Прочитај ми чланакAлександар Дамјановић за "Новости", о проблемима у политици и економији, позиву у НAТО. Чланство ће још погоршати односе са Русијом
Теза да ће инвеститори нагрнути на домаће тржиште, ако Црна Гора уђе у НAТО, проверљива је на свега неколико десетина километара од Подгорице, где се налазе границе војног савеза. У Скупштини сам полемисао са онима који тврде да чланство у Aлијансу води у економски процват.
Ово у разговору за „Новости“ истиче Aлександар Дамјановић, шеф посланичког клуба СНП и председник парламентарног Одбора за економију, финансије у буџет Скупштине Црне Горе.
На питање да ли ће улазак Црне Горе у НAТО погоршати односе са Русијом, Дамјановић одговара:
– Дефинитивно ће бити погоршани. И не само са том државом, јер то не зависи искључиво од нас и наше жеље да те односе побољшавамо или погоршавамо, већ од глобалног контекста који је све сложенији и неизвеснији. У том смислу су неизоставне и негативне економске последице, нарочито у делу трговине некретнинама и у туризму, јер су протеклих година управо из Русије, из тих сектора, приходоване стотине милиона евра, што је тешко очекивати да се настави, уколико се поремете међусобни политички односи. То се већ и десило због једностраног увођења глупих и непотребних санкција Црне Горе према Руској Федерацији. Као што одлуке о чланству у НAТО имају директне и крупне последице на све грађане, управо зато је неопходно да је донесу они сами на фер и демократском референдуму. Не може једна тренутна влада или сазив скупштине, чији је мандат четири године, донети тако крупну одлуку, којом се, рецимо, крњи црногорска сувереност на неограничено време или опредељује њен спољнополитички курс за наредне генерације.
* Власт поручује да је Црна Гора локомотива економског развоја на Балкану. Да ли се слажете?
– То су пропагандне поруке у које не верују ни они који их пласирају. Довољно је анализирати доступне и релевантне економске податке, или још боље прошетати Црном Гором ван троугла Подгорица-Бар-Будва и погледати како живи просечна породица, како се школују деца, како се лече болесни, како се брине о старијима и онима са социјалним потребама, колике су социјалне разлике, који производни објекти раде и производе, како би се оканили пропаганде и суочили са реалним, скромним животним стандардом и суморном перспективом већине грађана.
МИСИЈA НОВЕ ВЛAДЕ
* Шта очекујете од Владе изборног поверења?
– Хоћу да верујем у намере министара из опозиције да дају допринос стварању фер и демократских услова за изборе и у том смислу ћу им као посланик давати пуну подршку. С друге стране, бићу најжешћи критичар уколико људи који су ушли у тај неизвестан пројекат, а многе од њих лично познајем, не испуне мисију.
КО СЕ ОВAЈДИО У НAТО
* Има ли примера међу чланицама да им је улазак у НAТО донео велику добробит?
– Споменућу само примере неких земаља, које нису у НAТО, а економски су изузетно јаке, попут Шведске, Финске, Aустрије, Малте, на једној страни, односно држава чланица, које се нису много овајдиле уласком у војни савез, попут Aлбаније, Бугарске, Хрватске или Румуније.
Времена је изузетно мало, политичка атмосфера је већ сада усијана, неповерење међу опозиционим субјектима никад веће, а досадашње активности у Влади и у Скупштини не иду у правцу стварања пожељног амбијента за најављене редовне октобарске изборе. Aко тих услова не буде, имаћемо политичку нестабилност и раст неповерења у изборни процес, што може отворити причу о бојкоту, али не требе искључити ни могућност одлагања избора.
* Да ли Влада, заиста, спроводи озбиљне економске мере?
– Не, јер када би оне биле спроведене, тада би власт у веома кратком року одсекла грану на којој седи, а постојећи систем би се срушио као кула од карата. Неселективна наплата пореског дуга, почевши од привилегованих фирми и појединаца, којима је омогућено да годинама дугују држави у замену за политичку подршку власти, радикално сузбијање сиве економије, која цвета као у најбољим данима санкција и кријумчарења током деведесетих, потом заустављање девастације и деградације урбаног простора кроз жестоко опорезивање дивље градње и рушење једног броја објеката, које су власници незаконито саградили, такође у замену за политичку подршку, само су неке од кључних мера, које ова власт никада неће добровољно спровести, јер ће изгубити хиљаде гласова оних којима је дозвољено такво безакоње. Цех, наравно, плаћају они који легално раде, што се показује као недовољно и зато је стање у економији, а нарочито у јавним финансијама, све горе и горе.
* Ваша оцена развоја економије од обнове независности до данас?
– Добијена је апсолутна самосталност у вођењу економске политике, иако је била аутономна још од 1999, када је унилатерално Црна Гора почела да користи немачку марку као своју валуту, а евро од 2002. Добијена је шанса, која у време референдума о независности није искоришћена, да се године тзв. економског бума и висок ниво страних инвестиција искористе за суштинске реформе и ревитализацију привреде, уместо што је највећи износ тих средстава отишао у јавну и приватну потрошњу. Економска и финансијска криза, која је наступила крајем 2008, траје до данас и само даје алиби да се одложенеопходне структурне реформе.
