад је пријављено више готово двадесет демонстрација против конференције. Канцеларка Aнгела Меркел, министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер као и шеф СПД и вицеканцелар Зигмар Габријел не желе да учествују – иако су добили позиве.
Волфганг Шојбле, моћни министар финансија је овде године на листи учесника Билдербершке конференције, баш као и министарка одбране Урсула фон дер Лајен и министар унутрашњих послова Томас де Мезијер.
Група обавијена тајнама и ћутањем
Учесници Билдербершке конференције подлежу посебним правилима. Најважније је тзв. правило Четам хауса (1927. га је поставио британски Краљевски институт за спољне послове): учесници конференције имају строгу обавезу ћутања о садржају разговора и излагања референата.
Bilderberg 2016 to Talk Trump, Riots, Migrants & Brexit – Full agenda and list – https://t.co/H59T1HWPlm pic.twitter.com/T4uPQQpnKD
— Paul Joseph Watson (@PrisonPlanet) 07. јун 2016.
Због тога је овај састанак моћника на мети критика због нетранспарентности. Организатори и учесници, међутим, тврде да је то ретка прилика да се отворено говори о глобалним стварима. Јер, конференцију не смеју да прате представници медија – осим оних који су позвани као учесници.
Оно што од информација продре у јавност, све је само не спектакуларно. Зна се да се округли столови, предавања или дискусије одржавају у ритму од 90 минута, а да је у паузама на располагању уобичајено послужење на бифеу, те вино које мора да се плати.
Билдерберг – је заслужан за евро и уједињење Немачке
Између ризлинга и розбифа разговара се у правилу о решавању глобалних проблема. Према мемоарима бившег амбасадора СAД у Немачкој, Џорџа Мегија, билдербершки кружок је заслужан за склапање Римских уговора који су представљали претходницу данашње Европске уније. A Етјен Давињон, белгијски предузимач и почасни председник Билдербершке групе, каже да је у том кружоку рођен и – евро. Разни догађаји, од нафтне кризе до уједињења Немачке, приписују се деловању Билдербершке групе. Не може се проверити колико је у томе истине.
Hunderte Polizisten schützen #Elite-Treffen in #Dresden – #Bilderberg-Konferenzhttps://t.co/IyDC6yVDCb pic.twitter.com/wBN65taI27
— News-Now (@juergen_p) 28. мај 2016.
Откако постоји ова конференција, постоје и теорије о томе шта је заправо њено језгро. Социолог медија Рудолф Штумбергер у елитном кругу види покушај рефеудализације друштва. A холандски политолог Кејс ван дер Пајл сматра да интереси тог круга немају много везе са демократијом. Већ годинама се чује приговор да Билдербершки састанак представља „пре-демократску манифестацију“.
Први састанак овог кружока одржан је 1954, у Хотеллу Билдерберг у холандском градићу Остербеку. Првих 20 година, послове Билдербершке групе је водио холандски принц Бернхард, док није морао да се повуче због умешаности у скандал са подмићивањем у концерну за производњу оружја Локид. То је за критичаре добар пример за преплетеност политике и привреде због које од самог почетка са неповерењем гледају на Билдербершке састанке.







