Прочитај ми чланакНародна банка Србије тврди да нема притиска Међународног монетарног фонда да снизи ниво динара. Од почетка 2016. године на заштиту српске монете потрошено око 800 милиона евра.
Народна банка Србије тврди да нема притиска Међународног монетарног фонда да снизи ниво динара. Од почетка 2016. године на заштиту српске монете потрошено око 800 милиона евра.
Међународни монетарни фонд не захтева од Народне банке Србије да пусти динар низ воду, нити за то има потребе. Домаћа валута је у последње две недеље изнад 123 динара, али нема бојазни, како кажу економисти, да дође до драстичнијег пада. Дневне осцилације су мале, од по десетак пара, а централна банка интервенише са минималним дневним износима од по десет милиона евра. Овакво кретање националне валуте погодује дужницима, јер им рате за кредите не „скачу“ много.
Главни разлог за садашњи ниво девизног курса је појачано интересовање банака и инвеститора за куповину девиза. С друге стране, присутни су спољни утицаји, пре свега потези америчких Федералних резерви. НБС је до сада продала више од 800 милиона евра како би спречила прекомерне дневне осцилације.
– Судећи према чињеници да НБС нема намеру да спушта референтну каматну стопу, која је иначе највећа у региону,мало је вероватно да ће динар имати убудуће веће осцилације – каже Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду. – Инфлација је веома ниска и нема изгледа да ће се повећати, што додатно утиче на стабилност динара.
Влада, како истиче Ђукић, својим потезима привлачи инвестиције, што такође утиче на стабилност курса. Србија није још као што су земље Европске уније осетила благодети ниске референтне камате, али су камате и код нас значајно смањене у односу на претходни период. Нижа референтна камата за собом повлачи већи притисак на курс, али такође појефтињује новац, односно кредите.
– НБС послује у режиму руковођено-пливајућег девизног курса, који је у потпуности у складу са инфлационим таргетирањем као основном монетарном стратегијом – наводе у централној банци. – Управо у овом режиму девизног курса тржишне силе понуде и тражње за девизама су основни фактори који утичу на његово слободно формирање.
ЗАВИСНОСТ
Висока „евроизованост“ домаће економије, где је више од 70 одсто и кредита и депозита везано за страну валуту, односно евро, указује на посебну опрезност приликом разматрања кретања на девизном тржишту. Још недовољно висока ликвидност девизног тржишта, а тиме и висок утицај психолошких фактора.
