Прочитај ми чланакС обзиром да се простор Балкана налази на контакту европске и азијске цивилизације за очекивати је и да привуче похлепне погледе великих сила који би овде да остваре геостратешки утицај. Услед притисака и примене меке и тврде силе страних освајача овај простор је током историје попримио извесне етнографске промене. Народи настају и нестају, деле се, а њихово порекло се погрешно тумачи.
С обзиром да се простор Балкана налази на контакту европске и азијске цивилизације за очекивати је и да привуче похлепне погледе великих сила који би овде да остваре геостратешки утицај. Услед притисака и примене меке и тврде силе страних освајача овај простор је током историје попримио извесне етнографске промене. Народи настају и нестају, деле се, а њихово порекло се погрешно тумачи.
Сведоци смо у задњих неколико векова да је некада доминантан српски етнос на овом простору вишеструко умањен, у прилог томе говори чињеница да смо као народ све малобројнији и да се вековна станишта српског народа налазе ван српског домашаја.
Као пример може се навести неколико познатих чињеница: од хомогеног српског народа је настао део хрватског, највише покатоличавањем, на просторима које су обухватале Млетачка република и Аустроугарска; тзв Бошњаци, односно српски народ муслиманске вероисповести, на просторима вишевековне османлијске државе; део македонског народа, највише под утицајем комунистичког режима друге половине 20. века и под утицајем интензивне бугаризације; црногорски народ под утицајем комунистичког режима друге половине 20. века и садашњих западних марионетских структура тзв. црногорске државе.
Ове наведене чињенице указују да је на покушају наставак цепања српског народа, што се највише може приметити на стварању нетрпељивости између грађана северне српске покрајине, Београда и остатка Србије што би за коначан циљ имало стварање војвођанске нације и потпуно потискивање српског обележја и утицаја са простора наведене српске покрајине.
Постоји неколико опробаних корака који су кроз историју били делотворни на наведеним примерима: финансијско неслагање, правно-нормативне нерегуларности, утицај невладиних организација и политичких партија и научно-образовни јаз. Сви ови наведени кораци утичу на подстицање нетрпељивости код обичног човека, што међу самим грађанима северне српске покрајине што према осталим грађанима Србије.
Финансијско неслагање – главни адут стварања јаза између републичке и покрајинске власти представља разлика између датих и добијених финансијских средстава између покрајине и републике. „Све паре иду у Београд“, „Где су наши новци?“, главне су узречице које се користе међу већином становништва северне српске покрајине.
Наиме, иако Војводина заузима 24,33% укупне територије Србије, у укупном учешћу БДП-а Србије учествује са 27,4%, свега 7% се одваја за ову територију од укупног БДП-а Републике Србије. На основу овога није ни чудно што се ствара финансијски анимозитет како међу политичким структурама тако и међу обичним становништвом.
Међутим, треба истаћи бесмисленост ових навода као услов за нетрпељивост и стварања поделе међу грађанима Војводине и остатка Србије. Наиме, Београд као политички и економски центар државе у истој мери црпи и друге делове Србије, као што је регион Источне Србије и регион Југоисточне Србије. Животни стандард становника општина Бела Паланка, Димитровград, Власотинце, Куршумлија, Трговиште не може се поредити са оним у војвођанским општинама.
Као друго, све и да дође до финансијске консолидације, постоји оправдана сумња да би благодети таквог поступка видели искључиво привредни магови и политичке структуре Војводине. Поготово сада када исте политичке структуре чине и републичку и покрајинску власт. Не би требало заборавити ни честу подршку кроз коалиционе споразуме републичкој власти од стране војвођанских „незадовољних“ политичких партија.
Правно-нормативне нерегуларности – могу да доведу у опасан правни положај Војводину и полако њено удаљвање од Србије. Сведоци смо задњих 25 година све већег давања ширих овлашћења АП Војводини. Томе у прилог говоре бројне ситуације: стварање посебног устава Војводине као независне територијалне јединице са свим својим пратећим елементима (службе безбедности, извршна власт итд.), све веће одступање законских овлашћења између републике и покрајине и сл. Опасност се јавља и кроз измене чланова Устава Србије изједначавањем де јуре правних овлашћења које има наша јужна покрајина са онима које би могле да се дају у перспективи Војводини.
Утицај невладиних организација и политичких партија – њихов утицај је потпомогнут од стране моћних финансијских центара и обавештајних служби суседних држава. Нажалост, неке од тих невладиних организација финансирају се директно из буџета Републике Србије, што значи да тренутна власт додатно потпомаже рад оваквих структура.
При том, оне кроз своје деловање често крше Устав истичући сепаратистиче тежње. Примери таквих структура су: Војвођанска партија, портал Е-новине, Лига социјалдемократа Војводине и др. Обавештајне службе делују тајно пре свега из Хрватске и Мађарске, као оличење њихових историјских територијалних претензија, које пропагирају шовинистичке организације као што су „64 жупаније“ и скупови попут „Сријем Хрватској“.
Научно-образовни јаз – јавља се у неслагању између републичке и покрајинске власти око финансирања научних пројеката, стипендија и школарина. Чест случај је и подела међу универзитетским професорима, као и стварање тзв. Војвођанске академије наука и уметности и научних института у њеној надлежности. Томе у прилог може ићи и чињеница све већа одступања у школском градиву и садржају наставног програма између Војводине и остатка Србије.
Сви ови фактори утичу на образовање мишљења обичног човека. Велики број избеглица који је дошао 1995. године није дочекан са одобравањем једног дела становништва Војводине који је тек изашао из периода економских санкција. Услед разлике у менталитету и одређеним етнографским карактеристикама, долази до испољавања нетрпељивости према избеглицама (међу одређеним становништвом Војводине познатим као дођоши).
Овакве класификације су изазване још за време Друге аграрне реформе 50-их прошлог века. Овакав тренд се наставио и према избеглицама са Косова и Метохије. На овај начин, неки Срби из Војводине се дистанцирају од Срба са других подручја.
Уколико почнемо да учимо на сопственим грешкама из историје, можемо да спречимо деловање ових фактора који утичу на још једно раслојавање српског народа.
Неки од корака би могли бити превазилажење горе наведене нетрпељивости кроз смањивање аутономних овлашћења Војводине, контролисану децентрализацију Србије у смислу преношења неких тела власти (извршних, законодавних и судских) ван Београда (пример Холандије, ЈАР-а, Белгије, Боливије), веће издвајање из републичког буџета за науку и образовање, спречавање страног фактора у подривању државе, кажњавање свих правних и физичких лица које својим деловањем отворено крше Устав Републике Србије и константно медијско деловање ка смањивању несугласица између грађана престонице и остатка Србије.
