Прочитај ми чланак

СВИ БИ У СТАН ОД 35 КВАДРАТА: Кућа и цело домаћинство 10.000 ЕУР, а нико неће

0

У селима широм Републике Српске на продају су хиљаде празних кућа са имањем по веома ниским ценама, али и поред тога купаца готово да и нема.

selo bunar

Породични домови са пратећим објектима и великим земљишним парцелама, уз прикључке за струју и воду могу се купити и за 20.000 КМ (око 10.000 евра).

У агенцији за некретнине „Сити“ из Градишке кажу да у понуди имају на десетине сеоских имања које нико неће, чак их нико и не зове да се распита за цену и услове куповине.

“За 25.000 до 30.000 КМ може се купити лепо сеоско домаћинство са земљиштем и кућом у врло добром стању, уз прикључену струју и воду. Имамо и новије куће са већим бројем њива које достижу цену до 80.000 КМ, али те куће, нажалост, неће нико”, каже Слободан Бенцуз из ове агенције.

Додаје да, с друге стране, продаја станова величине од 35 до 50 метара квадратних иде веома добро.

“Имао сам примере да четворочлане породице радије пристају да се збију у 40 квадрата у граду него да за исти новац или мање купе кућу на селу од 100 метара квадратних са све земљиштем”, рекао је Бенцуз.

Продаја сеоских имања слабо иде и на подручју Модриче.

“Сви беже у град, што ближе центру. Село се не цени као некада, што говори и податак да се сеоска кућа може купити по цени од 20.000 до 70.000 КМ, с тим да те скупље куће имају све прикључне објекте иземљиште. За те паре у граду се једва може купити стан од 50 квадрата”, прича Емилија Марић из агенције „Марић“.

Власници агенција за некретнине у Бијељини и Приједору истичу да имају одличну понуду сеоских имања, али да је потражња равна нули.

“Куће које су удаљене по 20 километара од града уопште и не уврштавамо у понуду јер знамо да их нико неће, па и не дајемо лажну наду власницима. Имамо на десетине кућа удаљених свега неколико километара од града и на продају су већ месецима а да нико до сада није ни упитао за њих иако су цене права багатела”, кажу у „Aлфа некретнинама“ из Бијељине.

Манојло Поповић из бањалучке агенције за некретнине „Сензор“ истиче да оно мало сеоских кућа које се продају купују углавном гастарбајтери из иностранства.

“За та сеоска имања распитују се углавном наши људи који су радни век провели у вишемилионским градовима у иностранству, па сад пензију желе да проведу у миру на неком селу уз мало басте”, рекао је Поповић додајући да се цене сеоских кућа по селима око Бањалуке крећу од 20.000 до вртоглавих 150.000 КМ.

Економиста Зоран Павловић каже да је највећи проблем то што у РС и БиХ не постоји никакав програм за ревитализацију села иако постоји море незапослених породица по градовима.

“Таквим породицама би држава требало да пружи подршку да оду на село и покрену неку личну економију где би производили воће, поврће или узгајали стоку за себе, али и за тржиште”, сматра Павловић.

Предности и мане Становник Градишке Бранислав Мрзић, који је стан купио почетком ове године, каже да цео живот живи на селу, али да је за неколико месеци у стану увидио све благодети града.

“На селу је досадно јер нема људи као некада, ништа ти није доступно. Преко зиме када падне снег путеве нико не чисти, преко лета пресуше бунари па нема воде, током јесени и пролећа блато је на сваком ћошку. О близини доктора, продавница, биоскопа и да не говорим, а у граду је све практично пред „носом“”, прича Мрзић.

17 коментара “СВИ БИ У СТАН ОД 35 КВАДРАТА: Кућа и цело домаћинство 10.000 ЕУР, а нико неће

  1. dragomirmilovanovi каже:

    И сам спадам у ону већину која је после школовања напустила родну груду и отишла у свет, трбухом за крухом. Не могу рећи да нисам успео, имам породицу и кућу (прилично велика, за две породице), у којо тренутно живим са таштом и женом. Деца су отишла својим путем, па сада ја и жена рмпамо да одржавамо толику кућерину и око хиљаду квадрата дворишта у којем имамо и малу башту, на коју смо јако поносни. Салату и лук одавно не купујемо, а ускоро ће стићи парадајс и краставци. Све је то чисто, без прскања разним хемикалијама. Мирис и укус су потпуно друкчији од купљених.
    Али, мене све више мучи носталгија за родним крајем. Свестан сам да је то немогуће, јер ту су ми деца, унучући, жена. Немам куд, а да могу одмах би отишао у своје родно село и тамо живео до своје смрти. Само још да додам да земљи требају радници, а не манекени. Многи наши људи, пореклом са села, доласком у град, постали су праве лењчуге. Радије по цео дан базгају по улицама, него да оду на село (знам да имају где), и нешто паметно ураде. За себе знам да нема дана да нешто не урадим, јер кад имаш кућу, у њој увек има посла, увек има нешто да се уради, само треба знати видети. Тако је и код сељака, стално се ради по цео дан, поготову ако има стоку (краве, овце, свиње, пилеж), ту има посла преко главе, а да је без обзира на велики посао лепо на селу, јесте. Ту град и поред свих предности може да се „сакрије“, пред селом. Зато сви из града и „беже“ на село, на жалост више у госте него као радн

  2. Александар Цвијетиновић каже:

    Вриједиће ове кућице сувог злата за само неколико година. Треба не бити слијеп код очију и не продавати дједовину.

  3. Мила каже:

    Као да сваки грађанин Р.Српске има у џепу 10000 евра,па у сваком моменту може издвојити за ту кућу.Шта и да има,па зар треба задњу марку дати за кућу а онда зијевати.Па не иде народ без везе у град.Раде у граду,дјеца иду у школу.Па знате ли колико дијете које станује 35 км од града треба издвојити за карту до школе или ,евентуално,за кирију за смјештај?Да и не говорим да нема редовног превоза у данашње вријеме.Читам:“треба да покрену личну економију“…налети крупа и стуче личну економију и шта онда…држава измислила 1000 начина да не исплати осигурање за насталу штету.Шта онда стручњаци?Хајде помозите народу па детаљно разрадите план,па са планом до у детаље овдје.

    1. Бели Орао каже:

      Мила, у Београду има толико људи који су овде непотребни да је то катастрофа. Ја који сам завршио и школе и каријеру сматрам да нисам за овде, али село ми је далеко 300км. Морао бих да променим живот да бих се вратио тамо где се нисам родио, него ми је тамо порекло. Шта да ти кажем. Каже један профа и то добар, „радије ће да ручају два јаја Ц класе него прасенце“. Сељачки хлеб је једино физички тежак, све остало је лепота.

    2. Мила каже:

      Ево линк за текст испод ког сам данас коментарисала о Београду и београђанима:

      http://srbin.info/2016/06/19/oluja-donela-haos-u-beograd-reke-teku-ulicama-ne-rade-semafori-ni-rasveta/

    3. Мила каже:

      А што се тиче тога ко се гдје родио,ја мислим да то и не игра неку улогу.Ако неко има сеоско имање,а нема посла у граду,зашто да се не врати.Имамо доста примјера да они који чак и немају имање исто купе и оду да живе на село.Међутим како неко може дати задњи динар и отићи из сигурности у неизвјесност,поготово у данашње вријеме кад се све ради (системски) да се „село“ уништи да би се спровели ко зна какви и ко зна чији планови.

    4. Бели Орао каже:

      Милице све де слажем са тобом. Пинк је чудо.

    5. Мила каже:

      Па-у реду ,мада ми ово за Пинк баш није јасно-ја Пинк и не гледам-осим канала са домаћим филмовима.:-)

    6. Бели Орао каже:

      Убише са ријалити емисијама.

  4. Савин каже:

    Тек сад неће српи у куће, дође неко са острва Мали и преко ноћи им сруши куће. Па још ако и увозни примљени министар узме багер да помогне, биће и „београд на Сувој планини“ онда,неће нам требати куће

Коментари су затворени.