Јовановићи из Париза у селу Седларе отворили погон за столарију. Предраг са сином Кристијаном подигао фабрику за седам месеци.

Нова фабрика „Сербиал“ у Седлару (Фото: Вечерње новости)

Предрагу Јовановићу, бизнисмену из Париза, било је потребно само седам месеци да у родном селу Седларе изгради погон са халом површине од око 1.500 квадрата и најсавременијом опремом за производњу алуминијумске столарије.

Као и матична фирма у Паризу, на чијем је челу данас његов син Кристијан, компјутеризована фабрика у овом ресавском селу поседује све атесте Европске уније, и ради за домаће и страно тржиште. Данас има двадесетак радника, са тенденцијом повећања броја запослених:

– Мој је циљ да запослим људе у мом родном крају, да правимо квалитетне производе, проширимо мрежу клијената и да подигнемо квалитет живота у селу – каже Јовановић.

Додаје да је створио све услове за рад који важе у земљама Европске уније и да му је најважније да његови радници буду задовољни, јер је то предуслов ефикасног рада.

Предраг, некада најсиромашнији ђак основне школе у Седлару, од пре 46 година је на раду у Паризу, а од 1986.године власник је самосталне фирме. Остварио му се сан да се једног дана врати родном селу.

Међутим, никада, каже, није ни сањао да би се свом Седлару вратио као фабрикант. И веома успешан пословни човек:

– Никада не могу да заборавим како сам у школу ишао и бос и гладан. Нису ми цветале руже ни по доласку у Париз. У почетку сам радио разне послове да бих преживео, а онда сам 1986. године основао браварску радњу.

Био је несрећан када су његова скромна радионица и сав труд нестали у пожару.

Међутим, убрзо је схватио да је то био почетак његовог препорода:

– Потресла ме је несрећа која ме је задесила, а онда су ме дубоко дирнули и охрабрили потези тамошњих мојих комшија Француза, па и француских власти. Сви су ми прискочили у помоћ. Нудили су ми новац, не питајући када ћу да им то вратим.

Успео је да оформи нову радионицу, а његове идеје и веште руке брзо су дале резултат. Почео је са запошљавањем људи, производња је расла.

Временом, на улицама Париза, у метроу, на аеродрому, појавили су се киосци необичних линија, дело Периних руку. Круна успеха било је подизање производне хале површине од 3.000 квадрата, са најсавременијим машинама, и извоз његових производа у неколико европских земаља:

Предраг и Кристијан Јовановић (Фото: Вечерње новости)

– Мој син Кристијан, знајући колико ме вуче завичај, погађајући моју жељу о којој нисам никада са њим разговарао, једног дана ми је питао: „Зашто не оснујеш једну фабрику у родном Седлару?“. Само ја знам колико ме је обрадовао овај његов предлог. После свега, најсрећнији сам био када је мој 88-годишњи отац Живко, који ме је дао на ковачки занат, приликом отварања фабрике, заплакао. Видео сам да му је срце пуно. Обрадовала ме је и одлука унука Дилана, да од малих ногу настави традицију породичне фабрике.

Модерна столарија „Сербиал“ брзо је нашла пут до купаца у иностранству. За непуну годину остварен је извоз од милион евра:

– Планирамо да друге године остваримо 500.00 евра више, а да убрзо, после „Панасоника“, будемо други извозник из Ресаве – оптимиста је Предраг Јовановић.

ВЕЛИКИ ДОНAТОР

Откако је постао успешан човек, Предраг Јовановић никада није дошао у своју школу и у родно Седларе празних руку. Својој школи „Бранко Радичевић“ прво је донео факс и телефон, потом је формирао библиотеку од 2.000 књига, а убрзо и кабинет информатике са двадесетак компјутера. Редовно, на крају школске године награђивао је књигама најуспешније ђаке. И ове године књиге су добили сви одликаши.

Сеоској амбуланти, коју је два пута опремао, поклонио је комплетну ПВЦ столарију, а дао је и највећи допринос при изради црквене ограде од кованог гвожђа.

Недавно је финансирао постављање поџемног кабла за струју у дужини од 400 метара.

Извор: Вечерње новости

Ознаке: инвестиције, Кристијан Јовановић, Предраг Јовановић, Седларе, Сербиал, Срби, српска дијаспора