Прочитај ми чланак„Мислим да је ове године на конкурсу за медије Европске делегације подељено негде око милион евра. Поред овог начина финансирања постоје и друге линије које иду директно из Брисела, али заиста не знам ко их користи, у којој мери и о којим сумама се ради“, каже председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.
© AFP 2016/ PATRIK STOLLARZ
Изјава Соње Бисерко да Русија наводно остварује утицај на поједине српске медије (Политика, Вечерње новости, Печат) и то нетранспарентним финансирањем, поново је актуелизовала питање о транспарентном финансирању медија.
Неспорно је да се путем финансирања остварује директан утицај на уређивачку политику, па је зато ово питање требало да буде један од приоритета у оквиру медијске реформе која је у Србији спроведена 2014. године.
Ипак, у првом плану била је промена власничке структуре, односно трансформација јавних локалних медија у приватне, док су питања која се односе на утицај који се остварује финансирањем остала у сенци.
Програмски директор организације „Транспарентност Србија“ Немања Ненадић за Спутњик истиче да је још када је реформа била у току указивано на то да ће у најбољем случају транспарентност финансирања медија бити делимична, и да нису решени сви проблеми на које је указивао Савет за борбу против корупције у свом извештају из 2011. године.
„Реч је о томе да су постојали разни канали за утицај на медије који могу бити проблематични. Први је финансирање од стране државе, било да се то чини директно или кроз оглашавање јавних предузећа и државних органа, а други вид је финансирање из преосталих извора. Комерцијално оглашавање итд“, каже Ненадић.
Он прецизира да, иако је медијска реформа донела неке битне промене у смислу да је постало обавезно да се новац који је намењен за финансирање медија расподељује на конкурсима, други део приче која се односи на транспарентност финансирања медија није донео никакве резултате.
„Када се ради о комерцијалном оглашавању, имамо решења која су недовољно прецизна и недоследна. Проблеми нису отклоњени ни Законом о јавном информисању и медијима, ни законом о оглашавању који је донет неколико месеци касније.
Ненадић наводи да ни по питању утицаја на уређивачку политику кроз друге видове финансирања, где су посебно апострофиране маркетиншке агенције које тргују великим делом тог огласног простора и које могу и те како да утичу на финансијску стабилност медија, такође ништа није урађено.
„Транспарентност финансирања медија путем донација и поклона такође није било предмет закона о медијима и јавном информисању, тако да ни ту немамо неке промене у односу на претходно стање“, каже Ненадић.
Са Ненадићевом оценом да нови закони нису донели никакав помак у погледу транспарентних извора финансирања слаже се и председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.
Коментаришући изјаву Соње Бисерко да Русија нетранспарентно финансира поједине медије у Србији, Обрадовић за Спутњик каже да иако се поменути медији могу из извесног угла зависно од политичких ставова или афинитета сматрати медијима који нагињу проруској струји, НУНС не располаже никаквим доказима да су ови медији финансирани из Русије, било из легалних било из илегалних извора, како то тврди госпођа Бисерко.
„Дакле, ми немамо сазнања да Русија финансира поменуте медије, да новац некаквим тајним каналима долази у медије. Ако Соња Бисерко располаже подацима, она би требало да то и докаже“, истиче Обрадовић.
Председник НУНС-а наводи да ЕУ улаже доста средстава за финансирање медија, и да то чини на транспарентан начин.
„Мислим да је ове године на конкурсу за медије Европске делегације подељено негде око милион евра. Поред овог начина финансирања постоје и друге линије које иду директно из Брисела, али заиста не знам ко их користи, у којој мери и о којим сумама се ради“, каже Обрадовић.
Главни и одговорни уредник Вечерњих новости, медија који је Соња Бисерко поменула у контексту да се финансира руским новцем, за Спутњик истиче да Вечерње новости, нажалост, ни од кога не примају ни један једини динар, евро, долар, рубљу помоћи.
„Кажем нажалост с обзиром на чињеницу да сам ову компанију пре три године преузео са дугом од милијарду и сто милиона динара. А што се тиче госпође Бисерко, подсећам да је Соња Бисерко жена која се сама јавила да у Хагу сведочи у корист хрватске тужбе за геноцид, подигнуте против Србије. То је, ако се не варам, јединствен случај у свету. Пре тога је, ако је неко заборавио, сведочила у Лондону у корист Ејупа Ганића, ухапшеног по потерници Србије, градећи своје сведочење на поставци да Ганић у Србији не би имао праведно суђење. Дакле, све што ради Соња Бисерко мени је одавно јасно, и сваки њен потез, изјаву, став најпре пропуштам кроз диоптрију наведених случајева. Очекивати од ње такве да на Русију гледа другачије него што гледа, више је од наивности“, каже Дмитровић.
Иначе, једини медиј који на простору Србије финансира Русија је српска редакција међународне агенције Спутњик. Русија то чини веома транспарентно, издвајајући средства из буџета. Спутњик запошљава 30 људи и послује у складу са свим српским законима.
